Fear Factory je, definitivno, jedan od najboljih koncerata na koji možete otići. Njihova velika svetska turneja još uvek traje, a mi smo imali priliku da ih slušamo na Sziget festivalu, avgusta meseca, u Budimpešti.
Iako izbor pesama koje su svirali i nije bio baš najbolji (barem po mom mišljenju) - suviše pesama sa 'Obsolate', a premalo novih stvari - način na koji su ih izveli bio je toliko fantastičan da se rečima teško može preneti i delić te atmosfere. Burton je pevao čak i bolje nego na studijskim snimcima, bibnjevi, gitare...
Nakon nešto više od sat vremena (nezaboravnih!) , momci odlaze sa bine.
A onda , naravno, bis. Kao u snu! Duboka modro plava magla , nazire se samo mikrofon, izlazi Burton i počinje da peva "Timelessness" ... Ako ste ikada slušali Fear Factory , možete da zamislite kako je to bilo .
Ok... to bi bio kratak osvrt na sam koncert . Ono što sledi je intervju sa Burton C. Bellom , frontmenom Fear Factory—a , inače, simpatičnim kaubojem koji je uprkos neizbeznoj predkoncertnoj nervozi , bio jako raspolozen za razgovor .

Odakle ime Fear Factory?

Burton: Pa, to je ... malo duža priča. Bend je postojao nekih 6 meseci pre nego što smo ozbiljnije počeli da razmišljamo o imenu. Ime je jako važno. Ime definitivno definiše bend, potpuno, fizički i mentalno. Tako da nismo želeli da stavimo bilo koje ime , razmišljali smo o tome jako dugo, kao što rekoh, nekih 6 mesesci. Prolazila su nam kroz glavu razna čudna imena , kao što su Crematorium, Creeping Buttercup... Jedne pijane večeri , sa nama je bio jedan prijatelj, Robert Mari. On je nabrajao razne reči... "Fear Factory" je slučajno naišla. Wow! Fear Factory! Tu smo malo zastali i promislili o tome . Nakon malo filozofiranja , što smo se više navikavali na te reči , više smo shvatali dublji smisao svega toga . Pomislili smo : 'Sta je to "Fabrika straha"? ' . To je svet u kome živimo; to može biti katolička crkva, to može biti organizovani autoritet, bilo koje religije ; to može biti javno obrazovanje... sve te stvari koje seju strah zarad moći.

Šta slušaš od muzike?

Slušam... pa , prilično sam 'openminded'. Volim sve vrste muzike. Volim metal, volim rock, volim punk, volim klasičnu muziku, volim country.
Mislim da u svakom žanru postoji dobra muzika , i treba je slušati da bi se razvijao i da bi uhvatio nešto. Jer, ja uzimam nešto od svega što slušam , to me inspiriše. U poslednje vreme slušam jedan Švedski bend , zatim , Slayer,naravno ... što se tiče heavy zvuka. Tu je i engleski izvodjač, Ian Brown, koji je nekada svirao u 'Stone Roses' . Osim toga, volim i starog country pevača, Willy Nelsona, to se podrazumeva, pošto sam iz Teksasa.
Možeš dečaka da odvdeš iz Teksasa , ali ne možeš Teksas iz dečaka . Ha ha ha ! Čime bi se bavio kada ne bi bio muzičar?

Bio bih umetnik. Celog života sam želeo da budem umetnik. Pisac, fotograf, slikar... tako da , i da se ne bavim muzikom, bio bih umetnik na ovaj ili onaj način. Najverovatnije bih se bavio fotografijom. Nikada me nije zanimalo ništa osim umetnosti.

Kako se osećaš pre, tokom i nakon koncerta?

Nekih sat vremena pre koncerta postajem vrlo nervozan. Osećam leptiriće u stomaku. Pogledam sve te ljude koji pristižu i pomislim - Oh, my God!

I nakon 15 godina?

Da, i nakon 15 godina. U stvari, još malo pa će biti 16 godina. Ali, i dalje sam nervozan. Ali, kada se popnem na binu sve se menja. Pomislim - Pa ja sam Burton C. Bell iz Fear Factory-a, i tada počinje svirka. Nakon koncerta, potpuno sam iscrpljen. Fear Factory je bio moja terapija poslednjih 15 godina. Svaka pesma mi predstavlja nešto specijalno i svaki put kada ih pevam, sve se vraća i ponovo ih preživljavam. Tako da sam nakon koncerta i fizički i emocionalno potpuno iscrpljen, pa popijem flašu vina .

Koja pesma Fear Factory-a ti je omiljena?

Wow! Pa ... ima ih toliko ... prva koja mi pada na pamet je 'Self Bias Resister'. Volim tu pesmu. Moćna je i strastvena.

Kako ti se dopao boravak u Srbiji?

Boravak u Srbiji... da, pre par godina proveli smo tu para dana . Bilo ok, lepa zemlja , svi su bili ljubazni, hrana dobra. Najčudnije je što nas je po kafanama vodila neka starija plavuša sa nacionalne televizije, čak su nas i snimali za nacionalnu televiziju, što je bilo zaista čudno. Zanimljivo iskustvo.

Gde nalaziš inspiraciju za pesme?

Na svetu se dešava toliko stvari. Svaki snimak predtavlja nešto kroz šta smo prolazili. Poput dnevnika. Inspiaciju nalazim ne tamo gde sam vec u tome kakav sam .

Sa kojim bendovima bi išao na turneju?

Voleo bih da ponovo idem na turneju sa Slayer-om. Par svirki sa Tool-om bi bilo super.

U kojoj zemlji bi živeo , da nisi u Americi?

Wow... ima toliko prelepih mesta na ovom svetu. Australija je prelepa. Budimpešta je takodje jako lepa. Svidja mi se Nemačka ... U stvari, voleo bih da živim gde god mogu. Ima toliko prelepih mesta.

Na jednom vašem DVD-u , pre par godina, videla sam neke interesantne grupi . Da li ih još uvek imate, ili ste možda nabavili nove , ili...?

Uf...pa , nema više grupi cura , barem ne toliko. Vremena su se promenila. Grupi su sada dosta drugačije... u 80-tim ih je bilo puno, ali tokom 90-tih sve je to zamrlo. Mislim da nema toga više.

Imaš li neku poruku za fanove iz Srbije?

Voleo bih da možemo da sviramo u Srbiji , ali nažalost , ovom prilikom ne dolazimo . Fear Factory će , definitivno, pokušati da dodje, ali, ako od toga ništa ne bude , dodjite na koncert kada budemo svirali negde u blizini.

višnja // 10/10/2006