Kao što znate, na zagrebačkom muzičkom bijenalu 29. svibnja iliti maja nastupili su novosadski Mutacija Motiva i Mrt www.terapija.net/koncert.asp?ID=30610 u zajedničkom projektu kuda.org, a Horvi je bio s njima u prijateljskom druženju dan prije nastupa. A i nakon nastupa. Prvi intervju odrađen sa Zokom Pantelićem - Jokom, analognim improvizatorom je objavljen, a može se i pogledati, kao i dio njihovog nastupa na platou ispred Muzeja Suvremene Umjetnosti (pogledajte raport s nastupa). Taj dan prije družio sam se s njima čitavo popodne do kasnih noćnih sati na otmjenom zagrebačkom kvartu Jabukovcu gdje su imali višednevni apartman, pijuckalo se pivo, prijateljski ćaskalo i zafrkavalo jer sam sa Mihajlom Obrenovim - MiKKom iliti Inquisitorom, svejedno je, dugogodišnji prijatelj još iz pretprošle decenije. On je često znao navraćati do Zagreba, Zaprešića ili Zaboka gdje je održavao koncerte matičnog benda dreDDup, a znao je dolaziti i na koncerte koje nije mogao vidjeti u Beogradu ili Novom Sadu unatoč megaznačajnom Exitu gdje takoreći, nema čega nema. Sa nama je bio i treći član ove postave - ton majstor Žolt iz kluba CK ili Crna Kuća, mirna osoba koja ne priča mnogo, ali kada nešto kaže, onda to stoji na mjestu, onako, betonirano i čvrsto. Dakako, slušala se i mjuza, svačega je bilo na repertoaru, kao i svakojake spike i naših uzajamnih komentara o materijalima koje smo slušali ili su nas asocirali na ovo ili ono. Uglavnom, nikako nam nije bilo dosadno. S vremena na vrijeme sam uključio digitalac i video snimkom bilježio MiKKine komentare fokusirajući se na Mrt, dreDDup i nastup na bijenalu. Kraće rečeno, nitko nije ništa žurio, brzao s vremenom i stvarao anksioznost, a kad su takve relacije u igri, naravno, sve je daleko spontanije i ležernije. Drugi dan kada su imali nastup na bijenalu, pozvao sam ih u svoj skromni punkerski stan i skuhao im jedan moćan, seoski gulaš s puno mesa, povrća (luk i mrkva=šargarepa), pa belog luka (češnjaka), pa domaćih začina, pa im ispekao moje domaće pecivo posuto sezamom i sve poslužio sa zelenom salatom prelivenom domaćim bućinim uljem. Onako kako sam naučio od moje pokojne babe koja je 40 godina bila glavna kuharica na seoskim svadbama, dakako, davnog prošlog stoljeća u vrijeme SFRJ, a tada se obožavao žestoki, barem u mojoj Podravini, mađarski štimung prehrane koji je tradicijski i ostao. Moj komentar je da su samo klimali glavama 'jebate, kako je ovo dobro', a i predložili mi: "Horvi, moraš doći kod nas u Novi Sad na barem jedno mesec dana godišnje i kuhati nam'. Znam da sam odličan kuhar, ali se rijetko hvalim s time jer su ljudi svakojaki. Kako starim, sve sam bolji kuhar, a i pekar. Ovaj trojac je onih, meni vrlo lijepih uobičajenih prehrambenih navika da nema dogmatizacije, znate šta? Ostatak gulaša, a bilo još pola lonca s užitkom sam imao još nekoliko dana… A evo kako je trajao intervju na Jabukovcu 28. svibnja iliti maja 2021. s Mihajlom Obrenovim - MiKKom Inquisitorom… Puno toga zanimljivog se može saznati kad se dva prijatelja upuste u konverzaciju…



Dobrodošao na stranice Terapja.net i ponovno u Hrvatsku… Koliko dugo se nismo vidjeli?

MiKKa: Pa… kad je bio koncert The Dillinger Escape Plan? 2017? Evo, pune 4 godine…

Kako je došlo do nastupa Mrt na zagrebačkom muzičkom bijenalu?

MiKKa: Došlo je tako što smo se spojili sa NOISM ekipom koja radi performanse i edicije, neguje tu eksperimentalnu formu muzike, a oni su više 80-te i 90-te, a ja sam više kraj 90-ih i dve hiljadite, tu smo se nekako našli, to je ta ista struja, pa kao ajmo sad da suočimo analogiju i digitaliju, staro i novo, pa da napravimo novi koncertni izraz, naravno to je eksperimentalna forma.

