Za početak, recite nam nešto o sebi…

Ja sam sjajna osoba, prilično impresivno, a skromno ljudsko biće i nadasve primereni, visokokvalifikovani radnik kakvog do sada niste imali prilike da upoznate a o kome ste oduvek maštali. Omiljen u kolektivu, rođeni lider, neosporivo vrhunski rezultat procesa prirodne selekcije.

Zbog čega bi ste želeli zaposlenje u našoj kompaniji?

Moj celokupni, sveobuhvatni dosadašnji životni učinak je vodio ka trenutku u kome ću postati dostojan prelaska praga vaše naprosto božanstvene korporacije, ne bi li se u istoj zaposlio i strmoglavom brzinom napredovao hijerarhijskom lestvicom.

Recite nam nešto negativno o sebi. Šta bi ste rekli da su vaše najveće mane?

Sebi najviše zameram to što sam surovi perfekcionista, radoholičar i to što usled nedostatka ličnih na prvo mesto stavljam uvek samo i isključivo kompanijske interese. Radim više, brže i bolje od bilo kakve mašine, mada sklon sam tome da nakon dužeg perioda deprivacije sna počnem da grickam nokte na stopalima.

Opišite situaciju u kojoj ste uspešno prevazišli neki problem na prethodnom radnom mestu…

Svojevremeno mi se desilo da sam radeći na nedeljnom izveštaju u gluvo doba noći ostao bez boje u štampaču, te sam, pošto nisam želeo da traćim dragoceno vreme i kompanijske resurse, izvadio ketridže i napunio ih sopstvenom krvlju. Dobio sam dva dana nagradnog odsustva i 0,7% povišice.

Koliko smatrate da je adekvatna novčana nadoknada za posao na koji konkurišete?

Smatram da je rad za ovu kompaniju sam po sebi neprocenjivo i nagrađujuće iskustvo. Ekstaza koju doživljavam prilikom same pomisli o radu za Vaše Visočanstvo isključuje razmišljanje o sitnim, svakodnevnim i egzistencijalnim pitanjima kao što je zarada.

Šta vam je najviše smetalo kod prethodnog poslodavca ili šefa?

Najviše mi je smetalo to što nismo i van posla uživali u međusobnom društvu i provodili još više prijatnih zajedničkih trenutaka. Želeo sam da i van radnog vremena takoreći živim sa kolegama sa posla ali to nažalost naprosto nije bilo moguće. Neki od njih su svoje brakove i decu stavili iznad kompanijske porodice što smatram da je za svaku osudu i žaljenje. Išli smo na sportske manifestacije, organizovali maskenbale ali nikada nismo stvar podigli na sledeći nivo.

Recite nam nešto o svojim ciljevima.

Moji ciljevi su ostvarivi i moralno superiorni, a odnose se na to da krvavim radom, nadljudskom snagom, nepokolebljivom upornošću i surovom ambicijom, zajednički sa kompletnim kolektivom dovedem ovu kompaniju do još većeg ugleda, bogatstva i ostvarenja apsolutne dominacije tržištem na planetarnom nivou. Jer, kako je to jedan mudar čovek svojevremeno rekao: 'Ne pitaj šta kompanija može učiniti za tebe već šta ti možeš učiniti za kompaniju'.

Zbog čega mislite da treba upravo vas da odaberemo?

Usled toga što posedujem sve kvalitete poznate čoveku a uprkos tome ostajem skroman i dostupan za saradnju. Takođe bih napomenuo da sam otvorenih seksualnih shvatanja i da vladam brojnim akrobatski zahtevnim pozama, kao i drevnim istočnim tajnama o omogućavanju uživanja vrhunskog kosmičkog orgazma nepoznatog običnim smrtnicima.

Imate li vi neko pitanje za nas?

