Povodom skorog izlaska novog albuma čuvenih novosadskih industrialaca, obavili smo interview sa frontmenom MiKKom, jednim od najkarizmatičnijih, najmodernijih i najneobičnijih likova na današnjoj ex-Yu sceni.

Kako objašnjavaš činjenicu da je DreDDup unatoč 14 godina dugačkog staža još uvijek marginalan i nedovoljno afirmiran bend? Barem u onim krugovima industriala i alternativne elektronske scene. Nekim vašim dalekim srodnicima iz 80-ih, primjerice Borghesiji i Laibachu to je išlo puno lakše već nakon svega prvih par godina rada...

MiKKa: Verujem da su Laibach i Borghesia zakačili bolje vreme za bavljenje ovom vrstom muzike. Ipak je tržište bilo manje, manje bendova kao i manje informacija o ostalim aktovima sa planete. Nekako je to njihovo tada imalo smisla, uzimajući u obzir režim i okolnosti. Danas Laibach apsolutno više nema smisla. Borghesia je na vreme stala i postala kult. Što se dreDDup-a tiče. Recimo u Srbiji je scena devedesetih bila dosta alternativna i to je bio poslednji voz da se neki bend malo probije. Imali smo dosta televizijskih emisija koje su pratile bendove, novine su izveštavale redovno, medijski dobra pokrivenost, veći festivali. Mi smo se pojavili baš u to nesrećno vreme 1997, kad je rat bio na pomolu, posle došlo bombardovanje, narod se okrenuo potpuno nekoj drugoj muzici. Ljudi izgubili volju za životom a ne za muzikom. Danas kod nas prolaze samo bendovi koji teraju na zajebanciju. Jednostavno nismo imali sreće, da smo se pojavili 1994 ili 1995 imali bi bi šansu. Naša muzika ionako ne teži da bude prihvaćena od strane širih narodnih masa. Ona u nekim segmentima jest komercijalna i slušljiva ali je takođe i hermetična za određenu publiku iz krugova industrial scene. Mi jednostavno ne sviramo po šablonu i menjamo zvuk kako nam se hoće. To mnogima smeta jer su naviknuti na određenu estetiku i određeni kalup. 14 godina jeste dugo, ali smo zato proživeli mnogo koncerata i situacija koje neki poznatiji bendovi zasigurno nisu.

Budući da ste Srbiju proputovali uzduž i popreko, tek ste 2009. zasvirali u pravom inostranstvu, u Austriji, ako ne računamo regionalne nastupe u Hrvatskoj i Sloveniji. Nije li to u karijeri benda ipak bilo malo prekasno otvaranje? Neki dvaput mlađi bendovi po stažu, već su ostvarili daleko više, te recimo u Hrvatskoj mogu komotno napuniti i veće klubove...

MiKKa: Vize druže moj, vize. Tek su krajem 2009. ukinute vize. Mi nismo deca bogatih roditelja niti smo se ikada prodali za jeftine pare nekoj političkoj partiji ili televizijskoj reklami. Sve ima svoju cenu. Ukoliko si siromašan ne možeš putovati, ukoliko imaš para da isfinansiraš vizu 70 evra po glavi člana i tako za svaku državu onda samo napred. Mi niti imamo sponzore niti smo u takvoj situaciji bili. Kad su se ukinule vize krenuli smo napolje. Do tada smo pekli zanat po celoj zemlji i u najčudnijim mestima svirali. To sviranje u inostranstvu nekome može biti uspeh ili šta već, meni lično ne znači mnogo. Ukoliko je dobar koncert u Selenči a loš u Beču, naravno da ću pominjati ovaj prvi. Koncert je koncert, gde god se održavao. Naravno da bih voleo još više da proputujem sa bendom i vidim kako neka druga publika reaguje na ovaj zvuk. Previše je to underground zvuk i malo tržište u odnosu na metal, punk ili štatijaznam što je već postalo komercijalno i lako svarljivo širokim masama. Verujem da će budućnost i neki novi klinci prepoznati ovaj zvuk. Približi nam malo atmosferu rane faze benda sve do prvog albuma "Mr. Borndeads Feast" kojeg ste objavili tek nakon 6 godina aktivnosti...

