Kroz nešto više od godinu dana beogradski DJ Rony Playstation je skrenuo pozornost na svoj rad zahvaljujući debi albumu "Funkadelian" kojeg je ovih dana nasljedio novi rad "Fonkataque". Dao nam je opširan interwiev o novom albumu, te o cijelom otvorenom horizontu današnje funk scene, kao i o novom projektu Heavy Baby Makers.

Imaš novi album, da čujemo osnovne tehničke pojedinosti iz prve ruke.

Sve ovo se krckalo zadnjih godinu dana. Muzički, išao sam istom stazom, jer to je ono što mi podiže adrenalin, samim tim uživanje je veće. Isti put, samo malo drugačija skretanja. Obogatio sam pristup semplingu, ima tu dosta novina u pristupu.
Funk groove je bio presudan u nastajanju elektronske muzike devedesetih godina. To su bili semplovani, ubrzani ritmovi sa raznih ploča sedamdesetih koje su ti autori ubrzali i predstavili kao najčešce kao svoje. Masa ljudi je progutala tu žvaku i mnogi koji dolaze na tech i house žurke ne shvataju odakle je to sve krenulo. Sav taj jednolični ritam je produkt skraćivanja osnovnog ritma. Ima i onih koje bih izdvojio kao nešto jako dobro na evropskoj sceni zadnjih dvadeset godina što se tiče plesne muzike. French house pokret i grupe kao što su Cassius, prva dva albuma Bob Sinclair-a, Alex Gopher, Etienne De Crécy, Dimitri From Paris sa jedne strane sa druge engleska plesna scena gde su podijumima vladali Chemical Brothers i The Prodigy. Bristol, dom velikih grupa Massive Attack, Portishead, i naravno Roni Size-a.
To su ljudi koji su bukvalno stvarali novu istoriju plesne muzike. Naslušani 70s zvuka, napravili su revoluciju na plesnim podijumima širom sveta.
Ono što je presudno bilo za mene je pojava softvera Reason Propellerhead. To je bilo pre skoro jedanaest godina. Od tada stalno radim na semplingu i traženju novih načina za komponovanje na računaru. Produkti svega toga su ova moja dva albuma za Slušaj Najglasnije i veliko hvala Zdenku Franjiću koji je prepoznao nešto u mojoj muzici.

Ponovno je sve u P-Funku, zove na plesni podij, ali tu se nazire i neki koncept. Deder, šta točno? Hoće li ti se 'secirati' stvar po stvar? Ima tu i mnogo spoken-word samplova...

Dve pesme se čak mogu podvesti pod termin blaxploitation funk, ali opet ima jedna pesma koja naginje ka brazilskom zvuku punom raznih perkusija. Naravno kao što si primetio, osnova svega jeste P - funk. A to dobijam sviranjem sekvenci, ne semplovanjem.
Govorim o sviranju rečnikom sadašnjice. Kad kreneš da radiš ovako nešto pre ili kasnije to će dobiti takvu etiketu. Taj vajb je nastao od preseta živih instrumenata, drum programming-a , semplinga i korišćenja mnogobrojnih efekt procesora, a najviše dugogodišnjeg slušanja produkcije i genija George Clinton-a. Zvuči neverovatno, postojala su samo dva jaka P - funk benda na evropskoj sceni.Tu mislim na sam početak devedesetih. Seven Eleven i Octavepussy.
Holandija je u to vreme bila najfanki zemlja u Evropi. Čak su sarađivali sa mnogima iz Clintonove ekipe muzičara, pa i sa njim lično. Dosta me je inspirisala ta scena. Sigurno je da sam dugo, dugo tražio ovakav zvuk koji sam postigao u svojoj muzici.
Koncept je bio prisutan i na prošlom albumu, možda ne u istoj meri, šta znam...Evo ukratko da pojasnim šta se krije iza nekih pesama... onako kako sam to doživeo praveći ih.

1. "Up Yours, Ratso"

Srednji prst sistemu koji ti uzme lične slobode, a zauzvrat ti ništa ne da. Himna svim onima koji su i pored toga što su odrasli u duši buntovnici protiv uspostavljenih lažnih vrednosti. Pitam se šta će biti kad jednom krenu da naplaćuju i određene sadržaje na netu pa ti ukinu i ono malo slobode koju uživaš online. Veliki primer je gašenje sajta megaupload.

