Smirene gitare s razlogom. Muzika je dobro odsvirana. Svi su prilično zaintersovani za svoje instrumente. Muzika krajnosti tih interesovanja se jasno čuje, a i čuje se određena nepreciznost u tom Engleskom jeziku, kao da su Škoti ili Irci pomislio sam. U toj ekspanziji indie muzike ovaj bend me jedini zainteresovao, te sam ga ostavio za kasnije. Ne zbog ničega drugog već zbog stila pjevanja, prosto mislim da je to nešto Engleski neprecizno u izgovoru. Pomalo afirmacija mladosti koja će u slučaju starosti potpuno da se promijeni i vjerovatno će doći do određenog preispitivanja, đe se pogriješilo, možda bend nije trebao da se vodi s tim ili je to prosto određena kapitalistička definicija. Glas je toliko kvalitetan kao da je prednost u jačini njemu data upravo zbog tog kvaliteta - da prenese poruku. Kao da su u euforiji zadnjeg trenutka, u ovoj zemlji, ili prestali da vjeruju ili je on teško moguć zbog druge strane koja poznaje, ili je data na upravljanje. Pomalo ima elektronskih perioda, savremene upotrebe, oni uopšte nisu toliko uniformisani kao nekad da predstave projekat, već je on prosto gurnut u emitovanje programa, da prosto nije nikakva prilika propuštena da se nešto pušti ili kaže na radio.



Ođe su prilično ljudi stisnuti glađu i neimaštinom da je jako teško postići novo, zamislite program lokalne stanice koji se vrti u krug, plejliste za ujutro i podne, a glavni period od svitanja do prvog sunca i podne za vrijeme trajanja kućnog reda. Mogu misliti što se dešava mladim bračnim parovima zbog toga usljed neinteresantnosti, ne mijenjanja sadržaja, dosade, gubljenja mogućnosti komunikacije... Na ovom albumu ima toga što je vedrilo u određenim trenucima ovaj grad kad je bila muzika osemdesetih, te možemo čuti po koji hit, mada to je pravi izazov i put da se bude slušan ođe, uvjek moderno, smisleno, tako da se može svakome reći izvoli, odsvirajte pjesmu, a ne pokazujte umijeće sviranja instrumenta, obratite pažnju na pop rok. Da li to može bez nekih post rock fazona proći, bez tog ukrašavanja da čujemo što oni umiju zapravo i na čemu su se zadržali. Nažalost prelazi se na pop ispunjenim new age-om. Mislim, dosta je i on bio značajan i popularan u određeno vrijeme. Možda su radije za taj period devedesetih u kojima su dešavanja bila podjednako značajna za Evropu bila i kod nas prisutna, te nas nešto i povezuje, ali u određenim društvima taj osjećaj vara. Mislim umjesto radijski željno očekivane muzike počinje neki play koji se odnosi na identitet benda i sve ide njemu u prilog. Pomalo znači i DJ-evima ili onim producentima elektronske muzike koji bi rado uradili remiks. Digitalni efekti koji su postali popularni spajaju muzičare.Ima i prelaza na repovanje kroz to pjevanje, kao da je došao iz nekog talent programa, a i tremu koju je razbijao u bendu da bi se oslobodio tog blama. Mislim on pored svega postaje jako prisutan u mikrofonu, sviranju, glas koji snima, više voli nego da onako emituje putem razglasa, tako da vjerujem da su određeni ispadi udaljeni od benda dobrom produkcijom bine, razglasom za publiku, te zajednički stvaraju pozitivan ton, dok ne postanu veliki da sve drže u svojim rukama. Ima jako mračnih pjesama, prosto toliko je šarenolik u modernom smislu koji je gotovo bio duboko u sobama pojedinaca zainteresovanih za instrument.

Naslovi:
A1 Day Drinker
A2 Traps
A3 You Should Know The Truth
A4 Callum Is A Snake
A5 Rough Justice
A6 The Girls Are Fighting
B1 Of Things Yet to Come
B2 Sex Magik
B3 By Any Means Necessary
B4 In Situ
B5 If We Get Caught
B6 The Peace Offering

ocjena albuma [1-10]: 9

edo žuđelović // 02/09/2022