Repertoar?

MiKKa: Okey, ne smem da ga otkrivam, ali to je vrlo sličan zvuk Mrt. Ambijentalno, ono sve što je standardno u Mrt, udarci u plehove, sve što je gvozdeno, metalno… Imam sad i novu bazu semplova što sam snimao kamenje. Vidio sam prostor gde nastupamo, grandiozan je, deluje onako baš… indastrijal (ha-ha-ha).

Da pojasnimo onima koji ne znaju, Mrt je tvoj projekt nastao u doba dreDDup…

MiKKa: Zapravo, to je krenulo kao kućni eksperimentalni projekat, onako, da vidimo što sve mogu da uradim sa zvukom što ne mogu u dreDDup jer je to fokusirana forma i ima neka ograničenja rokenrola i elektronske izvedbe. Prvo se zvalo Moki Lokk, imaš na Crime:Scene Records izdanjima. I tu smo snimali flaše, neke ambijentalne zvuke, bio je tu i jedan tip sa saksofonom. Ima taj jedan album, zapravo demo, to smo štampali na kasetu, a onda je bio projekat Prozor, neki se možda sećaju… To je bila eksperimentalna forma, free-jazz. Tu je bio saksofonista, bubnjar, basista. Sve je nastajalo na licu mesta, haos, koncert je trajao sat-dva totalnog noisea, ludila…

Kad je to bilo?

MiKKa: To je bilo od 2001. do 2005., tako nešto… Pre prvog studijskog dreDDup albuma. To su bili totalni haos koncerti. Sećam se da smo jednom nastupali u nekom Klubu ljubitelja jazza, iznad Kulturnog centra, tamo u Novom Sadu, a mi kao sviramo jazz, a ne sviramo ga nego totalni haos. Došli su neki tipovi koji očekuju, ne znam šta, Miles Davisa i posle 10 minuta je bilo vrlo jasno da to nije bilo to i čovek je pozvao policiju koja nas je izvlačila s bine, ima i slika kako nas vuču s bine (ha-ha-ha)! I tu ti je krenuo Mrt. DreDDup je krenuo svojom putanjom. Da, Mrt je krenuo s mojom tadašnjom devojkom, svaki naredni album je imao nekog novog gosta, pa su bili tu i neki pevači i svašta nešto, a koncerti Mrta su krenuli 2010., 2011., tako nešto. Prošlo je jedno 6-7 godina da nismo ništa live radili…



Mrt je tu neprekidno ostajao u eksperimentalnom zvuku analognog i digitalnog…

MiKKa: Sve što se čuje u Mrtu, snimalo se bukvalno sempl po sempl, nije da sam koristio neku ritam mašinu gde je već gotov sempl, nego sve je urađeno, ono originalno da se kaže. Osim na kasnijim albumima sam koristio neke sintesajzere i sve je inače autorski bilo. Težak je to proces kad tako radiš, nego kad radiš dreDDup, pa imaš sekvencer sempler, pa izabereš banku, pa promeniš, ma automatski radiš, brži je, a ovo je komplikovanije. Prvo ideš tamo negde da snimaš zvukove, pa ih obrađuješ, pa onda ne valja kako si snimio, pa idemo ponovo. A nekad uopšte ne ispadne kako si zamislio, ha-ha-ha, pa onda napustiš ideju…

Da li se taj kreativni proces može provući kroz Throbbing Gristle prizmu, njihovih eksperimenata iz 70-ih godina?

MiKKa: Pa, ne znam. Mene daleko više onaj ZE'V zanima, Non, SPK… Više ona muzika koja je zasnovana na jakim ritmovima, udarcima, više onoj, ekstremnijoj ambijentalnosti, jel' može tako da se kaže? Znaš, tamo gde ima mraka, dok Throbbing Gristle imaju malo krautrocka, pa odu u neki LSD pristup. Imam utisak da su oni hipici koji vole muziku…

Kakvi su odjeci na radove Mrta? Koliko albuma ima? Evo dao si mi i kasetu iz 2020. godine. Nisam niti znao za nju…

MiKKa: To smo naštampali u decembru pred Novu godinu, bukvalno pred 2020., pre korone, mada niti korona nije problem, imali smo koncerte za vreme korone, online, direktno iz mog studija… Iste večeri su i Mrt i dreDDup imali online koncerte, samo se desio kiks da je Internet počeo da zakucava. Od 25 minuta gledatelji su možda mogli videti samo 5 minuta Mrt, ostalo je sve nešta preskakalo, ali ima na youtube kompletan snimak.



