Razgovorljivi frontmen Peđa Živanović, alfa i omega niškog industrial-EBM benda Figurative Theatre naširoko je u ovome interviewu pružio spektar različitih sfera vezanih uz dugogodišnji rad koji se uskoro približava i drugoj deceniji. Oni su po prvi puta s kompletnom postavom trebali doći u Zagreb, najavljeni koncert za 26.V 2016. (Attack) je prebačen dva dana ranije, a sada i definitivno otkazan kao i gostovanje u Sloveniji za promociju najnovijeg albuma "The Power of Pessimism" objavljenog istovremeno za njihovu matičnu etiketu Black Planet Records i Slušaj najglasnije. S njime je u društvu bio i Vladimir Popović, od 2012. stalni član koji je reputaciju stekao svojim brojnim izdanjima potpisanim kao Third I. U oba slučaja je kroz te radove prodefiliralo mnoštvo glazbenika, suradnika i ostvareno je niz kolaboracija. Imao sam prilike prisustvovati koncertu Figurative Theatre sada već davne 2009. u Novom Sadu kada sam gotovo crko' od smijeha mada sam ih do tada, barem samo po objavljenim radovima doživljavao smrtno ozbiljnim, čak i hladnim elektronskim bendom, no koncert je učinio svoje da promijenim percepciju artikuliranu kroz duhovitu crnu artističku ironiju. Šteta, zagrebački nastup je trebao biti prvorazredan doživljaj i za uho i za oko...

Otkazan koncert, mamicu ti, ajd' da ne psujem odmah na početku...

VLADA: Ma, da, užas, zbog toga smo otkazali i Sloveniju.. jako sam se smorio a organizatori se poneli jako neodgovorno, pogotovo što smo tempirali odmore i platili ata karnet. Nadam se da ćemo na jesen da se vidimo u Zagrebu...

I šta ćemo sad? Idemo obaviti interview onako kako treba, nećemo ga sad baciti u recycle bin... Imate novi album nakon više od dvije godine diskografske stanke. Koji vam je to točno po redu? Ali baš vaš pravi album s obzirom da ste imali i niz kolaboracija i split izdanja?

PEĐA: Figurative Theatre postoji od kraja devedesetih prošlog veka. Radili smo i svirali jako puno, samim tim smo stigli da snimimo mnogo toga u tom periodu. Svi albumi su naši pravi albumi, bilo da na njima imamo goste, radimo klasičnu kolaboraciju ili ih podelimo bratski u obliku split izdanja. Ipak, pobrojaću vam one koji nisu plod saradnji sa drugim muzičarima i bendovima.

Naš prvi, samostalni album izašao je 2000. i zove se "Sound ability algebra", zatim je bilo raznih izdanja, kompilacija, singlova, pa je prvo sledeće samostalno izdanje bilo 2006, za izdavačku kuću Minimalna izdanja, album po imenu "Analogue Monstrosities". 2007 izlazi "Atrocious Camera", za Clinical Archives, 2008 izlazi "Stories of DADA" za zagrebački Slušaj najglasnije, 2011. imamo "Dadawave" takođe za Slušaj najglasnije, pa 2012. "Svet će opet biti savršen, part I Sunset of an Era", pa 2013. imamo "Svet će opet biti savršen part II - Destination Black Planet" i na kraju, početkom 2016. "Power of Pessimism", svi albumi izlaze za našu etiketu Black Planet Records i naravno prijateljski Slušaj najglasnije.
Ovde nisam pobrojao mini albume i EP izdanja. Jedno od njih bilo je jako aktuelno, čak su neke od pesama našle svoje mesto i na hrvatskim godišnjim listama: "Birth of evil flowers".
Sve u svemu to je nekih 8 samostalnih izdanja, a ukupan broj izdanja je 14. Bili smo zaista istrajni i vredni ovih godina. Novi album "Power of Pessimism", kojim se jako ponosimo je pred vama. Donosi neka nova pitanja i neke nove umetničko-filosofske koncepte i otvara nam neka nova vrata, neke nove stranice. Po prvi puta ste trebali doći ovom prilikom u Hrvatsku. Mnogi Hrvati koji slušaju i preferiraju industrial i EBM uopće ne znaju za vas jer niste razvikan bend. Nije li to za vas ponižavajuća činjenica s obzirom da radite skoro 20 godina? Recimo za Borghesiu i Laibach se odmah znalo tamo ranih 80-ih još dok nisu imali nikakve objavljene ploče, a vi imate u skoro duplo manjem stažu impozantnu kolekciju izdanja...

