ŠESTI SMITH: Pimpek mali (Slušaj najglasnije, 2021)
Ovo bi komotno mogao potpisati Zdena kao još jedan vlastiti rad uz one pridjeve Putujući, Lutajući, Puknuti, Čudnovati, Srečnuti i dr. DJ Zdena, međutim navodi se kao još jedan u nizu projekata uz primjerice Ekonomske Tehničare i slične kolaboracije koje je tijekom zadnjih desetak godina imao. Šesti Smith su uz Zdenu na vokalu bračni par benda Trava i Užas - Wilma Thackeray (bas) iliti Tamara Leško, autorica onog odličnog romana/ dnevnika "Ja nisam Deanna Troi" www.terapija.net/literatura.asp?ID=29902 i Hrvoje Luburich (gitara), znani lokalni koprivnički rocker iz mnogih bendova (recimo Spice Boys s Mančom na gitari i Branimirom Živkovićem - Malim na bubnjevima) i tu bi se sad moglo očekivati štošta od ovog albuma, kako se navodi, snimljenog u koprivničkoj Čudnoj šumi 2020. godine.
Album sasvim solidno i simpatično počinje sa "Secret double agent girl", dobro znanoj Zdenkovoj pjesmi, a i svi stihovi na ovom radu su uglavnom manje-više dobro znani s mnogih ranijih radova, elem uz pratnju programiranog 4/4 ritma, minimalističke svirke bas gitare (podosta miriše na "Isolation" Joy Division, a ustvari je obrada "Roadrunner" The Modern Lovers), te energičnih, pravih rockersko-punkerskih vokala. Prateći glas mu daje Wilma podsjetivši na Zlju iz vremena jednih od predposljednjih faza Babilonaca i čitav ovaj zgodno sročen plesni poluelektronski post-punk obećava mogući The Fall/ madchester elan. Naredna kompozicija je ista, samo u izvedbi Hrca provučena kroz dugotrajne dub mantre na nepotrebnih, gotovo 9 minuta u kojima se praktički ništa ne dešava izuzev neprekidnih vokalnih i bas repeticija, ali, ajde, koliko-toliko održava taj početni homogeni nivo koji baš u ovoj varijanti ima koješta Goriborskog.
No, onda se dešavaju uobičajene Zdenkove devijacije da je sve dobro, pa makar i snimak s probe i sessiona, a tu nema nikakve posebne vještine osim što on na svoj recitatorsko-polumelodičan način sriče stihove, prvo na improviziranu podlogu techno-industriala "Flaj haj" (malo ga je zeznuo jedan od kanala prilikom snimanja, malo se čuje, pa se ne čuje), pa onda eksperimentalni rock "Holokaust" koji se nakon 45 sekundi pretvara u funk, da bi skužio i rekao 'ej, kaj ovo nije sad druga stvar?'. Ha-ha-ha. Pa se prekida snimka... Nastavak je njegova naracija "Kaje štaje čaje" na neki starinski funk instrumental kojih se ponovno zakvačio i u temi "Kečer", ali se radi o istim stihovima "Holokaust". Predzadnja "Pičke" ima neshvatljivo tihu instrumentalnu podlogu, da bi zadnja "Ž vu" bila malo bolje snimljena s dakako funk instrumentalom.
Od svega ovoga materijala (26 minuta) mogao se sabiti neki daleko kraći EP, ali šta sad. To je Zdena i njemu tako paše. Sirovo. I odmah snimaj, pa šta ispadne, dobro je, fučkaš produkciju i ponovno snimanje. A o nazivu albuma ne treba govoriti. On je tako htio da se odupre mainstreamu. Da ga kojim slučajem ne bi nominirali za Porin u kategoriji alternativnog albuma. Neće, sasvim sigurno. A da li će biti nastavka ove suradnje, tko to zna... Možda ako neka od ovih pjesama zapne za uho radio urednicima...