MiKKa: Zanimljiva stvar vezana za Mrt je da je izašao zajedno sa bendom Coil. Njihov poslednji snimak je izašao na nekoj austrijskoj kompilaciji i mi se na njoj nalazimo zajedno s njima. Vrlo zanimljivo, evo, ja imam kod kuće taj dupli CD, ima gomila bendova, eto, između ostalih su Coil i Mrt na istom izdanju

Kako je do toga došlo?

MiKKa: To je neki lik iz Austrije, Blik Records se zove label. On je fan Mrta, Coila i svih tih bendova koje je okupio i pitao je da li može da objavi poslednje snimke Johna Balancea. Eto, to je jedna anegdota, a ja znam da su svi bendovi to i slušali. Biti će da je objavljeno 2008…



Prelazimo na dreDDup… Bili ste veoma aktivni u vrijeme korone, album, spotovi…

MiKKa: Spremamo 5 spotova koji se snimaju. Prošle (2020.) imali smo tri koncerta, jedan pre pandemije, a dva posle, kad je bila ona mala pauza, pa su dopustili da se svira. U Crnoj Kući u Novom Sadu smo imali jedan od tih koncerata. Bilo je rečeno, e, od sledeće nedelje ne važi više zabrana, sada može da se svira, a mi smo zakazali koncert u petak te nedelje, a došlo je toliko ljudi da se fizički nije moglo ući u klub i cela ta bašta ispred kluba je bila prepuna. Pošto je bilo leto i jako je bilo sparno, pola tih ljudi što su bili unutra su izašli van, nije moglo da se diše. Ja sam bio go, mokar do kože, kompletno posle treće pesme, mogo si nožem da sečeš vazduh kako je bilo… Svi živi su došli, bio je dobar koncert. Mi zbog korone nismo dugo svirali, pa reko, sad ćemo da razvalimo, sve je bilo kako treba.

Play lista se na koncertima mijenja od albuma do albuma?

MiKKa: Da, menja se. Neka moja teorija je, to sam odavno od Al Jourgensena iz Ministryja pokupio da kada izađe novi album onda se svira taj album i prethodna dva i možda jedna pesma tamo od pre koju svi vole, jer nema potrebe. Ta pesma koju sam svirao pre 25 godina, ja više nisam taj lik koji peva tu pesmu, ta pesma je bila iz tog vremena, možda više nije niti aktuelna, niti je relevantna, samo ako je neki hitić. I ja računam na pesme iza kojih ja stojim i trusam, to sam ja sada. I, ono 80% je to, ovaj novi materijal, a ono staro, ubacimo dve-tri pesme za stare fanove. Gledaj, tko je bio na koncertu, bio je. Imao je tih 5 godina kada smo svirali te pesme i posle doviđenja. Može da sluša kod kuće.

Mi nismo bend koji svira hitove pa će masa da pali upaljače, da peva svaku pesmu, to nije poanta. Poanta je da mi izađemo na stejđ, sukobimo se sa energijom publike, da je oni prenesu na nas, a onda mi im vratimo tu dodatnu koja se odbila i da to bude uzajamna energetska bomba. I kad slušam neki bend, meni je nebitan tekst, a ja pevač, može da povraća u mikrofon ako mi se sviđa, onda je to to. A onaj ko dođe na dreDDup neće ostati ravnodušan, to je sigurno.



E, sad, moramo otkriti i jednu činjenicu širokom pučanstvu - nedavno si postao i otac, a kao što se može vidjeti, lepo si se nabildao. Kako se jedan rocker, alternativac, industrial, nosi sa roditeljstvom u ovakvoj situaciji?

MiKKa: Ha-ha-ha, dižem bebu gore dole… Taj soundtrack mi je poznat, to vrištanje i skičanje, to smo imali i pre. Ranije se nisam mogao zamisliti u ulozi oca, međutim onog momenta kada se dogodilo, to je nekako, potpuno ti se mindset promeni i onda razmišljaš, koja sam ja budala što to nisam uradio ranije. Znaš ono, imao sam ranije neki strah od toga, ajao, šta će biti, međutim, kad se to desi, pa to je život, idemo… Zapravo danas ne mogu zamisliti život bez deteta, tako da bi svima preporučio da naprave dete…

Da li se tvoja kreativnost sada pomera zbog toga?