MiKKa: Rana faza je dosta prošla u eksperimentisanju. Probao sam sve. Od jazza, electro muzike, dnb, techno, punk, metal... ma sve što može. Hteo sam videti šta se sve može uraditi i osetiti granice tehnologije koju sam posedovao. To nisu neke reprezentativne numere danas kad ih poslušam ali su svakako poslužile otkrivanju nekih mogućnosti i usavršavanju. Bend je isprva bio projekat koji smo radili kod kuće. Snimali smo zvuke svakako. Od pedala, efekata, do nekih jeftinih mikrofona, par klavijatura i naravno korišćenjem nekih primitivnih kompjuterskih muzičkih programa. Prvu postavu smo činili Robert i ja.
I on bi dolazio svako veče kod mene da pravimo muziku. Zapravo smo pravili elektroniku na koju smo miksali sve živo i neživo. Kako je vreme prolazilo i glupi rat, tamo 2000. godine sam okupio prvu postavu benda i krenuli live da radimo i probamo. Bilo je ustvari nemoguće u Novom Sadu naći muzičare koji bi ispratili sve to, imao sam jako puno ideja a stilski i estetski ta muzika nije bila usavršena ni 20%. "Mr Borndeads feast" ustvari predstavlja jednu kompilaciju faza benda od 1999 do 2004. Zato neke pesme zvuče ovako a neke onako i potpuno se može steći utisak da su tu prisutna 3-4 benda jer se stilovi užasno razlikuju. Taj je album danas presmešan kad ga slušaš na disku, te su pesme zvučale dobro samo uživo. Zato planiram da ga ponovo snimim od samog početka. Neke pesme će biti izbačene i originalna verzija albuma će biti izdata. Videćemo kako će to sve ići.

Danas u postavi izuzev tebe nema nikoga od originalnih članova. Čuješ li se s njima i viđaš li ih? Šta oni rade?

MiKKa: Čujem se sa nekim od njih. Sa nekima više ne pričam ali ne iz razloga vezanih za dreDDup već nekih potpuno privatnih. Ovi sa kojima se čujem su nastavili rad oko muzike, neki su potpuno napustili sve to i sad imaju porodice.
Dosta je ljudi prošlo kroz bend i svako od njih je tada doprineo zvuku nekom svojom energijom. Na ovom ponovnom snimanju prvog albuma gosti će nam biti originalni članovi koji su tad radili. Biće to pravi mali reunion. Stari i novi dreDDup.

Jednom prilikom si izjavio da si potpuno nezadovoljan sa debijem i da bi ga najradije ponovno miksao, polovicu materijala izbacio i podosta toga izmjenio. Uistinu to smatraš o vašem 'prvorođencu'?

MiKka: Da. Bili smo mladi i glupi. Nismo toliko ni bili u celoj priči oko žanrova. Sve je to tad bilo na veoma klimavim nogama i brzo je pucalo i članovi su se menjali. Taj album uopšte ne zvuči kao album već malo bolje snimljen demo snimak dok te pesme uživo dobijaju onu pravu magiju. Tu magiju ćemo pokušati utisnuti na novu verziju tog albuma a onu staru potpuno zaboraviti. Puno je tu članova prošlo za vreme rada na njemu i stil je katastrofalno rastrojen. Vokal je užasan. Ja inače preferiram taj barbarian English više nego ono brit pop preseravanje sa izgovorom jer želim vokalu dodati balkanski prepoznatljivi prizvuk. Na tom albumu ima nekih stvari u vokalu koje su potpuno neproživljenje i pogrešne. Sa današnje tačke gledišta kao da sam se trudio da pokažem koliko dobro mogu odrepovati nešto do zapravo preneti nešto ozbiljno. Glupost potpuna. Druga stvar su raštimovane gitare i loši zvuci semplova. Imajući u vidu u kojim je to uslovima nastalo još je i slušljivo. Nova verzija ne samo da će imati novi miks nego će i aranžmani biti sređeni i pesme će zazvučati onako kako treba. Tu ima 4-5 pesama koje su meni jako drage i koje izvodimo, nažalost ima i onih od kojih mi se povraća. Te od kojih mi se povraća će biti potpuno rasturene i sređene. Biće to potpuno novi album. Nešto potpuno u skladu sa novim zvukom benda.

