Kada se pre oko pola godine u najavi koncertnih dešavanja u Srbiji za 2007. pominjao i definitivno potvrdjivao dolazak The Rolling Stones-a i Red Hot Chili Peppersa svi smo bili malo suzdržani. Rolling Stones po ko zna koji put će "odložiti" svoj nastup u ovom delu Evrope, a dovodjenje RHCP se smatralo kao samo puka želja grupe entuzijasta i fanova iz EXIT tima.

Ali, čuda se ipak nekad dese i ove godine u razmaku od 20-ak dana imamo prilike čuti i videti uživo verovatno najveći rock bend svih vremena (Stonse) i verovatno najveći savremeni rock bend koji je u prvi plan izbio početkom 21. veka (RHCP).

RHCP su bend koji ima mnogo fanova i poštovalaca u Srbiji, možda i najviše od svih stranih izvodjača. To su pokazale razne ankete i istraživanja godinama unazad i uvek je u vrhu želja izlazilo to da bi ovdašnja publika najviše želela da RHCP vidi uživo.

Konačno, to se i ostvarilo. 26.06.2007. Peppersi su došli u Srbiju! I to, ne u Beograd, ne u Novi Sad, već u jedan mali sremski gradić - Indjiju.

Indjija je negde na pola puta izmedju Beograda i Novog Sada. Agilni gradonačelnik Indjije hrabro je ušao u ovaj projekat i u praksi uradio nešto dobro i korisno za stanovnike svoga grada i doneo neki nov način razmišljanja da se veliki dogadjaji ne moraju održavati isključivo u BG ili NS. Već vidim još neke predsednike manjih opština u Srbiji koji će na ovakve i slične načine pokušati da trgnu iz letargije i bezvoljnosti gradove u unutrašnjosti koji već 15 godina tapkaju u mestu ili idu nadole - u svakom pogledu.

Koncert RHCP u Indjiji je verovatno i najmasovniji dogadjaj koji je ponovo uspeo da okupi i ujedini (uglavnom) mlade iz čitavog našeg regiona. Indjija je taj dan bila centar jugoistočne Evrope. Nepregledne kolone vozila raznih registracija slivale su se u ovaj vojvodjanski gradić. Moj utisak je da su preovladavali gosti iz Hrvatske ali i priličan broj je bio iz BiH, Madjarske, Rumunije, Bugarske i Makedonije. Svima njima je bilo jasno da se ovakva prilika ne sme propustiti i da je sasvim sigurno da pravi poštovaoci i konzumenti rock muzike moraju taj dan biti u Indjiji. Medju njima se prepoznala i moja malenkost :)

I ne samo to. Iako je RHCP najavio izlazak na scenu u 21 h želeo sam doći mnogo ranije na mesto dešavanja da osetim atmosferu i sve ono što prati ovakav skup. I u tome sam delimično i uspeo. Nisam se mogao ukrcati na voz u 12:20 (zbog gužve) iz BG ali sam uspeo na onaj u 13:15 ;) Usput sam, čekajući taj od 13:15 "ubedjivao" neke Bugare da idu u INDJIJU a ne u INDIJU ;) Mada, prenatrpani vozovi su stvarno podsećali na one u Indiji.

Put "brzim" vozom od BG do Indjije trajao je nešto manje od sat vremena. Na železničkoj stanici u Indjiji čekali su nas spremni autobusi da po ceni od 100 dinara (1,25 eura) prevezu do mesta održavanja Green Festa ali i taksisti (oko 5 eura) da učine istu stvar. Većina (i ja, of course) je odlučila prepešačiti tu deonicu od par kilometara. Lepo, sunčano vreme nas je izazvalo da pešice istražimo taj put od železničke stanice do "arene" (tako su domaćini nazivali lokaciju gde je koncert).

