Koncerte delim na one na kojima sam uživao i na one na kojima nisam, ovaj definitivno spada u prvu grupu. A od tih su mi još najdraži koncerti sastava sa kojima nisam baš na "ti", gde većinu pesama čujem po prvi put, a kući odem sa definitivnim osećajem da nema više potrebe da si persiramo. Ako vaše bubne opne veselo reaguju na pomen reči poput blues rock, jazz, funk, Jimi Hendrix, razvaljivanje električne gitare (a bome i bubnjeva)... mislim da bi i vi uživali na koncertu trojca Stone Raiders. Najavljeni kao Black Stone Raiders, u međuvremenu su očito izbacili "black" iz imena i snimili album pod nazivom "Truth to Power" koji su ovom prilikom promovisali u Ljubljani. Trojka se sastoji od poznatih i odličnih muzičara, frontmen je stanovnik Berlina Jean-Paul Bourelly, virtuoz na električnoj gitari (ovog puta sa 7 žica), odličnog vokala koji malo potseća na rahmetli Hendrixa. Čovek koji je između ostalog svirao i sa Miles Davisom, a može se pohvaliti i frizurom dostojnom Buzz Osborne-a iz Melvinsa. Tu je još i basista Darryl Jones, koji je takođe svirao sa Miles Davisom i kao i Bourelly, rođen je u Chicagu. Verujem da je sinoć bilo posetilaca koje je privukla činjenica da je Jones od 1993 basista Rolling Stonesa. I za bubnjevima je bio sin Bronxa, Will Calhoun, bubnjar Living Colour i česti dobitnik raznih priznanja za svoje bubnjarske veštine. Koncert su sa nekih pola sata zakašnjenja, u ugodno popunjenom prostoru Kina Šiška, započeli odličnom The Money Disease, inače zadnjom numerom na CD-u. Čim je svirka krenula bilo je jasno da ćemo biti svedoci kvalitetne svirke kakva se retko viđa. Sledile su numere sa njihovog albuma Truth to Power, na pojedinim, poput Power to Spirit, je za vokal bio zadužen Darryl Jones, meni lično njegovo pevanje nije baš leglo, tako da bi radije video da je odmarao svoje glasne žice. Između pesama nas je simpatični Bourelly, ispijajući čaj, tu i tamo nasmejao svojim komentarima i najavama pesama. Nakon naslovne numere Truth to Power sledila je lagana i odlična Love Parody. Da bi onda sve skupa presekli s nečim za šta je Bourelly rekao da nije baš pesma, nego "wave" posvećen Martinu Lutheru Kingu jr., tako da smo uz džemanje čuli i odlomke iz njegovih govora, da bi se nakon nekog vremena gitarista i basista povukli sa scene i ostavili Willa da pokaže šta zna, a zna. Meni najfascinantniji trenutak kada kreće da udara palicom po "bubnju" koji onda kreće da ispušta najluđe elektronske zvukove. Radi se o instrumentu "Mandala Drums" čiji je jedan od izumitelja Danny Carey, bubnjar meni jako dragog benda Tool. Set su završili sa Toxic to love i Calling Civilization. Publika je tokom celog koncerta jasno davala do znanja da u istom uživa i želi još, tako su nas na kraju počastili bisom i pesmom Funkotomatik. I s tim se završilo naše dvosatno uživanje u muzici ovog sjajnog trojca, napustili smo Kino Šiška sa osmehom na licu kojeg ni izlazak na ciču zimu nije uspeo da pokoleba.

bane // 03/02/2012

> vidi sve fotke // see all photos

PS: FYI, na njihovoj FB stranici piše da su u nedelju, 5/2 u Mariboru, ali na sajtu Satchmo kluba nismo našli nikakvu potvrdu o tome...