Naravno da imam. Želeo bih da saznam sve o Vama i kompaniji, ali bojim se da vas ne opteretim svojom radoznalošću. U svakom slučaju, presrećan sam što ste izdvojili vreme i omogućili priliku da Vas upoznam. Uveren sam da je ovo samo početak jednog divnog, dugogodišnjeg prijateljstva, saradnje i obostranog divljenja. Hvala Vam na tome. Sve u čemu si dobar i što znaš, bar milion njih radi bolje od tebe. To nije razlog da se nerviraš, zabavi se, život je kratak - ko ga jebe. Sutra je novi dan za nova sranja, danas se odmori - znaš da sam u pravu. Od ponedeljka kreni u nove pobede i pazi da ti nebo ne padne na glavu. Sve što ti se do sada dopalo je nestalo ili propalo. Znam da ti je teško, ali jednog dana će postati smešno, teraj dalje. Repetitio est jebo mater studiorum, uprkos svakom labavom šrafu. Kad ti život umesto šećera da govno, budi srećan što ne voliš slatku kafu. Najlakše je ujedati, jebeno je biti iznad toga. Ne veruj u sve što pročitaš na netu, nije sve za bilo koga… Poredimo međusobno plate, vozila i nekretnine: krov imam, nisam gladan, imam erekciju i imam s kime. Mislim da znam kojoj klasi pripadam, glupavi pajac, roba s greškom.

Išao sam u Gimnaziju, školu koja oblikuje snobove. Završio sam ovde na traci, gde sami kopamo svoje grobove. Deco, ne morate učiti i biti dobri đaci, vaša budućnost je u pogonu na traci. Više se ne gaje precenjeni intelektualci, samo kmetovi, feudalci i danonoćno krvav rad. Kada sagledam gde sam to rođen, ne vidim ništa čime bi trebao da se ponosim. Vidim zarobljenike uma pasivnoga, svi su patriote, svi veruju u boga zaglavljeni negde u dalekoj prošlosti i marinirani u sopstvenoj oholosti. Sitne se duše uvek plaše nepoznatog i stranog, opiru se promenama iako žive u sranju. Čuvaju folklor i kretenske ideale, rađaju se i umiru kao budale. Jebe mi se s' kim ste ratovali, ja nikoga ne mrzim. Odbijam da nosim grbu prethodnih generacija. Ne zanimaju me zastave i vođe, niti pitanja granica i nacija… Probu bi da imamo barem jedno nedeljno, jer ako to ne uspemo, kao kurac sviramo. Svoj prostor nemamo i zato u javnoj ustanovi grbavimo se oko slobodnih termina. Ovako matori, posle posla umorni, u deset uveče dođemo da bi svirali jer do tada svi ostali treba da su gotovi i da nema nikoga sem nas i portira. Ponekad čekamo na školu plesa, izložbu, tribinu, predstavu ili film. Ništa nije problem osim jebenog folklora, od njih svaki put popizdim - 'napravio Jova kadu bez sifona, danas, sutra, svaki dan - Jova nervozan'. Debilni ste i odvratni i nije pitanje ukusa, ma dokle više ta retardirana sranja čobanska? Kakvo kurac nasleđe, vi ste govno najveće i bespotrebno zaglupljujete klince, svi se upisujete na to sranje ne bi li vas odvelo na neko putovanje jer to je izgleda jedini način da naš polusvet vidi sveta.