MiKKa: Nisam primetio. Ti bi kao slušaoc to bolje trebao da primetiš… Ja sam u protekle 3 godine možda otišao u neku melodičniju formu jer mi to sad, nekako godi. Što ne mora značiti ako mi sledeće godine dođe neki noise destruction varijante da mi to neće goditi. Privatan život i život u muzičkoj onostranosti nemaju nekih preteranih dodirnih tačaka. Mislim, ako neko radi sliku, otići će u atelje tih dva sata ili koliko mu treba za to nešto, izdvojiti će se, a onda vratiti u ovaj. To tako ide i sa muzikom. Kada komponuješ, zatvoriš vrata od sobe i radiš svoje, a posle se prešaltaš…

Davno prije si mi rekao da mrziš pojam koncepta kod albuma. Ali, međutim, svaki tvoj album ima određenu priču…

MiKKa: Jesam. E… Eh, kad mu daš ime onda svi kažu, e, pa sve to je vezano za ovo, a zapravo, ne, ja nekako ne volim te kvazi-umetnike intelektualce koji se zaklanjaju iza 'ja sam imao koncept, pa ja sad nešto', a ustvari nije imao ništa. Kenja. Umetnost se nikad ne objašnjava. Kad kreneš 'imao sam koncepte, ja sam ovo, ja sam ono', tu se već usro pola priče. Bolje ostaviti slušaocu, gledaocu da on sam sebe doživi kroz tvoju umetnost nego da ti njemu objašnjavaš kako si tu nešto napravio. To mi je najgluplje kada gledam nešto, tipa The Beatles, šta je on hteo da kaže sa "Yesterday" i onda on krene, tamo priču, pa to je vezano za ovo, za ono i onda ti usere sve. A ti si možda imao neki potpuno drugi doživljaj te pesme. I kad neku pesmu slušaš dugo, doživljavaš je na svoj način, pogledaš spot koji ti se ureže kao da je sad to vizualizacija te pesme i onda, e, jebi ga. Tako da je koncept više za one što vole da pričaju i otvaraju izložbe, a nije za mene.



Između ostalog, baviš se i režijom, to treba napomenuti… Imaš i jedan film, jako davno, distopijski gdje se pojavljuje i Steva Pivnički

MiKKa: (nije se mogao sjetiti) A, da, da… To je bio diplomski film. Inače radim kratku formu i dokumentarne, kratke reportažice i spotove za bendove. Ja volim do 5 minuta raditi, a ono je bilo 75 minuta, morao sam to za ispit napraviti… Smešno je to što je u taj film uloženo jako malo minimalnih sredstava. Ja uopšte nisam ništa mislio s tim filmom nego samo da završim taj diplomski ispit, međutim počeli su me javljati ovi, pa oni. Pa da se film prikaže na festivalima, na kraju film išao i u Evropu, u nekoliko zemalja… Pazi, obično ljudi mole, šalju tamo neke aplikacije, a ja ništa od toga nisam radio, a kako su ljudi zvali, jako jeftin film, a jako si dobro to sklopio… Još je u mraku totalnom snimljen. I tako je to prošlo jako zabavno. Ovo je jedini igrani film. A radio sam dokumentarac o novosadskoj sceni, a ima i pre toga još jedan od pola sata, a snimali smo i neke kratke horrore do 15 minuta, ali to je više bilo iz zabave. Jedino bih izdvojio ovaj dokumentarac "Kontakt" o novosadskoj underground sceni. To je dva i po sata, ako ne znate o toj sceni, tu je bukvalno sve. Tu nema da sam izostavio nekoga, to je od 1989. do 2017., svi su tu, čak i oni koji nisu hteli da budu u filmu. I njih sam, nekako, ubacio. Nema popularnih bendova. Samo ona underground struja. To ima na youtube da se pogleda, ko' oće…



Novosadska scena danas…

MiKKa: Ja bih izdvojio Odvojena Stvarnost www.terapija.net/mjuzik.asp?ID=18557 . To je stari jedan bend iz 90-ih, imaju iza sebe 4 objavljena albuma, post-punk/ dark-rock priča, vrlo zanimljiv bend. Vrlo kreativan i onako, sa stavom što se kaže. To je retko danas. To su tipovi koji su ko' pred streljačkim vodom. Ili ću da te streljam, ili ćeš se odreknuti svoje umetnosti, oni će reći - streljaj me. Znaš, neće reći, ma jebe mi se, pusti me. To su takvi tipovi. Pa bih spomenuo Tentacle Wizard www.terapija.net/mjuzik.asp?ID=28286 to znaš, to je onako, jedan doom/ dark rock, vuče korene iz Black Sabbath, ali imaju i ovo novo što je došlo od Hardy Milka i sve ostalo. Jedan sjajan bend. Onaj ko ih je gledao uživo, oni krenu od stonera, doom, dark, pa odu u tu jednu psihodeličnu priču jam sessiona 10-15 minuta, to je fantastičan doživljaj.