PEĐA: FT je nastao u jednom delikatnom vremenu. 1999., bombardovanja, rat. Zato za nas nije ponižavajuća činjenica da se nije odmah čulo za našu muziku i performanse. Vremenu koje su obeležili političari koji su upravljali ljudskim životima i igrali se nama poput marioneta. U atmosferi rata i sukoba bilo je jako teško baviti se muzikom uopšte. Zato i nije bilo mnogo prilika za nas da razmišljamo globalnije, pa smo svirali na manjem prostoru. Ponosni smo što smo opstali, to je bilo dovoljno za početak. Ipak, naši albumi mogli su da se čuju i na prostorima EX Yu. Možda ne u meri u kojoj smo mi hteli, ali se ipak slušalo. Neko, baš iz Hrvatske mi reče da je prava šteta sto nismo svirali u vreme početaka Laibacha i Borghesie.

Nikad nije kasno, poslednjih godina naši albumi našli su put do ljubitelja industrial i EBM širom EX Yu, pa čak i u svetu. Zahvaljujući recenzijama albuma, naročito tvojim u okviru Terapija webzina, neki od ljubitelja ovakvog zvuka mogli su da se upoznaju sa Figurative Theatre, tako da ćemo gurati i dalje, pa eto nas, nadamo se uskoro u Hrvatskoj, Sloveniji, da se družimo i sviramo uživo.

Ajd' da razgraničimo pojam 'dada-wave' u vašem izrazu...

PEĐA: Pred koncert u Novom Sadu, 2009., na kome si i sam bio prisutan, neki od novinara, mislim da se radi o Urban Bug magazinu, u pokušaju da etiketiraju, stilski odrede, ono što smo tada svirali, nazvali su to DADAWave-om. Jak scenski dadaističko pozorišni performans, praćen New wave, Industrial, EBM zvukom. Tako je nastala kovanica DADAWave, koju mnogi sada smatraju novim muzičkim pravcem i stilom, mada iskreno, nisam primetio da je još neki bend pokušao da razvije sličan koncept, pa da to možemo podvesti pod muzički pravac. Nešto slično Residentsima, možda je čak i Tuxedomoon sa početka karijere imao sličnih pretenzija, Throbbing Gristle itd. Koketiranje sa Dadaizmom i pozorištem, Ready made konceptima u umetnosti, svakako je naša bitna odrednica proteklih godina, tako da je jasno zašto se ovaj pojam vezuje za nas. Kao što sam rekao, 2012. smo i jedan od albuma nazvali "Dadawave".

Kroz fazu u prvoj dekadi 21. stoljeća ste se praktički igrali raznim utjecajima glazbe koju ste slušali i preferirali, prije svega, tu su bili samo kibernetički programi, no danas, mislim na doba od cirka 2012. ste otišli puno dalje...

PEĐA: Igra u muzici je najlepši dar. Kad poput deteta možeš da sklapaš kockice, isprobavaš, raduješ se onom sto dobiješ. Tako je FT meni ušao u krv i postao koncept mog života. Zbog toga i dalje imam strast i volju da se igram FT igrice.

Česte promene postave, uslovile su da u jednom delu karijere, 2004 do 2008, FT bude One Man band u kome sam morao sam da sviram i pevam, što je još više pojačalo uticaj muzičkog software-a, koji je nadomeštao bar jedan dodatni instrument. 2008 u bend ulaze Marko Dabetić -Tearpalm, kao pomoć na svirkama, kao i Katarina Živanović koja preuzima kontrolu kompjuterskog dela svirke i uvodimo performans kao deo našeg nastupa. Do 2012. puno ljudi je sviralo u FT a od tada u bendu je sada nezamenljivi član, deo naše muzičke porodice, Vladimir Popović, koji donosi prekopotrebnu muzičku svežinu, i sa kojim nastaju 3 najzrelija i konceptualno potpuno drugacija FT albuma. Sada se igramo muzikom jos više. Ali sada smo svirački jači i potkovaniji.

VLADA: Tada sam se ja pridružio bendu kreativno i produkcijski i drago mi je što se i moj pečat čuje na albumima. Posebno mi je drago što sam upoznao Peđu jer bez FT moja psihoterapija posle srčanog udara (koji sam imao 2011.) ne bi bila kompletna - pogotovo zbog jedinstvenog iskustva i eskplozije ludila sa naših živih nastupa. E, sad mi na pamet pada samo vaše ime Figurative Theatre. Sa čime je to točno povezano, ima li neku adekvatnu smjernicu? Jer kad sam vas gledao 2009. u Novom Sadu uočio sam čemu težite, biti ću iskren - cirkusu na pozornici, otkačenoj verziji EBM-a s duhovitim insinuacijama na Yello i The Residents.

