Kaj dela Matej na rivieri v decembru? Pet in šezdeseto ovoletošno ploščo in...

In vsakaj. Kaj bi se moglo delati na rivijeri u prosincu? Razmotrimo: zidarija, rad na mješalici za beton i žbuku, to vrijeme je taman pogodno sve do prvog jačeg smrzavanja, fino te ugrije dok majstor viče 'dej morta i betona, srednje tvrdog'. Ne smiješ zajebati i baciti lopatu cementa više, sve oće otići u tri lepe, pa popuca beton ili počne žbuka da opada sa zidova i plafona. Ma može se i unutra raditi ako zahladi, ali bura na našem Jadranu obično počinje koncem siječnja, a do tada se može oho-ho toga uraditi. Interesantno, u tom periodu nema požara, dakle vatrogasac Matej sigurno nije, ali zato može klepat kosu i kositi okućnice bogatih ljetnikovaca nakon što pokupi silno lišće smokvi, maslina i maruna. Na tome se može jako dobro zaraditi, no pronicljivi su primorci i dalmoši, a posebno slovenski iznamjivači apartmana. Ne uzgajaju oni nikakvo drvce osim četinara koji ispuštaju samo iglice, a one opet vrlo brzo istrunu. Ne da se njima fakirati s lišćem bjelogorice... Znači, sve je pogodno za jedan ambijentalni album. Prepustio se stoga Matej post-sezoni i odvalio u atmosferične drone-noise, vrlo lijene i trome kompozicije koje baš i odišu jesensko-zimskim ugođajem, a pri tome se i on sam ulijenio obradivši 3 teme i dodao još 6 vlastitih. Rivijera kao takva je htjeli ili ne vezana uz vodeno područje, nije nužno baš da treba biti more. Može biti i jezero, rijeka ili čak i močvara. A u njoj žive žabe. Znate onu legendu da su Ljubljančani žabari? Nekoć je Emona bila kaljužna baruština s tisućama žaba koje su kreketale cijelu noć. Tu prispodobu je poetično ispisao J. Stritar, uglazbio M. Vodopivec, a preradio Matej u uvodnoj "Žabja svatba" u razmrdano-raštelnom performansu punom disonanti, taman za dobrodošlicu na rivijeru. Kako se usljed cjelonoćnog kreketanja ne može spavati, tu je pridružio i Prešerenovu "Žalostna, komu neznana je resnica" u nešto prigušenijoj melodičnoj noise elegiji 'ki bridko sliši zdihovati me brez spanja/... tudi nepokoju mesta ni novica'.



Autorske teme provlače nešto intenzivnije idile: "Kult nevednosti" šara ambijentalnim pasažima u pozadini, vjerojatno izdelanim pomoću pedala i efekata što govori da je moguće povremeno zarondao i na mješalici iskoristivši zvuk kompresora 'is pasom grem v koprive... v Kalifornijo ali ninive... tudi popotnico imami', e-he-hej! Zaradio na baušteli i odmah na Beverly Hills ganjat silikonke s petsto plastičnih operacija! Priznaje da mu je vrlo ugodno na rivijeri u ovo doba sezone: kitaro je dal na "Obešalnik" zlomila se zagotovo ne bo kak star Slovan jo bo snel, zapičil si bo struno v oko. I onda se prisjeti i nekih drugih žabara: "Bad boy blues" nije presenečenje za navijače zagrebačkog Dinama, oni baš i nemaju neke poveznice s New Orleansom gdje je Matej bil, piške pasel in plenice pral. Vprašali so ga 'si bil dobro plačan?' He-he-he, poslovna skrivnost, dejal je. Ti bokca, "Swee-dee" nije neka svidiš punca kojoj more u decembru paše za kupanje, nego neobičan blues-dub s frakom prehudom za slovesnost v čakanju da odpojejo himno: on si frca mikrofon da bi povedal nekaj besed, kabli so speljani navzgor do lože Pilatove žene, a na prenosnem disku ni več niti praznine. O jebemu kalkamona NPK-H ('ne pišaj kukuruz - hvala) kojega je netko proturio umjesto cementa i zasrao betonažu, to bo šele zanimivo. A sad, kakor je zbezal murna iz luknjice in postal Jeff Zbezos, dočarava "Sprotna opomba", vse je poslano v eter, revijo za vprašanja hortikulture listajo pošteni državljani, a okrasna drevesca pojkejo pez in postanejo velikani.

Ma nije ovo obična zafrkancija. Treba zaraditi denarje i zaputiti se barem u post-sezoni do Amerike, te se sjetno prisjetiti hiše tri na holmu pod potokom kaj čist šumi in ribice plavajo, ampak razgled je lep tako, da vabi srce in oko, poje Matej na poezijo Levstika u "Naša vas" koja je utjeha za sve one što more vidjeli nisu jako dugo. Album ima čak i prigodni 'izhod', jedan od rijetkih instrumentalnih komada u zadnjih pedesetak plošč - "Epiphone blues". Da si malo predahne, ugrije uz termafor i ništa ne poje. Zaradio je Kaliforniju i New Orleans. Odmori se, zaslužio si.

Naslovi: 1.Žabja svatba (J. Stritar-M. Vodopivec), 2.Žalostna, komu neznana je resnica (F. Prešeren), 3.Kult nevednosti, 4.Obešalnik, 5.Bad boy blues, 6.Swee-dee, 7.Sprotna opomba, 8.Naša vas (F. Levstik), 9.Epiphone blues (instr.)

ocjena albuma [1-10]: 7

horvi // 03/12/2021