3. "John Holmes Goes To R.I.O."

Holmes. Zavist, kao ti si baja, najbolji si, žene te saleću, ovo ono. Postoji i mračna strana. John je bio krimos sem što je bio i porno glumac, a to je pojedinost koja se retko pominje. Svi su ga gledali kao jedan ogroman polni organ i ništa više od toga. To sigurno može i da deprimira coveka :)

4. "A Lot Of Fun"

Prvi P - funk na albumu. Ovo je priča o onima koji prerano završe posao, sve to u spoken wordu Richarda Pryora. A on, kao i obično bez dlake na jeziku. Nije to loše oružje u životu, ali nekad zna i da zasmeta.

5. "Goldy The Pimp"

Posveta makrou iz kultnog filma "The Mack". Od uspona do zaslepljenosti slavom i zlatom i na kraju pada.

6. "Supa Sistas On Cycles"

Moj rad od početka je spoj muzike i filma. Tako je i ova pesma posvećena najluđim cicama koje voze besne motore. Film se zove "Darktown Strutters". Pitao sam i neke strance o njemu, naime, on je u Americi sedamdesetih bio, onako zabranjen jedno vreme jer pokazuje dominaciju crne nad belom rasom. Inače, film je žanrovski crna komedija. Evo, preporučujem ko nije gledao.

8. "Ohhh Colt"

Pam Grier, junakinja mnogih blaxploitation filmova, obično ispunjena željom za osvetom, naoružana do zuba i sexy as hell.Fina inspiracija, zar ne :)

11. "The Epilogue"

Šta se dešava kad rok zvezda umisli da je bog i da je besmrtan. Na kraju ga realnost spiči u glavu i shvati kako je trebalo živeti, ali kasno.. ili svi te vole i hoće parče tebe kad si popularan, bogat. Svi traže nešto, a kad odjednom ostaneš bez igde ičega kao i da nisi ni postojao. Posle te svi hvale i kad si mrtav, pričaju kako su bili super prijatelji sa tobom, nose majice sa tvojim likom, a nigde nikoga kad dodu nevolje.

Kao što se može primetiti teme su vrlo šarene, ali takav je i sam život. Uvek ima više dimenzija. Bolje da stojiš iza nečega nego iza ničega, i kao poslušna ovca vračaš se u svoj tor.

Kako ti uspjeva da gomila sekvenci zvuči kao da je živa svirka, a ne čisto tehnička stvar sampliranja?

Hvala ti, ne znam, puno sam radio na svakoj sitnici, jer ipak menjam ceo bend. Pa onda hoću ovaj efekt procesor, pa tamo, ne znam, da bubanj bude viši u miksu i tako... Možda to ima veze sa naslušanošću raznom muzikom tokom godina, funk groove me opseda odavno, što kroz originalne bendove tih vremena, što kroz hip hop produkciju u kojoj je funk DNA, i tako.. Bass je dosta izražen, na njemu sam radio možda i najviše tokom zadnjih nekoliko godina. Bez tog distorziranog fuzz zvuka koji sam nekako oživeo kompjuterski projekat bi bio manje P - funk, a ovako... ima obrise, a to je danas vrlo teško uspeti. Dobro, nije samo bass deo tog zvuka, tu su i duvačke sekcije na kojima sam radio stalno, dok nisam došao da nečega što se može nazvati približno živim zvukom. Samo semplovanje nije čista krađa gde se mogu propoznati izvori, već, ono, pravljenje najsitnijih sekvenci od svega toga.
Trenutno u svetu postoji šačica likova koji rade pravi P-funk. Slapbak, Freekbass, Funkscribe ili recimo Danny Bedrosian, koji zadnjih desetak godina svira sintisajzer u GC & Parliament/Funkadelic, pa mu je to i negde skroz prirodno. Inače, on je jedan od prvih koje sam upoznao iz P - funka kampa. A da ih ima, ima ih preko dvadeset sigurno, više nisam siguran. Izdvojio bih i producenta pod imenom PTFI koji predstavlja tu novu funk energiju. Sa obzirom da smo u kontaktu, pozvao sam ga da bude deo mog novog projekta pod imenom Heavy Baby Makers, a na moje veliko iznenađenje on je pristao. Za sada članovi su Dj Coldie, sigurno jedan od najboljih srpskih dj-eva sa kojim imam vec jedno pet, šest pesama, onda tu je i Coolcomotion, čovek koje je iz Argentine, dugogodišnji producent i super muzičar, biće tu još nekih ljudi iz Francuske,ali i Amerike. Biće zanimljivo !!!