Neki su to iskoristili i da se osveže još nekim pivom po diskontnoj ceni (oko 0,5 eura za 0,5 l ) u obližnjim lokalnim prodavnicama. I park u blizini železničke stanice bio je ispunjen veselom omladinom. Nekima je tu bila "baza" za vreme boravka u Indjiji, nekima "mesto gde ćemo se naći" a nekima samo predah tek pošto su doputovali. Inače, vozna karta na relaciji BG-Indjija ili NS-Indjija košta samo 1 euro što je bila i najpovoljnija varijanta za dolazak na ovaj dogadjaj.

Posle dobrih pola sata pešačenja i u trenutku kad su se mnogi već pokajali što nisu iskoristili bus ili taxi ponudu primetismo da se negde iza ko zna kog polja sa kukuruzom nazire nešto što liči na binu i na naš krajnji cilj. A kako se i ne bi videla bina kad je visina bila 18 metara sa nekoliko velikih video bimova... Sad je već bilo lakše - tu je.

Na samom ulasku u "kompleks arene" dočekani smo jakim kratkotrajnim pljuskom, prvim toga dana. Ali, imalo je gde skloniti se. Na više mesta postavljeni su štandovi sa pićem koji su pokriveni velikim tendama i suncobranima.. Ispod jednog takvog štanda, sklonivši se od kiše, naleteh na neko društvo iz Hrvatske koje je opušteno ispijalo pivo za šankom.

Posle zanimljive priče i ture piva skužili smo da možemo vreme do koncerta provesti zajedno. Jedna od predgrupa RHCP srpska rock-punk grupa "Ritam nereda" je već počela da svira i u tom većanju, da li sad krenuti ispred bine ili ne, stigla je još jedna tura piva i jednoglasno je odlučeno da "Ritam nereda" čujemo ipak neki drugi put :)

"Ritam nereda" je počeo sa svirkom oko 16 h a sve što smo uradili do 20 h je bilo to da smo se prebacili na drugi "Tuborgov" štand koji je bio najbliži bini sa izvodjačima :) Tih sati gosti iz CRO su odlučili iskoristiti i za kupovinu suvenira (majice RHCP) a i ja sam otišao do štanda MyExit po svoju majicu i narukvicu za VIP koju nisam ni nameravao da iskoristim. Nije VIP za mene ;)

U tih par sati, koji su munjevito protekli, na sceni su bili i ostali predvidjeni izvodjači, Edo Maajka (17:00), Kiril (18:00) i britanski sastav Kasabian (19:00). Posebno dobar utisak na publiku ostavio je makedonski izvodjač Kiril, malo poznat ovdašnjoj publici. Svojom specifičnom muzikom dodao je još pozitivne energije na posetioce u iščekivanju zvezde večeri RHCP.

U medjuvremenu desila su se još 2-3 prolazna pljuska koja nikako nisu mogla da rasteraju dobro raspoloženje i sjajnu atmosferu koja je vladala medju brojnom publikom. Negde oko 20:30, taman posle Kasabiana, je već počelo traženje što bolje pozicije sa što boljim pogledom na binu. Nešto pre toga nekoliko helikoptera naizmenično je preletalo iznad mase koja je razdragano vriskala i mahala nadajući se da su Anthony Kiedis, John Frusciante, Flea i Chad Smith u nekom od njih i da će primetiti baš njihove ruke... Ali, to su bili novinari i neka VIP gospoda. Peppersi su sleteli oko 19 h kad ih niko nije primetio :) i već su uveliko bili u backstageu.

Pored ostalog usputnog upoznavanja tu pred koncert upoznajem još dve interesantne devojke iz Splita. Dobile su karte na nekoj tamošnjoj nagradnoj igri. Jedna je manje a druga više pričala sa mnom. Ova što je više pričala je i više slatka ;-) Prvi put su u Srbiji i oduševljene su dogadjajem.

Došao je i 21. sat. Sunce nad Vojvodinom tek zašlo ali prave stvari tog dana tek treba da počnu. Posle izvesnog vremena primetismo da je satnica nastupa prvi put danas probijena ali to nikog nije ozbiljno zabrinulo, svi znamo da prave svirke i koncerti, bili oni pred 200 ili pred 100.000 ljudi, nikad ne počnu na vreme. Staro rockersko pravilo... :) A i većina nas je negde duboko u sebi i dalje bila u neverici da su RHCP zaista tu, vrlo blizu nas i da svaki trenutak se mogu pojaviti pred našim očima i zaprašiti vazduh svojim prepoznatljivim gitarskim zvukom.

