Da je stigao još jedan Božić bez snijega nije nikakva novost jer ga nema, a na ovome Matejevom, koliko mi se čini petom božićnom albumu kojeg je radio i snimao još tokom novembra, nema nikakvih idiličnih, osniježenih ambijenata, a niti one blagdansko-svečarske ugode kao što ih je znao priskrbiti u vremenima prije korone. Sam podugački naziv s podrugljivim 'fuck, yeah' pristupa ironično najvećem blagdanu Zapada tek se u uvodnoj temi "Elokventna božična pesem" obraća na moguću idiličnu fakciju o ventrolokvistima što postavljaju štandove s pretpostavkom da će biti snijega, te da će se pronaći dive koje pjevaju o svetoj noći i sreći. A za tu prigodu postavljaju se i štalice, tvornice ne rade jer su zatvorene već jako dugo, uzrečica 'pođite u miru' je neprikladna u ovim vremenima, sa zvonika odzvanja zvono, no što ono više predstavlja, mnogi su zaboravili pa makar Perry Como po tisućiti puta pjeva o srebrnim zvonima uz najdosadnije prigodne pjesme koje stoje još samo za naivčine.



Vremena su takva da "Prodajalka z nasmehom Doris Day" ne želi nositi masku; ne bi se vidio taj njen osmijeh, a niti naušnice s jelenčićima pred Tarzanom, kraljom urbane džungle što kod nje naručuje kuhano vino i usput jedva stiže na posao. I Matej priznaje da je posijedio i dobio "Orden Dedka Mraza", da je djevojčica sa šibicama diplomirala, kuća joj više nije dovoljna, a večeri su kratke, taman da se zadrijema i legne na počinak.

Jest, nema više veselja, nitko ga izuzev otroka niti ne traži, a simbolika Božića postaje sve tužnija i depresivnija.

Naslovi: 1.Elokventna božićna pesem, 2.Tam stoji pa hlevček, 3.Podoben jelenu (inst.), 4.Zvoni, 5.Slomšek in Gruber/Mohr (inst.), 6.Silver bells, silver bells, 7.Prodajalka z nasmehom Doris Day, 8.Orden Dedka Mraza

ocjena albuma [1-10]: 5

horvi // 25/12/2021