Izuzev one skladbe na čuvenoj kompilaciji "Dark Tribute To Lepa Brena" (2009) koja je izazvala ogromno zanimanje, koliko mi se čini DreDDup nikada nije propjevao na materinjem jeziku, barem na zvaničnim albumima. Ne čini li ti se da je to ključni faktor u afirmaciji pred domaćom publikom?

MiKKa: U početnoj fazi benda bilo je pesama na srpskom jeziku. One su više bile nekog zajebantskog karaktera ali sam ubrzo rešio da krenemo da pevamo na engleskom da bi nas ceo svet razumeo. Slažem se da u svom dvorištu treba pričati svoj jezik ali kako je ovo bend koji nikad nije ni bio namenjen samo jednom podneblju i kome možda više leže i instrumentali a opet nije komercijalan ne vidim uopšte potrebu. U našoj se muzici mogu pronaći recimo semplovi na srpskom jeziku iz partizanskih filmova kao i domaćih porno filmova gde akterice jauču na srpskom. Postoji mogućnost da će u budućnosti biti urađene neke pesme na srpskom. Tekst je tekst. Ja svejedno prvo napišem tekst na srpskom pa ga prevedem na barbarian English. Nema tu puno odstupanja. Mi smo bend koji ne svira zbog publike.

Nedavno ste potpisali za američku etiketu koja vam objavljuje najnoviji album, "DreDDup". Načuo sam priču da Ameri smatraju kako će ovo biti jedno od ovogodišnjih top-5 izdanja. Istina?!

MiKKa: Istina. U nekoliko navrata sam to čuo. Ne znam šta na to da kažem. Videćemo. Mislim da je ovo album koji je veoma kompaktan i pročišćen. Nema tu više dečijih bolesti i dokazivanja. Čak smo ubacili i one balkanske etno momente u celu priču koji dodaju još hladniju boju muzici. Videćemo. Trenutno na planeti i nema nešto novih industrial rock albuma koji vrede u 2011. a ni novih bendova tako da konkurencija i nije nešto. Čekam novi Bile da čujem. Verujem da će taj album biti N01.

Na novom albumu iznosiš gomilu žući, bijesa, frustracija i revolta u tekstovima koji su odreda nabijeni mračnim emocijama, a koliko se može primjetiti, jedino je "Undo yourself" 'svjetovna' tema koja se ne bazira na individualnim preokupacijama. Album djeluje u tom pogledu kao tvoj privatni dnevnik užasa. Pojasni nam neke od vitalnijih lirskih točaka albuma...

MiKKa: Sviđa mi se ovo dnevnik užasa. Što bi rekao Bob Dylan - Mother tell your children not to do what I have done. Mislim da bi to dobro opisalo ovaj album. Kao frontmen benda i autor tekstova ja moram pevati o nečemu sa čim sam se susreo i nečemu što proživljavam i osećam. Album je trebao imati tri naziva. "Never Sleep Again" je bio originalni naziv. Zatim je iskrsao remake Fredi Kruger filma i potpuno nas zajebao sa ovom rečenicom. Odustali smo od toga jer bi previše išlo sve ka tom filmu. Zatim se trebao zvati "Mike Patton is Dead". Ali je opet osim šaljivog naziva naslov odstupao od tematike albuma. Zatim je došao naziv po istoimenoj numeri "Garden of Dead Friends" ali se i on nekako uvukao u neku privatnu priču koja me je pratila poslednjih godinu dana. Na kraju sam odlučio da je možda najbolje da se zove "dreDDup". Bez puno objašnjavanja i on jeste zapravo neki dnevnik i neki unutrašnji svet. Tekstovi su zaista pomereni i morbidni u neku ruku, ne bave se brendiranim biblijskim temama ili bajkama za malu decu. Bave se isključivo emocijama, životom i stavom o istom. "Undo Yourself" ili "Dirt" ili "Animal Takes Over", nema tu ničeg neistinitog ili lažnog. Tekstovi su negde veoma oštri i direktni, možda čak u neku ruku predirektni i pomalo infantilni ali gledajući tekstove benda Combichrist ili sličnih, oni su za njih po mom mišljenju Dostojevski. Videćemo kako će se ljudima dopasti. Po prvi put se sada lepo i razgovetno može razumeti vokal i drago mi je da već vidim neku publiku koja peva tekstove novih pesama na našim koncertima. Znači da identifikacija sa njima zaista i postoji i da svi pričamo istu priču, samo što je mi izvodimo javno a neki drugi ljudi je drže u sebi. Album je opširan, ne čini li ti se predugačak? Tko će izdržati punih 70 minuta mrakova ovozemaljskog pakla? Sve frca sa pojebanim emocijama, smrću, perverzijama...