Da li možda imaš u planu oformiti živi bend? Ili barem neku želju da čuješ te kompozicije u live izvedbi?

Jedan od razloga zašto sam krenuo da se bavim ovakvim radom je nedostatak muzičara koji su funk shvatali na pravi način. Mnogi nisu imali sviračke kapacitete da dočaraju ovakav vajb, ali jednostavno premalo su čuli od muzike da bi mogli da shvate proces pravljenja ovakvih aranžmana. Potrebna je velika širina u shvatanju muzike. Večina ljudi slabo kopa, otuda i njihovo neznanje. A to može svako, samo treba biti radoznao, ako si istinski muzički fan, tražićeš stalno nešto što nisi čuo pre, ili je raritet, a nalaženje najnovije muzike se podrazumeva.
Kada budem našao ljude koji žive za ovakav zvuk, zajedno rade na konceptu, imidžu tada će se desiti i bend po nekoj inerciji, valjda. Za sada me ispunjava sve što ima veze sa Heavy Baby Makers, jer to je mešavina semplinga, žive svirke i gramofona i sve to preko neta.

Koji će biti prvi singl? Vjerojatno ćeš snimiti i spot, ne?

Nisam siguran još po tom pitanju, neke ideje se javljaju. Ako pričamo o spotu, i tu imam neke planove.Videćemo šta buducnost nosi.

Kakav je bio feedback prvog albuma "Funkadelian"? Jel se kod vas u Srbiji vrtio na radiju i po diskotekama?

Ono što sam čuo od mnogih to je da su iznenađeni koliko je to sve ustvari fanki, i da, kao što si i ti pomenuo taj prizvuk live svirke je dominantan. Svugde na Balkanu je isto, muzika koja je semplovana, a pritom nije hip hop (da ne bude zabune, fan sam hip hopa) je odbačena i po mišljenjima onih koji upravljaju nije toliko vredna kao recimo kopije
Sonic Youth, Tool, ili neke druge grupe.To ne znači da su grupe koje sam pomenuo loše, nego kopije su loše. Moja muzika je više slušana u Americi, Južnoj Americi, većem delu Evrope nego na Balkanu. Samo pogledajte mapu na ovom sajtu i sve će vam biti jasno http://ddof.weebly.com/rony-playstation.html#/
Možda zato jer sam svesno ili nesvesno naginjao kao tome svo ovo vreme. Ne želim da se vežem samo za jedan geografski pojam što se tice slušanosti, nadam se da sam uspeo u delu toga, ako već ovakva muzika nije i neće biti mejnstrim. U ovom trenutku u svetu postoji pregršt funk bendova, mnogo više nego devedesetih to vreme nekog početka rivajvla, kad je zaista počeo da se vrti na radiju i spotovi da se prikazuju. Nekada mejnstrim, danas je underground. Ako znamo kakva je muzika danas najprodavanija i šta se vrti najviše po svetu, možda je i dobro da funk, za sada, ostane underground. Sedamdesetih su takvi bendovi punili i stadione, a danas je ta privilegija ostala samo za dva. RHCP i Jamiroquai...svaki na svom polju i svojoj publici. Peppersi su malo skrenuli sa nekih osnovnih postulata žanra, ali uživo sviraju funk pesme iz skoro svih perioda. Dok je tako, dobro je, ma šta neko mislio o njima.

Ima li još sličnih autora poput tebe u Srbiji?

