Evo da konačno i mi u Zagrebu dočekamo vaš prvi solistički koncert nakon gotovo 30 godina vaše karijere. Stalno ste svirački aktivni i redate gomile nastupa. Jako se dobro sjećam vaše svirke na InMusic Festivalu 2013. koja vam je ujedno bila i prva u Zagrebu...

DEJAN MILOJEVIĆ (u nastavku samo DM): U protekle 3 godine odsvirali smo preko 200 koncerata širom regiona i nastupali na mnogobrojnim festivalima, među kojima je bio i pomenuti InMusic 2013. I pored tolike aktivnosti, (ne svojom krivicom) nismo još uvek samostalno nastupali u Zagrebu. Moram reći da se veoma radujemo toj našoj prvoj klubskoj svirci i druženju sa ljudima, osobito još više posle svirke.

Ajmo malo nekonvencionalno, od recimo nekih kurentnih stvari. Što se zbiva momentalno s bendom?

DM: Pa evo, najkraće. Trenutno radimo na snimanju 7. studijskog albuma pod nazivom "Sedma sila" koji bi uskoro trebalo da izađe i na kome će biti čak 16 pesama. Otkriću sa su 4 remake-ovi nekih starih pesama kao što je to slučaj sa pesmom "Živeo Staljin i svetska revolucija" za koju je spot vec snimljen:



A nešto konkretno oko svirke u klubu Broom koji će tom prilikom 7.IV po prvi puta otvoriti svoja vrata publici? Eto, imate čast da budete svjedocima premjernog 'rezanja vrpce'...

DM: Publika pre svega može da očekuje puna dva sata žestoke svirke, a ako se 'feedback' pokaže adekvatnim i bude interesovanja može i više od toga, jer ćemo se potruditi da odsviramo sve hitove, iz svih razdoblja benda, te ovom prilikom pozivam ljude da ne propuste ovu prvu, a nadam se ne i poslednju samostalnu svirku DŽA ILI BU u Zagrebu.

Znači, biti će to pravi presjek karijere s kolekcijom hitova, a imali ste ih oho-ho. Nego, znam da vam je već zasigurno preko glave pojašnjavati značenje imena benda...

DM: Vidiš, tu se treba vratiti daleko u našu prošlost kada smo 1987. počeli Sabljar, moj burazer Dule i ja. Nas trojica smo ti iz iste ulice na beogradskom Vračaru i kako smo svi počeli od nule, a nitko od nas nije znao ništa bogznašto svirati odlučili smo bend krstiti po jednoj staroj srpskoj izreci koja se upotrebljava kada nešto veliko trebaš da uradiš a ne znaš da li ćeš uspeti ili propasti. Tačnije ideju smo dobili od moje babe, koja nas je pitala jel mi to radimo ozbiljno ili ne, i da odlučimo DŽA ILI BU, te smo shvatili da je to odlično ime za bend. Samo da još nadodam... Dule je s nama bio sve do 2003., a sada je osnivač Vračar Rocks festivala koji se održava svakog petka u Božidarcu na Vračaru, i tu su svirali mnogi hrvatski bendovi, evo prošlog vikenda je svirao Šank?

Meni to djeluje nešto poput izraza 'šta li bude' ili u raznim slengovima 'ča li bi', 'kaj bu-bu', pa čak i ono 'kud puklo da puklo'...

DM: Pa tako nekako je to i izgledalo u našim počecima. Imali smo dosta kombinacija u postavama do dolaska našeg prvog pevača Stojana Radičevića - Loleta. Tada smo s Loletom snimali demo snimke i svirali koncerte po gimnazijama što je u to vreme bila česta pojava. Beograd je u to vreme bio grad u kome se slušao r'n'r, punk, hc, metal ..., a onda, 1989. nakon što je šutnuo Sabljara u glavu na sred koncerta, iz benda odlazi Lole , pa se Sabljar uhvatio mikrofona, a gitaru je svirao Mitanovski Aleksandar - Mita, tamo sve do dolaska Gorana. Naše prve demo snimke "Slika", "Mamin nov usisivač" i "Crveno" snimili smo u studiju Zodijak Saše Sopčeka u Zemunu. Tu je interesantno reći da sam ja svoj prvi usnimak bubnja na tim demo snimcima usnimio sa nepunih 14 godina. S obzirom da sam bio dobošar u pionirskom orkestru odakle sam ukrao prvi doboš bilo bi suvišno dalje pričati... Pesme "Slika" i "Crveno" bile su prve antikomunističke i antirežimske pesme na ovim prostorima, nastale su čak pre osnivanja opozicije u Srbiji. Zbog ovoga i zbog raznih drugih stvari često smo bili privođeni na informativne razgovore.

Da, čuo sam za to... A to vam je ustvari i bila jako dobra odskočna daska pred sam propast velike federacije.

