Čini se da je ovo solo projekt, no kako je tek u pitanju prvi album nema ni discogs stranicu, dok facebook profil ne nudi previše informacija. Dovoljno za reći da se radi o švedskom industrial projektu koji varira od soundscapea do elektronike. Album otvara 'Skända Din Nästa', mračna i škripava industrial stvar koja bi na prvi mah dala naslutiti da se radi o noise albumu, no kako će sljedeće stvari pokazati to baš i nije tako. Sve u svemu dobar komad za "setting the mood". Slijedi 'Ett Minne Ristat I Hud', koja izranja iz mračnog synth ambienta, ali progresijom uvodi elemente ritmičke elektronike vrlo dobro izmiksane sa tim nekim industrial noise elementima koji se pojavljuju kao šlag na torti. Introspektivan komad iako bi mogao natjerati koje tjelešce na casual gibanje. Negdje na polovici pjesme elektronika prestaje i slušatelj se pronalazi izgubljen tumarajući mračnim hodnicima. Definitivno filmski moment i veći naglasak na noise, iako se ritmički dio vraća do kraja pjesme.



'Lugnet Före Stormen' djeluje poput kakvog interludija, više je noise, statična u naravi, bez nekog krešenda ili pokretnih dijelova, ambijentalna noise stvar u kojoj prigušeni ritmički segment služi pojačavanju dojma škripavih bravura koje vrludaju iznad mixa. Progresijom se dolazi do punokrvnog industrial noisea bez ikakvog elektronskog elementa da pokvari taj turobni ambijent. 'Utbränd Och Ödelagd' se premalo razvija da bi onaj ritmički dio nekom progresijom ostvario bolji utisak. Premalo noisea, premalo progresije, pa čak eto premalo i elektronike u nedostatku ičeg drugog. Previše minimalno da bi ostavilo dublji dojam.



'Affirmation' se zato višestruko iskupljuje svojom industrial dramatikom i nekim… glazbenim momentima? Kao nekakav repetativni akustični gitarski riff u pozadini te industrial kakofonije, na rubu post-metala ili neke depresivne country pjesme čije mi ime trenutno izmiče. Zanimljiva stvar u svakom slučaju. 'Den Osalige Andes Närvaro' je očiti filler, pati od istih boljki kao i neke stvari prije, premalo toga se događa, a sami dark ambient nije dovoljan da zadrži pozornost slušatelja. 'I Död Och Lust' svojim otvaranjem obećaje štošta, ali se ipak opet radi o spororazvijajućem ambient industrialu. Šteta, puno toga je ovdje moglo biti puno bolje, samo da je bilo malo dinamičnije. 'Genom Tystnadens Tomma Salar' koketira sa klavirskom muzikom i filmskim ambijentom, čak bolja od dvije prethodne, onako malo jeziva i neizvjesna, uz militaristički ritam koji se postepeno uvodi kako skladba odmiče. Album kraju privodi 'Rening (Genom Blod Och Eld)' koja me ostavlja sa pitanjem "pa zar nije pola ovog albuma moglo biti ovako i dobit barem devetku"?

Za prvi album ok, sigurno bolje od nečega što bih ja mogao nabacati, ali tih par isuviše minimalnih stvari nažalost ruši ukupni dojam. Feeling je da su najmanje 3 stvari na albumu čisto filler, a i pretjerano oslanjanje na ambient ne pomaže baš. Sve u svemu neloš album, ali ništa više od toga. Ako ništa drugo- dobar zalog za budućnost jer projekt pršti od potencijala.

Tracklista: 1. Skända Din Nästa, 2. Ett Minne Ristat I Hud, 3. Lugnet Före Stormen, 4. Utbränd Och Ödelagd, 5. Affirmation, 6. Den Osalige Andes Närvaro, 7. I Död Och Lust, 8. Genom Tystnadens Tomma Salar, 9. Rening (Genom Blod Och Eld)

ocjena albuma [1-10]: 6

marko šiljeg // 06/07/2024