Hvala još jednom na interesovanju po drugi put. Nisam baš siguran da ima, ne zato što sam sad ja neki unikat, već zaista nema. Moram da pohvalim neke bitmejkere u Srbiji koji imaju taj funk zvuk, to je princip koji poštujem. Kopanje starih ploča, usvajanje novih pristupa. Kad kažem ploča, to se ne odnosi striktno na vinil. Mislim na muziku uopšte, ne samo jedan pravac. Vrednije je imati tu muziku u glavi nego samo na vinilu, cd-u ili ipodu, svejedno. Znam mnogo likova koji te ploče samo skupljaju, jer je to sada moderno u svetu. Pritom ne govore o kvalitetu muzike na istoj, ne pokazuju oduševljenje zvukom već jedino činjenicom da je to u njihovom posedu. I naravno, kolika je cena te ploče. To se krši sa onim principima uz koje sam odrastao. Muzika se voli iz sveg srca, a ne kao neka stvar. Sa druge strane podržavam ljude koji ploče gledaju kao nešto što treba deliti sa svima. Čuo sam razna mišljenja kako muzika nema vrednost ako se skine sa bloga. To je veliko neznanje i još veća glupost. Prošao sam sve medijume od ploče pa sve do mp3, i u svemu sam uživao isto i sa puno strasti. Verujem da je ovo mišljenje mlađih generacija od mene, onih koji su odrastali u najteže vreme i nisu ni videli licencna izdanja svega i svačega, vec su prvo prigrlili mp3 kao glavni medij.
Evo zadnjih 10 godina na Balkanu se mogu naći i polovne ploče, ali i nove novcijate i verujem da je ta generacija pokupovala nove gramofone i to je ta priča.
Sa druge strane kupovina muzike preko neta je ono što se dešava svugde u svetu, samo na Balkanu to još nije zaživelo. Pojam civilizacije nije isti za svakoga, očigledno.
Pamtim vreme kad su skoro svi imali gramofone, pa se te ploče menjale, posle isto sa kasetama, diskovima..Danas to postade neki statusni simbol, ako imaš neki vinil postao si car.. ljudi nemaju šta da jedu na drugoj strani, mi se hvalimo kako smo pukli opasnu lovu za raritetnu ploču. Drugo je kad je u pitanju inostranstvo, tamo ima mnogo više izbora, nijedna zemlja nije bila u ratovima od drugog svetskog. Sve je drugačije, tamo i deca imaju škole gde uče osnove onoga što zovemo dj. Balkan je po svemu sudeći odlično tle za sve vrste eksperimenata na ljudima, tako da nama samo preostaje da kaskamo za ostalim svetom i glumimo da smo mnogo važni.

Zna se da je vinil nekada bio najrasprostranjeniji medij za slušanje muzike. Pa su došle i kasete, odjednom ljudi počinju sa presnimavanjem sa vinila na iste, pa u jednom trenutku udeš u prodavnicu, ploča više nema. To je neko moje odrastanje, divno vreme. Posle su došla loša vremena za ceo Balkan. Došli su i kompakt diskovi na ove prostore, piraterija, licencna izdanja su prestala da izlaze. Bugarski diskovi su bili najdominantniji, a originale si mogao da nadeš samo preko nekoga preko ili da putuješ u inostranstvo. Proklete devedesete. Snalazio sam se kako sam znao i umeo. Namerno neću da pominjem onaj još mračniji period .Toga već ima previše, kako tada, tako neko to želi da proturi kao bitno u medijima i sada.

Danas održavam kontakte sa ljudima čije albume imam na policama ili na mp3 svejedno. To su te prednosti fejsbuka i sličnih društvenih sajtova. Imao sam veliku sreću da upoznam članove sadašnjeg benda George Clintona pre dve godine. I ne samo to, već i da gledam njihovu probu, a par sati kasnije i koncert. Ostvario sam svoj san koji sam imao negde 95-te kad sam počeo da slušam P-funk i njegove inkarnacije. Sve to zahvaljujući mom funk bratu iz Holandije Paskalu, koji je njihov dugogodišnji domačin kad dođu na turneju. Hvala mu trilion puta!!!

Uuuu… dobio sam i više od odgovora. Za kraj, podsjeti nas na tvoj cijeli niz web stranica, a imaš ih, koliko ja znam, barem 5-6...

http://www.reverbnation.com/ronyplaystation

http://www.myspace.com/ronyplaystation

http://myfunk.ning.com/profile/ronyPlaystation

http://breakground.ning.com/profile/RonyPlaystation

http://soundcloud.com/groover73

http://funkplaystation.podomatic.com/

http://www.mixcloud.com/Funkadelian/

horvi // 07/12/2012