PEĐA: Ime Figurative Theatre je naziv pesme Christian Death-a. Koncept života kao pozorišne predstave u kojoj glumimo po inerciji, nošeni okolnostima i događajima u kojima učestvujemo, a možemo samo delimično da ih promenimo, na putu do konačnog materijalnog, ali ne i duhovnog kraja. Oduvek me zanimao umetnički performans, pozorište, slikarstvo, pa sam nekako to sve hteo da objedinim sa muzikom, zato sam tražio prikladno ime. Figurative Theatre je došlo kao logičan izbor. Pogotovo ako ste u tom trenutku veliki fan Rozz Williamsa, njegove poezije i pesme "Figurative theatre".

Cirkus na pozornici je posledica cirkusa u životu. Cirkus je opšta pojava, a u njemu glume životinje i ljudi, baš kao u realnom životu. Cirkus je po svojoj površini smešan, ali po svojoj suštini depresivan, baš kao život na ovim prostorima. Zato nije teško pretpostaviti šta FT pokušava da kaže svojim ironičnim stavovima sa bine.

Yello i Residents su bendovi koji su se dotakli sličnih ideja i koncepta, svakako da su mi negde daleko u glavi smernica i uzori, ali se sve završava na tome, jer smo se mi više držali Marsela Disama, Dadaizma i nekih drugih pravaca u umetnosti, na putu da dobijemo neki naš prepoznatljiv stilski izraz.

Često se uz pojam vašeg ranijeg stvaralaštva provlačila i elektonika Kraftwerk, danas je skoro pa više i nema...

PEĐA: Odgovor na ovo pitanje imate u gornjem delu našeg razgovora. Više živih instrumenata uneto je u bend dolaskom Vladimira Popovića. Samim tim otvorili su se neki novi prostori za eksperiment, što je poništilo deo Kraftwerk zaveštanja u našem zvuku. Svakako mi je Kraftwerk i dalje u srcu, ali njime ću se baviti u okviru nekih drugih muzičkih projekata i kućnih eksperimentisanja vezanih za muziku.

Ajmo o novom albumu. Glavna zvijezda je legendarni Dario Seraval iz Borghesie u pjesmi "Hej radniče". Tko je autor tog teksta? I ajd točno ispiši tekst da ceo svet zna što se nalazi u njemu...

PEĐA: Autor teksta je naš osvedočeni punker i legenda punka na ovim prostorima Ivan Glišić. Evo i teksta, apsolutno se uklapa u FT priču:

"Hej Radniče!"

'Hej radniče, hej čoveče, bogatstvo je tvoja snaga,
Hej radniče, hej čoveče ne odriči se svoga blaga,
Hej radniče, hej čoveče, svako ti uzima po malo,
Hej radniče, hej čoveče, a sta je tebi ostalo?

Rusko ničevo, špansko nada, snovi bez snova,
Šaka jada'

Hvala Ivanu na tekstu i Dariu na strpljenju i saradnji sa FT kao i volji da ova pesma bude ono što jeste.

Na albumu imate i stvar "Autopsy of a myth" s nekim agresivnijim hip-hoperom, tko je to?

VLADA: Tu stvar je muzički radio kompletno Peđa, a vokal je semplovan iz serije "Black Mirror" ako se ne varam. To je realizovao Stefan, naš bivši bubnjar, a ja sam je sredio u postprodukciji. Nije hip hoper dakle, ali zvuči kao da jeste. Inače želja mi je da uradim jednu hip hop traku sa Peđom pošto je i hip hop jedan od delova mog muzičkog izraza. :)

Znam da ne živite dobro isto kao niti mi u Hrvatskoj koji nemamo niti za preživjeti od danas do sutra, ali ipak vas navodi nešto posebno da stvarate i kreirate unatoč opće bijede morala i duhovne depresije. Ne uranjate u nju, nego se, čini mi se, namjerno šegačite po tim nekim standardima 'kako bi život mogao biti lep', udaranjem pop-kontre svim stvarima koje vas okružuju u Srbiji.

PEĐA: Opšta beda, depresija, pad morala, na žalost postali su svakodnevnica na ovim prostorima. Ništa od života nam ne bi ostalo kad bi se predali apsurdu koji nas okružuje. Zato se ironija uvukla duboko u nas, pa se poput bodljikave ruže borimo na trnovit način.
Stojimo na horizontu depresije, spremni da hrabro skočimo u nju i smejemo se bedi iz visine.
Još uvek smo ovde i hrabri smo, borimo se. Svet će opet biti savršen kad shvatimo da smo drugačiji i savršeni. Zato naša borba potiče iznutra, iz samih nas. Koristimo moć pesimizma da nadjačamo svakodnevnicu i ono što nam ona donosi. Ne smemo da prestanemo da stvaramo jer bi tako neposredno priznali poraz. Poraz ne postoji za nas kao opcija. Mi uvek idemo DADAlje!

