Mojem oduševljenju njihovim koncertom u Močvari početkom lipnja nije bilo kraja, a kako ih nisam uspio uloviti "u živo" i primorati na razgovor, uz pomoć wahwah ekipe mi je to pošlo za rukom elektronskim načinom. Dakle, dame i gospodo, na pitanja spremno i s dosta požrtvovnosti odgovara Vlada Jerić - Vlidi, gitarist benda… Hvala majstore na velikom trudu i strpljivosti! :)

T: Kako bi vi opisali svoj novi album?

V: Najvise bih voleo da ga opisem bas tako, album. Mislim da smo prvi put stvorili pravi album, jedinstveni komad muzike sa zajednickom atmosferom, a koji se sastoji od deset pesama koje izmedju sebe komuniciraju tako da cine i jedan entitet viseg reda. Prethodnim CD-ima bi bolje stajao opis "kolekcija singlova"...Ovo je, cini mi se, zaista album. Najvaznija stvar vezana za novi album je mozda cinjenica da smo ga snimali i miksali sami, u sopstvenom studiju (konacno :))), kao i da smo po prvi put dosta pesama, za koje inace ne mislimo da su lose, izostavili sa albuma bas zbog toga sto nam se cinilo da po atmosferi ne treba da budu deo ove celine... Vise o svemu mozete da pronadjete na www.darkwooddub.com.

T: Kakva je glazbena scena u BG i Srbiji? Koje bendove bi preporučio nekome izvana?

V: Jedno od tezih pitanja, a vrlo cesto se ljudi interesuju bas za to, za "scenu"... Moj je utisak da se nered koji je postojao u nasim zivotima u proteklih desetak godina reflektovao i na sve sto se smatra nadgradnjom u socioloskim ili psiholoskim kategorijama, tako da smo bili u situaciji da se muzika kojom smo se mi bavili bude tretirana kao mejnstrim, folk muzika dobija status pop muzike...Potpuno nestajanje, u jednom trenutku, cele medijske i produkcijske infrastrukture koja je u isto vreme i kreator i pratilac necega sto treba da bude popularna muzika/industrija zabave takodje je doprinelo konfuziji,,, A sve to u cudnoj korespodenciji sa globalnim trendovima devedesetih, ekspanzijom DJ kulture, postmodernizmom koji se konacno integrisao u popularnu kulturu, postupcima koji uvode citat, kolaz, nove tehnologije, otvaraju pitanja u vezi autorskog...U tom kontekstu, nije cudno sto scena, scene, ili neki drugi nacini kategorisanja muzike, vise ne postoje. Mozda smo sada u periodu regrupisanja ili rekonfigurisanja, pa ce se stvari isprofilisati u bliskoj buducnosti, ne znam, vreme ce pokazati...Trenutno, ja ne vidim kriterijume po kojima bi mogli da odredimo koje i kakve muzicke scene postoje u Srbiji. Ono sto mogu da preporucim su otvorene usi, nista nije toliko drugacije ili apriori lose da se ne bi uzelo u razmatranje...

T: Kakva su vam iskustva što se tiče svirki izvan područja XU (čitao sam da ste svirali i u Londonu, po Poljskoj,..)?

V: Pa nismo mi imali dovoljno koncerata zapadnije od Slovenije, da bi mogao sada da donosim neke zakljucke...Situacija sa Poljskom je interesantna, u proteklih godinu dana mi smo tamo svirali cetiri puta, Elektropionir CD je distribuiran od strane Polstar Records...Interesantno je¸da tamo publika poklanja jednaku paznju svakom dogadjaju, pa onda odlucuju o tome da li im se dopada ili ne...Iako bi i geografski i ekonomski trebalo da budu upuceni vise na zapadne izvodjace i koncepte, to se ne dogadja, za razliku od ExYu teritorija, gde je i dalje vaznije da na plakatu pise UK ili US od onoga sto se na nastupu zaista desava...Mislim da bi 95% publike u BG ili ZG pre otisli na koncert provereno loseg izvodjaca iz UK nego okusali srecu sa necim ispod cega pise Bugarska, na primer...Nedostaje nam malo vise open majnd pristupa, cini mi se, barem u odnosu na, eto, Poljsku... T: Kakav je bio vaš utisak nakon koncerta u Močvari u 6. mjesecu? Činilo mi se da imate velik broj oduševljenih obožavatelja..