Zaustavio me glupi pandur jer sam vozio pedeset i pet tu gde je pedeset. Prikrio sam animozitet da ne ugrozim njegov krhki autoritet. Reče da za moje zlodelo sledi izrazito bolni udarac po novčaniku i ako sam raspoložen za dogovor, ne treba da propustim jedinstvenu priliku. Dogovor? Kakav dogovor? Naravno da sam raspoložen. Nisam shvatio šifre suptilnije, pa je pandur smislio nešto kreativnije: reče mi da neće napisati kaznu ako kupim piliće od njega!!! Šokiran objavom te namere, pogledom sam tražio skrivene kamere - saobraćajac, kazna, pilići, moj mozak radi algoritam… Da l' mi nudi piliće žive ili mrtve? Nemam pojma, nisam smeo da pitam… U tom trenutku su mi odlutale misli ka viziji izvesne budućnosti gde na ulici panduri nude kredite, pakete za kablovsku i mobilni, obuću i odeću na rate, piliće, prasiće i slična sranja, polovne uvozne automobile, poslovnu pratnju i egzotična putovanja. Rekao sam 'dobro hajde, daj mi dva', ali on je ipak insistirao na deset!!! Ni manje, ni više diplomatski sam odbio ponudu ljubaznu i rekao kretenu da mi napiše kaznu…

Možda nije etički, ali sigurno praktično, pokojnik će ponovo trčati binom. Nije dovoljno sve to što je postigao za života, familija je na ivici bankrota i zato Plešući Poltergejst - ponovo u vašem gradu. Hologram na novoj turneji i za smrt ima leka, reklamiraće sponzore jer je bolji od čoveka. Kloniranje još nije dovoljno uzelo maha, a i ne želimo da 'stvar' ima svoju volju. CGI i audio trake iz bogate arhive kod publike će imati prođu još bolju - spiristička seansa, sve sami hitovi jer hologram nikad nije nadrkan, uvek je isti, uvek tu je i neće napustiti binu osim ako nestane struje. On biće zauvek mlad, lep kao sa plakata, nikada se ne žali, voli političare, ne ide na odmor i nikad ne zove advokata.

Muzičari nisu ljudi, muzičari su uglavnom šljam, dvorske lude i pajaci, sve bi uradili za dinar. Površni su i sujetni, snishodljivi a primadone, beskorisni otpad društva, otpad koji nikako da sklone. Oni će doći pijani, dovešće dilere i pandure, opustošiće svaki frižider, nemaju takta ni kulture. Oni su jedna tako divna sorta - gomila govana i nota, sve vas redom na kurac nabijem! Muzičari sve što rade, rade isključivo zbog para; sviraće humanitarno za decu, neće se odreći honorara, oni nikad ne šljakaju 40+ sati nedeljno, plaćeni su da brljave, a ponašaju se nesrećno i željno… Muzičari nisu umetnici koji sjajne pesme pišu, oni su samo šarlatani što se konstantno odvaljeni njišu, oni su nedisciplinovani dripci drogirani na svakoj svirci. I za kraj: nikada se nismo gurali da sviramo na festivalima. Nije bilo potrebe da plivamo zvaničnim kanalima. Operisani od ambicija, dobro zaštićeni od uspeha svirka nam je terapija. Ako ti se dopadamo, nemoj po netu da nas hvališ, zadrži to za sebe, nemoj druge ljude da gnjaviš. Sviramo prave pesme, imamo i neku publiku, brojke nam nisu bitne, uvek smo na gubitku. Radimo to što volimo, volimo kako to radimo, trudimo se da ne bude sranje i da nikoga ne pokrademo… Svima su nam mozak i uši puni raznoraznih bendova; nije ceo mejnstrim sranje, ne valja ni sve što je andergraund, sumnjam da ćemo ikad biti deo nečeg od ta dva. Svi vole da se uguze u neki žanr ili scenu. To je kontraproduktivno, mi smo otvoreni ka svemu. Kad bi bolje umeli, bili bi još šareniji. Nismo od pametnijih, ali smo barem iskreni…

Naslovi: 1.Labav šraf, 2.Hologram, 3.Loš dan 6, 4.Dogovor, 5.Bendovi, brendovi, brendoni, 6.Muzičari, 7.Razgovor za posao, 8.Za traku spremni, 9.SuperKreten, 10.Zombi, 11.O kako li mrzim folklor, 12.Tri četvrtine, 13.Kraj

ocjena albuma [1-10]: 10

horvi // 01/05/2019