VLADA: A ni pobeda nema nikakav smisao. Potrudi se da budeš najbolji čovek što možeš i to je dovoljno.. Ponekad bi bio dosta jak argument da imate recimo ogroman hit po kome bi vas prepoznala cijela ex-Yu nacija, na pragu ste bili sa "Hodaš" i ubjedljivo najboljoj "Mammatus oblaci" u kojoj si ti Peđa glavni vokal. Gledaj sad ovako, mnogo ljudi koji slušaju vaš bend često i ne znaju tko je glavni vokalist slušajući remikseve, jasno mi je da ti svojim mnogim gostima daješ odriješene ruke, ali istovremeno se tu izgubio i tvoj prepoznatljiv vokal, kao da nisi siguran u svoje sposobnosti 'dobre pjesme', pa onda ideš na eksperiment 'možda to netko otpjeva bolje od mene'.

PEĐA: Mi uvek idemo na eksperiment, nije tu suština da li će neko otpevati nešto bolje od mene. Ja često pevam uživo, tako da nemam strah od glavnog vokala, ali održavam bend živim i potentnim stalnim traganjem. Nemam probleme sa sujetom oko toga da će neko biti bolji pevač u mom vlastitom bendu. FT je priča koja raste, plovi i pluta. Postoje neke jako prepoznatljive pesme poslednjih godina koje možemo podvesti pod hitove. "Mamatus oblaci" su sigurno broj 1, pa onda "Kolektivno nesvesno", "Emotional loser", tu je veoma prihvatljiva "Entropija", pa "Satori", a na novom albumu imamo pomenutu "Hej radniče", koju je otpevao Dario, kao i izuzetno potentno i zanimljivo viđenje velikog benda kao što je Dobri Isak - "Ona se igra nožem". Bendu koji se bavi muzikom na način na koji se mi bavimo nije potreban hit u MTV obliku, nama je bitnije da održimo našu prepoznatljivu priču i učinimo da ona raste.
Na koncertima ljudi imaju dovoljno prilike da slušaju mene u ulozi pevača, a FT se zasniva na konceptu živih nastupa pre svega.

VLADA: Naša muzika je takva da mi i ne očekujemo neku mejnstrim popularnost niti nam to treba, ali sam siguran da svi ljudi koji sa velikom strašću slušaju muziku su naleteli na neko od naših izdanja ili izdanja sa naše etikete Black Planet Records.

Kako vidite novi album "The Power of Pessimism"?

Vlada: Ukoliko nemamo očekivanja, bićemo srećniji. Ukoliko se oslonimo na sebe bićemo sigurniji. Sva ova sranja oko nas pretočena su u nešto "lepo" kao što je muzika. Jako sam zahvalan na tom ventilu... pa makar pokretač svega toga bio pesimizam. Sva naša muzika je direktno oslikavanje onoga kako se osećamo u tom trenutku, bez ikakvih pretenzija osim da se ne ponavljamo.

Najdraže od svega mi je da se niste navukli na teške droge i da stojički trpite ova društvena sranja koja se ama baš nikome ne dopadaju i interpretirate ih na svoj način. "Balkanski špijun" je bio groteskni film, a vi? Niste li daleko od toga?

PEĐA: Nismo ni mi daleko od grotesknog, na granici smo i banalnog, sve u cilju kritike i opšteg podsmevanja vremena u kome egzistiramo i koje nas tera da posegnemo za očajnickim merama. Nikada nisam osetio potrebu da se borim uz pomoć sintetičkih pomagala u obliku droga. Čak ni cigaretu još uvek ne umem da držim lepo a da mi se ne smeju. Pokušao sam par puta da se slikam sa cigaretom, fore radi i to je delovalo baš smešno. Svaka borba potiče od nas samih. Ne verujem u neke opšte revolucije dok se ne dogode neke pojedinačne.

VLADA: Najjača psihoaktivna supstanca je moj mozak kad je trezan.

PEĐA: Nikad nije kasno za Satori, spoznaj sebe, nađi svoju suštinu, pođi uvek od svog unutrašnjeg 'ja' i guraj napred, bez predaje! Samo tako će svet opet biti savršen! Kreni od pesimizma ka optimizmu, od opšteg ka pojedinačnom i svetlost je ono što ti jesi.

Hvala vam mnogo za interview.

Hvala i tebi na podršci svih ovih godina! Idemo DADALJE!!!

horvi // 18/05/2016