A od ostalih bendova? Sad smo nešto u deficitu sa bendovima, pričamo o alternativnoj sceni. naravno da ima ovih što se stalno nešto provlače. Od mlađih bendova koje sam obradio u spomenutom filmu "Kontakt", 80% toga se ugasilo. Prestali su da rade ili imaju neke nove projekte. Nezadovoljan sam jako. Znaš, nema više ovih, pravih bendova koji prave muziku i pesme i stoje iza toga. Imaš ove što sviraju radi trenda i hypeova žanra… Znaš, kao što kaže ovaj iz Grča: gledo sam neki intervju, sad svi sviraju taj neki stoner, pa jebote, što to nisi svirao pre 20 godina, nego sad baš sviraš kad je popularno?

Vrlo mi je to čudno jer je tehnika danas jako jeftina. Za 300 eura možeš da kupiš jeftinu bas gitaru, semplere, neke ritam mašine, nešto da se zajebavaš, da praviš, možeš sve na kompjuteru da napraviš s krekovanim softwerom za džabe i da napraviš muziku. I potpuno mi je nejasno zašto to ljudi ne rade. Pogotovo ovi novi klinci. Ceo svet ti je na dlanu. Možeš istog momenta da preslušaš svu muziku koja je snimljena od 1883., od kada je Edison pravio one valjke… Možeš sve bukvalno da nađeš. Možeš da radiš šta god oćeš, ali ti ništa ne radiš…

Turbo folk?

MiKKa: Turbo folk, ha-ha-ha… Gledao sam jednu jako zanimljivu priču, kaže, mi kad smo bili, ta neka generacija do nekog 1984-1985. godišta, pa smo još ukačili one neke stare emisije, imao si nekog voditelja, nekog John Peela, Jools Hollanda… koji dođe, pa dovede 4 benda, pa kaže, evo, ovi sviraju grunge, ovi sviraju jazz, ovi metal, oni funky. I onda dobiješ izbor, imaš 4 benda, a to je prošlo kroz njegovu selekciju, on je filter za to. Pa u narednoj emisiji imaš nova 4 benda, pa opet nova 4 benda. Gledaš Pulp, gledaš Nick Cavea i ovo i ono. A sad nemaš! Sad imaš algoritam na spotify i youtube koji ti predlaže, evo, šta sad baš slušamo - Skinny Puppy, uh, jako loš primer, ha-ha-ha, ali to nećeš naći… Evo, jako glupa priča. Slušaš Ramonese, majica Ramones, klinac sluša Ramonese i onda mu youtube predlaže identičan bend kao što su Ramonesi, klonirani bend. Algoritam vidi da on to voli i predlaže mu isti takav bend.

Mi kad smo bili klinci, ja sam kupovao kasete na osnovu omota; uzmem omot, ne znam ni šta je, nema interneta, ovo je dobra riba, ovo mora da je dobar bend, ha-ha-ha! I kupiš sranja, ali neka su do jaja! Ali nema toga više. Algoritam je potpuno preuzeo percepciju i ukus… I sad klinci, jebi ga, pojavi se Lana Del Ray - pojavi se 50 Lana Del Ray kopija i to klinci sad slušaju. Nema sad, a što ne bi sad malo slušao rave? Čudno je to s obzirom jer je tehnika jako jeftina…

Da sam ja ovu tehniku imao kad sam bio najkreativniji, kad nisam bio niti najzaluđeniji s ostalim žanrovima, ono, kad preslušaš neki bend, pa jebote, oni su to već napravili, gde ću sad ja to… A onda i ovi, pa ti je sve manji, taj tvoj put kreativnosti, oćeš da budeš kreativan, a zvučiš ko ovaj, ma da sam ovu tehniku imao ko' klinac, pravio bi albume nenormalno…