MiKKa: Tool albumi traju i 78 minuta dok naši stari albumi traju i preko 75. Za dreDDup album ovo nije ništa novo. Mi ne izbacujemo albume svake godine. Konkvistadori su 2008. snimljeni, tri godine je prošlo. Moraju ljudi imati nešto što će slušati te tri godine. Lako je napraviti album od 40 minuta i nabiti 10 pesama, ali napraviti duplo duži album koji drži pažnju i vodi te, poput pozorišne predstave u svoj svet je nešto zaista teže. Kako sam ja lik koji sve voli na teži način a imam i jako puno pesama koje konstantno radim (čak 7 nije ušlo na album) ovo je kompresovana verzija albuma. Trajao bi 80 minuta.

O čemu točno govori "God of FM stereo"? Prilično je sofisticirana...

MiKKa: Tema pesme je sakrivena između par stihova o videotraci. O videotraci na kojoj je snimljeno ubistvo i koju neko drugi konzumira kao umetnost. Ja sam u pesmi neka vrsta Mefistofela koji navodi slušaoca da pogleda traku i susretne se sa svojim drugim ja koje ustvari uživa u celom spektaklu. To je jedna kritika modernog društva u kom ljudi više nemaju emocije, pretvaraju se u obične posmatrače brutalnosti koja ih poput ekstaze ili droge drži na lancu i tera za još većom konzumacijom. Da bih ovu pesmu emocionalno izneo i uradio aranžmanski ja sam se nagledao najgorih brutalnosti koje ne možete ni zamisliti. One su mi poslužile kao vodič za tekst i muziku. Poznat je podatak da u Engleskoj videokaseta na kojoj pedofil ubija dete od 5-6 godina može da se nabavi za 500 funti. Postoje posebne producentske kuće koje ovakve stvari rade i specijalizovane su za mučenja, snuff i morbidnosti a takođe postoje i ljudi koji to konzumiraju. To nije ništa novo, to postoji od kad je i filmska traka tu. Veoma je opasno znati da su ti snimci danas dostupni na video serverima širom planete i da su dostupni mladima. Oni prete da postanu standardna realnost u našoj budućnosti. "God of FM stereo" je dobio takav naziv, jer radio tehnologija ima zvuk ali ne i sliku. Ponekad ne treba videti sve jer postaješ potpuno svestan sveta koji te okružuje. Drugi koji ne znaju za ovakve stvari verovatno spavaju mirnijim snom i žive sa Diznijem i ruskim piscima. U svakom slučaju, nije za džabe urađen onakav spot za nju, ako ga pogledate ponovo u ovom kontekstu koji sam opisao, shvatićete ga u potpunosti.

Imao si i nekolicinu gostiju na ovom radu...