DM: Ne znam jel' ti poznato da su naše pesme krišom slušali studenti i to u vreme kad se naša glazba baš i nije mogla neometano slušati, posebno na širem području regiona. Evo, godine 1990. smo ustalili konačnu postavu benda sa kojom smo do 1996. snimili tri albuma, a onda nas je napustio dotadašnji gitarist Goran Majkić - Goxy. On je otišao u S.A.D. da završava postdiplomske studije i magistrirao je u NASA centru u Hjustonu na raketnim gorivima. Tamo se i zaposlio, a trenutno radi na projektu automobilskog motora na vodu (vodonik). I dalje se bavi muzikom radeći sa bendom God Dog u čijoj je postavi i ex-bubnjar Dead Kennedys-a. Te devedesete su nam stalno bile pune previranja. Nakon njega došao nam je novi gitarista Igor Panić - Ziggy s kojim smo snimili četvrti studijski album "Kao da ničeg nije ni bilo" kao i živi "Live Bunker" snimljen 1999. Ovaj studijski album je imao dva hita "Aljaska" i "Olovni vojnik" i to u najgorem momentu tik pred početak NATO bombardovanja. To nam je bio najzreliji i najbolji album, ali je usled općih okolnosti prošao relativno nezapaženo. A i diskografska kuća ZMEX se zatvorila izdavši ga u obliku video kasete. Pomenuću da smo imali i CD multimediju sa četiri spota za Fabrika Records kao samoizdanje... U to vrijeme se baš i nije mnogo znalo o vama u Hrvatskoj kao niti o globalnoj srpskoj rock sceni zbog utrnuća svih diplomatskih i ekonomskih odnosa na relaciji Beograd - Zagreb. Tek su se povremeno mogli nabavljati novi radovi Partibrejkersa, Orgazma, Bajage, a Koja je ionako tada bio u Londonu. Šta se dešavalo kasnije?

DM: Baš ništa ohrabrujuće za bend. Zbog svega što se događalo u našoj zemlji, 1999. smo prekinuli s radom. Nakon 4 godine, 2003. smo se ponovo okupili i to u novoj postavi. Pojačali smo se gitarom i klavijaturama, te smo održali povratnički koncert na novosadskom Exitu i shvatili da imamo novu snagu da ponovo uđemo u studio. U međuvremenu smo da prikratimo čekanje izdali kompilaciju "Retrovizor" na koju smo stavili i dve nove stvari "Illegals" i "Opasne igre", obradu kultnog elektro benda Beograd koja je postigla veliki uspeh. Pesma je bila 4 nedelje na 1. mestu Radija B92 i čak 5 nedelja top-1 Studija B.

Tek od 2007. se širi hrvatski auditorij upoznaje s vama preko petog albuma "Ultramuk"...

DM: On je objavljen za Multimedia Records, tada su se te mnoge diplomatske stvari poboljšale, mi smo svirali stotinjak koncerata, nastupali smo po svim važnijim festivalima, a eto, vidiš, za razliku od mnogih srpskih bendova nismo bili u prilici da zasviramo u Hrvatskoj. Tad smo imali i nekoliko hitova "Zid", "Rasprodaja", "Metak", "Dr. Fist"... Ostalo valjda poznaješ dobro. Album "Kukovo leto" radili smo jako dugo, objavljen je tek 2013., tada smo takođe menjali postavu... Vladan Vasiljević - Vaske nam je došao kao drugi gitarist, umesto Markosa na basu je Vuk Pavlović pa smo svirali koncerte s dve gitare, a možda ne znaš, od 2015. smo ponovo s jednom gitarom. Igor Panić je otišao i da se vratim na početak intervjua, sada radimo kao četverac i završavamo sedmi studijski album, no povremeno, za potrebe većih koncerata nam se na gitari pridružuje Marko Colić. U Zagreb dolazite samo s Vaskeom na gitari, to jest, s jednim gitaristom?

DM: Dolazimo kao četvorka, i to je stalna postavka benda.Tako sviramo sve klubske svike, a Marko se ponekad priključi na većim festivalima gde je potrebno postići širinu zvuka. U Zagrebu će nas ljudi čuti onako kako i najjače zvučimo - sirovo i energično.

I za kraj, baš me posebno zanima... kako su izgledali ti informativni razgovori i privođenja tamo koncem 80-ih i početkom 90-ih?

DM: Bez mnogo razlike od današnjih, samo se menjaju mete naših napada. Prvo su nas ispitivali ko nas plaća da blatimo lik i delo Druga Tita, pa je posle isti slučaj bio i sa Slobodanom Miloševićem, a nedavno je Sabljar bio na sličnom razgovoru zbog sadašnjeg premijera. Pravili smo novi dizajn za majice, pa je jedan od predloga bio sličan Public Enemy majicama, samo što je u meti bio lik koji neodoljivo podseća na našeg premijera (kako su objasnili u MUP-u). Na žalost ništa se nije promenilo od 80-ih, što se toga tiče. I dalje se cenzurišu pesme, te su nam jednom na radiju pokazali primerak našeg diska, na kome su markerom precrtane pesme koje se ne smiju puštati.

Hvala ti na ovome interviewu i naravno, vidimo se u Zagrebu, u klubu Broom, četvrtak 7.VI 2016.

horvi // 03/04/2016