Za kraj. Planovi, poruka …

MiKKa: S obzirom da još nisu pustili koncerte, dreDDup sad snima spotove, radimo na novom materijalu, biće tu jedan novi EP i album, ali polako… Mrt već ima neke nove pesme za 11. album. A, da, to nismo spomenuli, Mrt radi mnogo muzike za soundtrackove, to nije izašlo na albumima. Sad će biti nova 2 albuma za dokumentarne filmove, jako zanimljive i teške priče, kao što je i muzika Mrta. Jedan film je bio u francuskoj koprodukciji o Auschwitzu, o unuku, to jest film "Enkel", redatelja Aleksandra Reljića, a radi se o jevrejskoj zajednici i oproštenju grehova zloćina iz Auschwitza i doktoru Mengeleu. Svi su tu popizdeli (uostalom, pogledajte intervju)…

Drugi je, pak o jednom gay DJ optuženom za pedofiliju, to je istinita priča iz Srbije… Uskoro izlazi. A ono, poruka? Da li uopšte ima poruka?

Ajde, ajde, na početku smo treće dekade 21. stoljeća…

MiKKa: Pa vidi, tehnološki razvoj živi u jedno jako dobrom vremenu, pogledajmo šta se sve desilo u proteklih 100 godina. I malo više. Ajde, 130 godina. Tu je automobil, avion, film se stvorio, film u boji, zvuk se snima, pa neverovatna dostignuća na polju nauke, od raznih vakcina, iskorenjeno ovo i ono, na Mesec su ljudi išli, mikroskopi, nano, mili i ostalo, ne znam kako bih te male čestice i materije, svašta nešto pojasnio… Živimo uglavnom u neverovatno zanimljivom vremenu. Ovo sad, unazad jedno 5-6 godina, sad se svi nešto zabavljaju, a ja imam utisak da sve to usporava tehnološki napredak jer se igramo igrica, a dok se čovek osvesti i shvati da je propustio kvalitetno vreme, biće kasno. Ja znam ljude koji imaju 50 godina, dođu s posla, ručaju i onda igraju igrice do uveče. I kad ih pitaš, dobro, jel' si čitao neki knjigu, jel si preslušao neki album, pogledao neki film? Ne, ja sam igrao igrice, znaš koliko sam nivoa prešao, a šta si uradio od svog života - ništa.

U budućnosti se nadam da će ljudi prestati toliko da se zabavljaju, naravno, nećemo sad tu biti Orwell i neke totalirističke priče da nema nikakve zabave, da si u mravinjaku, da se množimo i radimo… Ja se nadam da će za mog života, da se izgubi uopšte potreba za mikrofonima i za svim tim gadgetima koji usnimavaju zvuk, a mi ustvari već imamo savršeni sluh i jedan mikrofon u sebi, znači da će postojati, ta neka sprava koja može tu informaciju šalje u mozak da presretne i da pohrani. I da ti ne moraš uopšte da se zajebavaš sa studiom, da odeš na probu, da onako kako ti čuješ, tako preneseš publici. Da će čak postojati neka sprava gde sad ja ne moram da sedim i da sviram i da komponujem i ne znam šta, nego samo kad ja pomislim na izmislim neki zvuk, to se pohrani na tu spravu.

I izlazi iz tebe van? Vau????

MiKKa: To se nadam da ću uspeti za života, da će biti ograničeno zvukom instrumenta, recimo, ja sad sviram gitaru i ograničen sam na 6 žica i na te distorzije koje imam, a ja sam kreativniji i imam neki zvuk u glavi koji je mnogo zanimljiviji… Zašto bi se sad ja ograničio sa 4-5 ili 20 pedala, verujem da će to biti mnogo zanimljivije, ne samo na polju muzike… Zamisli sad tipa koji, je reditelj, koji u svojoj glavi smisli savršen film sa savršenim glumcima, samo zatvori oči, izmontira ga u glavi i pohrani na neku spravu. To će biti fantazija. Takođe verujem da će postojati gomila ljudi koja će želeti da budu 'ti' ljudi, naprimer, Marilyn Monroe. I neka kompanija će napraviti, evo, ovako, neku tečnost, kad popiješ poput čaše pive, postaneš na 2 sata Marilyn Monroe. Tvoj intelekt ti je srozan ili podignut na nivo Marilyn Monroe. Zamisli, kako bi to bilo?

To će biti sigurno, evo u narednih, da kažem 50 godina, moguće. Garantovano. Već imaju neke sprave koje mogu da snimaju šta čovek sanja, misli, pojavljuje se, dosta grubo, ali za jedno 30 godina, super. Samo treba što više verovati u to, a ne na neke stvari koje su vrlo kratkog daha.

MiKKa, hvala ti najljepše za ovaj intervju. I pozdrav od cijele Hrvatske!

horvi // 11/06/2021