MiKKa: O da. Sjajnoj energiji su doprineli Bajs iz Kleimora koji mi je puno pomogao oko pesme "Hartbeat Away". Mučio sam se godinu dana sa tekstom i sasvim slučajno gostovao kod Bajsa na novom Kleimor albumu sa tekstom koji sam ja napisao. Došao sam na ideju da ga kontaktiram i vidim da li on nešto može da smisli za ovu pesmu sa kojom se ja mučim. Kako nemam sluha i znam samo da recitujem i da se derem a Bajs može otpevati sjajno neke deonice ovo je bio potpuni pogodak. Pesma je dobila jedan veoma lep novi zvuk. Takođe je u pesmi "Inject the Poison" moj prijatelj Roko iz benda f.O.F. U pesmi je pored mog monotonog deranja bila potreba neka emocija koja vuče na gothic. Roko je savršeno osetio pesmu i uz moje instrukcije otpevao svoj deo i potpuno okrenuo za 360% stepeni zvuk ove stvari. Bio mi je potreban neko ko se snalazi u plesnom aranžmanu sa kojim ja baš ne baratam najbolje. Moji su aranžmani iseckani i puni čudnih neočekivanosti dok je ova pesma potpuno nešto drugo. Tu je i Laura iz Benda Talbot's Curse. Jednostavno sam osećao da u toj pesmi koja govori o brisanju samog sebe moram imati i muškog i ženskog protagonistu da bi se svi mogli identifikovati sa njima. Laura i Gabe su snimili njene delove i pesma je potpuno procvetala, čak sam preradio aranžman i dobio sasvim novi rezultat. Na bas gitari na gomili pesama je gostovao naš bivši basista Nemanja koji je još bio u bendu kad su te deonice bile snimljene. On je trenutno u Youth A.D. A čovek koji mi je pomogao za pesmu "Wheels" je Bojan iz benda KOH. Znajući da Bojan ima velikog iskustva u arhitektonici gitare i slušajuči njihov EP pitao sam ga da li bi gostovao na novom albumu benda. Trebao mi je onaj NiN zvuk gitare koji zvuči podjednako live i sintetički i Bojan je to savršeno izveo. Pesma je sama od sebe postala tri puta energičnija. Svi ovi ljudi su doprineli energiji albuma i različitosti pesama. Da nije bilo njih i njihovog truda album još uvek ne bi bio završen i ja bih se mučio sa problemima nekih segmenata.

Ti znaš često spominjati punk kao glavni nositelj DreDDup etike. Pojasni tu spregu elektronske industrial muzike koju bend radi sa punk poveznicom. Nekako se čini preteškom karikom za shvatiti. Na vašim koncertima u Hrvatskoj, ljudi su me s nevjericom znali priupitati 'a gdje je tu punk?', stekao sam dojam da smatraju kako više naginjete metalu nego li punku...

MiKKa: Zavisi šta podrazumevaš danas pod punk. Nekima je punk sinonim za Ramones, Sex Pistols i Dead Kennedys. Nekima sa druge strane Avril Lavigne i Green Day. No, za mene je punk danas recimo južnoafrički Die Antwoord. Nije punk muzika. Punk je kompletan doživljaj. Ko dođe na našu svirku i očekuje punk u muzici neće ga čuti. Punk u našem nastupu dolazi od svih nas, karikirajući ove industrial bendove kojima su naočare za varenje i gas maske vrhunac imidža, imajući stav prema publici da kad koncert počne može doći i do mrtvih. Prilikom ulaska u lik na koncertu, ja zaboravljam na realnost. Mogu napraviti svašta a opet i ništa. Uvek je neočekivano, uvek drugačije. Možemo odsvirati pesmu u jednom duhu ili je izokrenuti za 360% i uraditi posve drugačiju atmosferu. Ta sloboda i potpuna nezavisnost od zvuka i izvedbe je za nas punk. Ono što tera kontru svima, ide glavom kroz zid, razbija flaše o glavu i komšijin auto. Ko dođe na naš koncert osetiće ovu energiju i podmladiće se zasigurno, bar za tih 90 minuta.

Uz DreDDup, tvoj rad je vezan za izdavaštvo, Dark:Scene Records. Kako ide posao u tom smjeru?

MiKKa: Za sada lepo. Imamo preko 160 autora potpisanih. Puno zanimljivih ljudi sam upoznao, puno smo se družili i organizovali zajedno. Lepo je da smo konačno skupili dosta bendova i da zajedno nešto radimo i našu scenu bar malo dižemo iz mulja u koji je upala. Drago mi je da na mom labelu imam potpisane recimo Pogreb X, Youth A.D, Katarzu, PMS, Syphil, Surreal Eternity, f.O.F, Tamerlan, KOH isl... za koje mislim da su važni i da će ih tek za koju godinu ljudi otkriti. Ti bendovi ne dobijaju pažnju kakvu bi trebali i da su negde u inostranstvu zasigurno bi bili poštovani i stavljeni čak i ispred nekih izvikanih imena.

