Na okončavanju ove trilogije valja promotriti da su sva tri albuma snimljena u Zmeljeni čeljusti u Mariboru istog dana, 21. rujna (septembra), te da se od početne čudne zbrke prvog dijela "Pedant" fabula prenijela u humoresku "Gortex" (anagramska insinuacija na 'grotesk' je sasvim opravdana), a ovdje se sve zakuhalo do najfrustriranijih šarži.
Riječ je o ulogama političara, govornika i njihovih pristaša koji im idu uz dlaku do te mjere da im se povlađuju u želji za nekim koristoljubljem, nije bitno kakvim, pa makar, satirično opisano 'mrvicama s pladnja' ili 'ostataka sa stola pospremljenih u debele vreće'. Govornici i nemaju više što za reći, koriste napisane izjave koje im pišu drugi poltroni s nezašiljenim olovkama ('vaše pisalo je topo') jer je 'resnica teško prebavljiva', kamere se nikako ne izbjegavaju, ali šunder avle su prazne, dok u predvorje hotela ne smiju jer, zna se… Mnoge su 'zajebali in prefukali/ …kdo je bil nor in kdo lukav' da na koncu ova vrlo smjela i hrabra socio-politička satira ponovno ima 4 uglazbljena teksta kojeg okončava Kajuhovo (Karel Destovnik) "Zaplenjeno pismo s fronte" nemškega vojaka iz 2. svetovne bojne, a mogoče je isto kakšno in v tretjoj.
"Zaplenjeno pismo s fronte"
'Ne bom vsega vam pisal, ker ne smem,
ne smem in časa ni, preveč je klanja;
po trideset umre jih dan za dnem
brez križev, krst, molitev in jokanja.
A mi, kar nas je živih še ostalo,
smo kakor norci, brez srca,
ki jim življenje je le dvoje dalo:
hudičev strah in upanje brez dna.
Zakaj se koljemo, zakaj trpimo,
o tem pri nas nikdar ne govorimo.
Zatrli misli so in čustva v nas...
Končujem. Težka noč je legla na vojake,
strahotno piha veter čez mrtvake,
čez njih krvav in bled obraz'.
Tu se još nalaze i neke sitne zvrkarije od lirskih obrada Janeza Menarta, zatim Adi Smolara i Brodošeka, ali svakako nisu kontekstualizirane u ozbiljan pamflet, već samo služe za zataškavanje konkretnih formacija zaokruživši mobitel lo-fi trilogiju na specifično konkretnu metaforu koja ima mnogo zajedničkog s neplaćenim računima i plaćom koju kapitalist ne uplaćuje na vrijeme kako bi obespravljeni delavec potpuno osjetio draž neoliberalizma. Sve je jasno.
Naslovi: 1.Kolega Bakhus d.d., 2.Reizem (Janez Menart), 3.Wawawawawa, 4.Ste vse pojedli?, 5.Didl bugi vugi (T. in Brodošek), 6.Kamera, kamera, 7.Portreti, 8.Zakaj mečeš drek z nosa za posteljo?, 9.Kako gre čas (Adi Smolar), 10.Zaplenjeno pismo s fronte (K.D.Kajuh)