Gitarist Goribor u predahu između rada na novom albumu matičnog benda dozvolio si je odušak da se maksimalno otkači.

Pomalo je teško zamisliti onog ozbiljnog, mirnog i skuliranog PT-ija kakvog uglavnom znamo s koncerata i albuma Goribor kao vrlo šaljivog zafrkanta sklonog neuobičajenom i prilično rijetkom smislu za humor. Dašak te komike se može uočiti na njegovim sporednim, ispušnim ventilima kao što su bendovi Pretty Boys, PT & The Dopes i Puzod koji povremeno objavljuju albume, no na ovome novom literarnom djelu odvalio je 'do daske'.

Pozabavio se kuhinjom, kulinarstvom i gastronomskim delicijama kroz fikcijske priče iz individualne prošlosti, no njegova jela i recepti su prije svega hrana isključivo za percepciju, a nikako za uobičajenu ishranu.

Kroz koherentno zbrkanu gramatiku misaonog humora vrlo bliskog Monthy Python-ima, on živežne namirnice najrazličitijih vrsta (životinjske, biljne, morske, kompleksne, pečene, kuhane, pohane, pirjane, sušene, pržene, dinstane...) provlači lingvističkim asocijacijama vlastite mašte bez ikakvog voznog reda u najšašavije metamorfoze kojima je jedini cilj da se od srca nasmijete.

'Prilikom pečenja koze i pileta obratite pažnju pod kojim uglom pile leži u utrobi... (ne preporučuje se da ugao bude veći od 25 stepeni Celzijusa). Da, za ovo jelo sam dobio tog leta Puciferovu nagradu i sedam dana u Borovoj pećini sam sa svojom porodicom'.

'Svi su tog dana jeli. Ja sam se malo povukao u stranu između dve stene i prstima hvatao naslage sala na sveže zaklanom leptiru...'.

Knjižica ima svega 40 stranica, tiskana je neuobičajeno velikim slovima, očito i za one škiljave sa slabim vidom (maksimalno 28 redaka po stranici), no analitički proniknuti u nju, počevši od samog naziva je uistinu jalov posao. Pitijev smisao za humor, kao i sam humor općenito, nije potrebno secirati objašnjenjima.

Otkačeno do 'ujahnutih tiganjca'!

horvi // 27/05/2013