21:45 Peppersi na bini!!! Publika, nekih 80.000 ljudi, pada u trans i spektakl kreće petominutnim instrumentalom koji izvode bubnjar Chad, basista Flea i gitarista Frusciante. Na binu se poslednji popeo Kiedis, umotan u belu kabanicu sa šarenim aplikacijama zapevavši "Don't Stop". Publika je explodirala, redom su išli hitovi "Dani California", "Scar Tissue" pa "Charlie". A onda nas je sve oduševio John Frusciante svojim solo izvodjenjem pesme "S.O.S" švedske grupe ABBA. To je bilo iznenadjenje za sve nas... Zatim je na red došla pesma "Snow", pa "Readymade", pa "Throw Away Your Television". Mešali su Peppersi i stare i nove hitove... Sledeća je bila hit iz 1999. "Californication", zatim "She's Only 18", pa "Right on time". Onda je išla pesma "Higher Ground" a posle nje Flea nam je demonstrirao svoje umeće na bas gitari svojom solo izvedbom. Za kraj su nam ostavili "By The Way" i kao bis pesmu "Give It Away".

23:10 "Give it away" ulazi u završnicu a Anthony Kiedis prvi napušta scenu i pre samog instrumentalnog kraja pesme. Za njim kreću i ostale "Papričice". Svetla na pozornici se gase. Publika još ne shvata šta se ustvari dogadja i svi smo mirni. Nećemo da poverujemo svojim očima da je gotovo. Dobacujem svojoj okolini, tešeči ih, da su samo izašli da se presvuku... želim i ja u to da poverujem. Čuju se komentari: "Biće bar još jedan bis", "Vratiće se oni"... Svi smo kao ukopani. Niko još ne napušta "arenu". Sva nadanja da koncertu nije kraj raspršili su nam momci koji su izašli na binu da skupljaju opremu. U besu što je stvarno kraj, publika bliža bini baca na njih limenke, plastične čaše, upaljače... Mi se polako okrećemo ka izlazu iz "arene". Sve nam je jasno...

Opet se iz mase čuju komentari: "Zar je moguće?", "Tek smo se zagrejali", "Takve su ti zvezde"...

Prilično tiho desetine hiljada nas kreće ka izlazu. U toj gužvi gubim društvo, društvo iz Hrvatske, gubim i one dve Splićanke... Shvatam da ni sa kim od njih nisam razmenio ni e-mail ni broj telefona da bi ostali u kontaktu za neke nove skupove i druženja u budućnosti. Osvrćem se oko sebe ali kapiram da ih je nemoguće pronaći u toj masi a i prve kapi kiše koje su mi kanule na lice opominju me da što pre nadjem neku nadstrešnicu gde bi se sklonio jer je velika verovatnoća da će se ponovo sručiti kiša na Indjiju, a kiše nije bilo već 4-5 sati.

I tek što sam iskoračio iz "arene" nebo se otvorilo. Brzo pronalazim mesto da se zaklonim i stiskajući se pod nekim šatorom sa ostalima koji su se sklonili od kiše sabiram utiske sa svirke i kao i svi tek tad kontam da smo na neki način prevareni i svesno obmanuti od strane organizatora najavom da dolazimo na KONCERT R.H.C.P. a ne na FESTIVAL gde će kalifornijski bend biti samo zvezda večeri. U tome i leži razlog njihovog prekratkog nastupa. Umesto očekivanih koncertnih bar 2 sata čuli smo samo 1h i 20-ak festivalskih minuta sve to upakovano u "Green Fest". I tih sat i nešto je tako brzo proletelo da smo svi ostali gladni Peppersa... Ostaje žal za pesmama poput: "Otherside", "Suck My Kiss", "Under The Bridge", "Parallel Universe", "Around The World"...