V: Posle naseg drugog koncerta u Zagrebu mislim da mogu da kazem da smo ostvarili veoma dobru komunikaciju sa publikom...Postoji razlika u odnosu na ono sto, uglavnom, rade posetioci koncerata u Srbiji. Cini mi se da ljudi u ZG eksplicitnije izrazavaju svoje emocije, vicu, pevaju, skacu, dok smo mi ovde navikli na neki vise kul pristup, prekrstene ruke, pijucka se pice...U stvari, sada bas svasta pricam, nema pravila...Jako bih voleo da napravimo veci koncert u Zagrebu, i uz tehnicku podrsku kakvu imamo u Beogradu, imam utisak da tako nesto dugujemo publici, ali se plasim da ipak nema dovoljno zainteresovanih da bi to moglo da se dogodi na komercijalan nacin, odnosno bez nekog fandrejzinga, skupe su takve stvari...Bar za sada.

Ne znam kako ce se ljudima dopasti nas novi album, izgleda da je Elektropionir bas dobro prihvacen (pozdrav piratima :))), sada se u Mocvari/Mocvarici moze nabaviti i originalno izdanje novog CD-a, videcemo...

T: Radili ste dosta glazbu za kazalište (Trejnspoting) i film (Paket aranžman). Koliko se takav rad razlikuje od onoga kada radite za vlastiti album?

V: Pored toga sto si naveo, radili smo i muziku za filmove "Paramparcad" (rezija Milos Stojanovic, 1995.), Geto (rezija Ivan Markov & Mladen Maticevic, 1996.) i film "Ogledalo/Mirror" (rezija Dejan Kovacevic, pojavice se uskoro). Napravili smo i razne dzinglove za radio/TV, kao i muziku za veb sajtove klijenata kanadske kompanije Webmotions.

Primenjena muzika je jako zanimljiva stvar, novi konteksti u koje treba staviti muziku u odnosu na vizualni ili dramaturski koncept predstavljaju osvezavajuci izazov, mislim da nam se takve stvari jako dopadaju...Sustinski, to je i jedina razlika u odnosu na postupak/proces kreiranja muzike za nase albume.

T: Koga biste od grupa i izvođača, ako postoje, naveli kao one koji su utjecali na vaš rad na početku vaše karijere, a koje danas?

V: Setnja ulicama, bilo kojim, i sve sto se moze cuti usput...Surfovanje po radio&TV kanalima, zurke, kucne kolekcije, nase i tudje...Sve je uticaj. Tako je uvek i bilo, koliko se secam.

T: Koji se cd posljednjih dana vrti najviše u tvom playeru?

V: Verve Remixed, cini mi se... T: Šta zapravo znači darkwood dub?

T: Verovatno ne treba da objasnjavamo sta znaci dub, ko to ne zna verovatno ne cita ovaj tekst...Kada smo razmisljali o tome da nase druzenje pocne da se realizuje i kroz formu pravljenja muzike, slusali smo prilicno razlicitu muziku medjusobno, ali je cvrsta zajednicka tacka bila reggae i dub, narocito...

Sto se tice "darkwood" dela, stripovi o Zagoru, naravno, a tako smo zvali i sumu na Miljakovcu, delu Beograda, pored manastira Rakovica, gde smo voleli da se setamo i bavimo amaterskom poljoprivredom :)), ima tome 13 - 14 godina...

T: I za kraj, počinje li stvarno život u 30oj?

V: U procesu smo istrazivanja. Javicemo.

sale // 13/07/2002