Power electronics kao određeni vid autoprodukcije je sve više prisutan putem imena ovog žanra, samobitnost imena koje nam ne znači ništa otići i zabaviti se na nekom događaju ovog tipa, suvišnost koju čujemo u produkciji je samo njegova nus pojava. Produkcijski najbolja muzika, muzika kojoj prisustvujemo iz tog jedinstvenog razloga. Album se pojavljuje u trenutku kad smo određeni period svirali nešto slično, pokušali na sobnom pojačalu, bez toga ono je samo zid, razdvajanje objekata u tjelesnom smislu, te ono može biti tjelesna muzika, s tim što ovo izdanje to nije.
Pomalo podsjeća na Underworld, mnogo popularan dvojac, trenutno, koji može slušaoce da uvede u razumijevanje i opstanak ljubitelja power electronics-a. Opcija play je apsolutno u njegovim rukama, te ne možemo zamisliti da očekujemo promjenu prisustvom, a taj open-close-open trenutak postoji na istoimenom albumu Roberta Lippoka, mislim da se na njemu konkretno bavi s tim razmišljanjem. Topla preporuka za sve koji žele da saznaju što je muzika zaista. Na kraju možemo čuti istinski industrial u stilu Skinny Puppy.