Ako je taj dan sve funkcionisalo u organizaciji (što baš i nije odlika nas na Balkanu) završetkom nastupa RHCP i početkom nevremena bilo kakva uskladjena organizacija odlaska sa "Green Festa" je nestala i desetine hiljada ljudi (većina je prvi put bila u Indjiji) je bilo prinudjeno da se samo snalazi kako otići i krenuti ka svom domu i svom gradu. Ova kiša pomešana sa olujom nije bila ni nalik onoj dnevnoj, prolaznoj. Bila je jača, agresivnija, bez nekog nagoveštaja da će se vreme uskoro smiriti.

Dobro zaštićen pod onim šatorom gledam šta se dešava na parkingu i izlazu na glavni put. Primećujem da se stvara saobraćajni kolaps jer je lokalni put ka gradu Indjiji i auto-putu ipak bio premali za sva ta silna vozila. Vidim i zaglavljivanja automobila u blatu koje je nastalo usled jake kiše. Mnogi se i posle 2 sata nisu pomerili sa parkinga. Bilo mi je drago što nemam automobil :)

Kiša se konačno smilovala i oko 1h posle ponoći mogli smo krenuti ka železničkoj stanici na stari-dobri voz. Pešačeći do Indjije krivio sam sebe što neću ostati u kontaktu sa dragim društvom iz Splita, tako je u tom momentu izgledalo.

Tad se setih da mi je jedan momak iz splitske ekipe u toku dana dao vizit-kartu nekog web-sajta koji održavaju neki njegovi friendovi. Otvaram torbicu i proveravam da li je ta vizitka i dalje tu... Jeste! Tu je! A na vizitki piše www.terapija.net :) To je bio znak da prijatelji iz Splita nisu zauvek izgubljeni i da se uz pomoć TERAPIJE mogu pronaći (što se već sutradan obistinilo).

Na železničkoj stanici (ne)očekivana gužva i nekoliko hiljada ljudi. Vozovi su na svakih 20-30 minuta kretali naizmenično ka BG i NS. A na stanici nije bilo dosadno. Svaki ulazak voza u stanicu izazivao je pravi stampedo ka njemu. Oni snalažljiviji su upadali u prve kompozicije a ostali se vraćali u "bazu" oko stanice čekajući sledeći voz. Tu na stanici sam upoznao dve divne devojke iz Niša, Milicu i Milenu. Ovoga puta broj sam uzeo na vreme ;-) Konačno, negde oko 4 ujutro ušli smo u ko zna koji po redu voz i našli mesto za sedenje. Ulazeći u taj voz osvrnuh se na put koji vodi od "arene" do grada Indjije. A tamo ista slika kao i pre 5 sati. Nepregledna kolona vozila i dalje mili ka izlazu...

U svoj krevet stigoh negde u 6 h, umoran ali i prezadovoljan. Ispunio sam svoj dečački san da budem u publici nekog velikog rock koncerta neke velike rock grupe a to RHCP sigurno jeste. Nije mi bilo krivo ni što već u 9 h moram ustati i ići na posao... 3h sna za prethodnih 18h dobrog provoda, hm, pa i nije loša razmena :)

Gradonačelnik ovog vojvodjanskog gradića, Goran Ješić, već najavljuje nove poduhvate. Kao sledeći cilj navodi Madonnu, Robbie Williamsa, i nešto što bi nas posebno obradovalo - U2. Ostaje njemu i organizaciji da osim dobrog plana za dolazak publike na ovakve dogadjaje predvidi da ta publika treba i da ode iz Indjije posle koncerta a ne da 5-6 sati izgube napuštajući Indjiju...

Sve u svemu, dolazak RHCP je dobra stvar za čitav region, za mlade ljude pre svega. Nadajmo se da će biti sve više ovakvih dogadjaja. Sve je bilo kao neki san i meni iako nisam energični fan ovog kalifornijskog benda - ali itekako poštujem njihov rad i smatram ih zvezdama i velikim bendom i to će zauvek ostati za mene!

siniša obrenić // 03/07/2007