Također si iz naftalina izvukao pregršt izvođača i bendova, a nekima, poput Drop Dead si i priskočio kao muzičar sa strane. Da li u tim side-projektima i frakcijama nastavljaš načelo vlastitog razvoja ili ih doživljavaš zasebno?

MiKKa: Svima njima pokušavam da pomognem koliko je u mojoj moći. Pogotovo bendovima u čiji potencijal duboko verujem. Drop Dead je odličan primer. Kao bend 2004. su snimali kod mene demo snimak. I čak tada, i pored loše produkcije i dosta primitivnih tekstova, osetilo se da taj bend ima neku auru. Na moje nagovaranje, pokrenuli smo ih ponovo 2009. i sada su potpuno u drugom ruhu a pesme zvuče bolje nego ikad. Svaki rad sa drugim autorom ili kompozitorom ja doživljavam kao neko moje usavršavanje. Odlični su ti kontakti i razmena energija. Projekat MRT je u nekoliko navrata radio sa drugim autorima i uživao sam u rezultatima i novim eksperimentima.

Ne treba zaobići niti Mrt... Zadnji album je bio nešto uistinu posebno. Brigita je otišla, našao si zamjenu, a hoće li biti nastavka?

MiKKa: Za sada ne znam. Imam neku ideju za novi MRT, ali ne bih želeo da se zvuk vrti u mestu. Takođe, na novom albumu biće posve drugi vokal. Videćemo šta će iz toga izaći. Možda ga bude a možda i ne. MRT je takva muzika da se ne može siliti a opet ni previše ukalupiti. On ima neke svoje zakone ali i veliku odgovornost da ne pogazi estetski nivo prethodnih izdanja. Videću još šta i kako. Ne bih žurio sa tim, ali će svakako biti nešto u budućnosti. Nekoliko ljudi iz inostranstva me je zvalo za live nastupe, možda se nekad i to dogodi.

Snimio si i film "Araneum". Kakvi su odjeci?

MiKKa: Mislio sam da se nikome neće dopasti. Previše je spor, low budget i hermetičan ali za krajnje čudo baš su pozitivne kritike. Film je bio na desetak festivala i svi su oduševljeni kako sam za tako malo para snimio dugometražni sf film. Naravno, ništa od toga ne bi bilo da nije bilo sjajnih ljudi koji su pomogli oko filma. Za sada ima puno interesovanja da se film vidi. Soundtrack je takođe dobio odličnih kritika. Izdat je u Austriji za Bleak! Net Label a oni imaju veoma određen ukus za izdanja.

Vratimo se na DreDDup. Album je definitivno vani, šta dalje? Koncerti, eventualna turneja... ima li šanse da vas skoro vidimo u Hrvatskoj i konačno u Zagrebu kojeg ste nekoliko puta mimoilazili?

MiKKa: Album je izašao, da. Američki dPulse je izdavač. Turneja se planira. Imamo neke pozive za koncerte u Francuskoj. To bi trebalo uskoro da se vidi šta i kako. Za Hrvatsku za sada još ništa ne znam. Imam nekoliko varijanti, to su uglavnom mesta na kojima smo već svirali. Što se tiče Zagreba, veoma teško. Stičem utisak da su svi ostali gradovi raspoloženi da nas vide osim Zagreba. Videćemo.

Osim downloada, može li se album naći negdje na policama kao opipljivi cd?

MiKKa: Pa dPulse je izdao pored digitalnog downloada i CD. Svako izdanje im ide tako. Može se poručiti preko njihovog sajta i čak ne izađe toliko skupo koliko sam ja isprava mislio. Novosadski SKC će verovatno izdati album za potrebe ExYu zemalja za neka dva meseca. Do tad, možete od Amerikanaca poručiti.

Hvala na interviewu i na odvojenom vremenu. Neka poruka za kraj?

MiKKa: Jimi Hendrix, Sexa, Einsturzende Neubauten, Diamanda Galas, Killing Joke,
The Beatles, Harvey Milk, Skinny Puppy.... To je sve što imam da kažem. Hvala na vašem interesovanju za ovaj bend i odvojenom vremenu.

horvi // 22/02/2011