Da bih došla na Black Dice morala sam se odvojiti od prilično zabavnog rođendana, na kojem se dobro jelo i pilo i na velikom ekranu se gledao + slušao Nick Cave. Poradi toga sam krenula sa ''bolje im je da su opako dobri uživo'' stavom. Ako ste ikada slušali Black Dice znat ćete što me mučilo. Taj bend ili volite ili trajno gubite svaku nadu za onoga tko vam kaže da su mu sasvim dobri. Nisam jednom dobila krčanje/zujanje komentar dok sam ih slušala.

Koncert je bio najavljen za 22h, ali sva sreća kasnio je, jer bih ga inače pola propustila poradi zaglavljivanja u prometu. Posjećenost nije baš bila na visini, što se moglo i očekivati. Na žalost. Taman kad sam stigla Black Dice su se popeli na pozornicu i koncert je počeo. Pozornica je bila u gotovo potpunom mraku, njih trojica su stajali svaki iza svog kompjuterića (i srodne opreme), s priručnim bubnjevima, a jedan je imao i gitaru. U pozadini su se na platnu prikazivale nekakve projekcije.

Koncert mi je izgledao kao neki jako uvrnuti tehno party na kojem ljudi stoje, gledaju u vrlo čudne DJ-e na pozornici i ili lagano cupkaju ili izgledaju kao da će umrijeti od dosade i pitaju se što im je sve ovo uopće trebalo. A to mi je bilo baš bezveze, jer muzika je bila za plesanje i bacanje uzduž i poprijeko Galerije SC, i da publika nije bila tako mlitava moglo je biti skroz veselo. Ovako ti je totalni neugodnjak sad tamo ići skakati dok svi stoje i neznatno se drmusaju, i još ti po mogućnosti upute neki ''kaj tebe muči'' pogled ako se slučajno malo zaneseš i ne daj bože počneš širiti radijus kretanja. Tja. Nakon 50-ak minuta frljenja po gitari, deranja i eksperimentalne buke, Black Dice su se pokupili bez riječ, kako su i došli, i nisu pokazali nikakvu namjeru da se vrate. Ali ono, nikakvu.

Sve u svemu, bijeg s rođendana se isplatio, zbog zadnje stvari pogotovo. Nevraćanje na bis mi je baš bilo nasilno i nepristojno nakon završetka koncerta s takvom stvari. Tek smo se zagrijali, a oni odu doma. Mislim stvarno... Možda će idući put svirati duže.

ana // 14/04/2006