Postoje bendovi koji vam uzmu dio života. Atheist Rap, koji su jedne daleke subote imali koncert u KSET-u, jedna je od takvih grupa, bar u mojem svijetu. Sigurno je to bio jedan od razloga zašto sam pred ovaj intervju imao laganu nervozu u želucu, jer po svemu što sam čitao, svi u bendu i oko njega su ljudine. Pokazalo se to i za vrijeme intervjua koji sam radio s gitaristom Vladimirom Radusinovićem, poznatijim kao Radule, a trebao se priključiti i dr. Pop. Obzirom da je kratko prije tog koncerta operirao kilu, jedva je mogao pričati, a morao se i štedjeti za svirku. Radule i ja smo pričali u Atheist kombiju, nekih pola sata prije koncerta, a kako je razgovor bio i više nego ugodan, nastavili smo druženje i nakon koncerta, cca dva sata.

Pred vama je, kako je Radule nazvao: Radule i Jurica - Intima u kombiju 2014. Imam veliku tremu, a istovremeno mi je i gušt raditi ovaj intervju, jer moram biti iskren, u ovom razgovoru se prije svega vidim kao fan grupe, a ne kao novinar.
Kapiram ovo što si rek'o. Namestio mi kum Sale u Puli privatni intervju s Dickom Lucasom iz Culture Shocka. To je bend koji je bio na prelazu između Subhumans i Citizen Fish. Inače, Atheisti su kad smo krenuli, hteli da prave tako nešto. To nam je bilo u glavi, mada nije ni blizu izgledalo ni zvučalo kao Culture Shock. Uglavnom imao sam pre nešto godina, tako ono varijantu da provedem sa čovjekom koji mi znači na ličnom nivou, čovek koga ne poznajem, sat vremena. Moj privatni intervju s njim. Tako da te jako dobro razumem.

Dvadest pet godina je bendu. Nestvarno?
Ne znam, meni ništa nije nestvarno. Zato što verovatno nemam neka očekivanja i planove neke dugoročne. Na ovo nisam sigurno računao, nije nitko od nas. Mi smo napravili bend za jedno veče. Taj spoj koji smo napravili, iz totalne zajebancije, preraslo je u nešto što je iznad nas. Imaš priču, znaš, u Novom Sadu su ljudi '95. skapirali, ta novosadska scena, da nismo više novosadski bend, neg smo postali svačiji. Ja ne znam gde tad sve nismo svirali, a ljudi su nas svuda isto kapirali i prihvatali.

Pohvalno je što je bend sve ove godine više, manje na okupu. Bar ona kičma benda. Kako je Zare preminuo, došao je Leki i to je to.



Leki je sad već osamnaest godina u bendu. On je prvo menjao Zareta dok je ovaj bio u Londonu na lečenju. Kad se Zare vratio, krenuli smo da sviramo opet kao petorka. Ili šestorka? Sad ne znam ni ja više, ali kad je Zare bio tu Leki je svirao drugu gitaru. I kad Zare zaglavi u bolnici, Leki se vrati na bas. Tako smo kombinovali otprilike. Neko kaže da smo promenili puno postava. Ja mislim da nismo.

Primijetio sam da je danas knjiga (s)pala na četiri slova.
Da, pala je knjiga na četiri slova. Jebiga, tako se kockice postavile. Dulles je iz svojih nekih razloga otiš'o iz benda, a mi smo ono jednostavno nastavili, to nam bar nije nepoznata situacija. Svirali smo devedeset sedme, osme kao ovaj kombo. S tim što smo malo pojačali, eto sad imali smo prostora u kombiju, pa smo nosili dva gitarska pojačala i bas sa kabinetom, dodatnim, pa rasporedimo sa bine da gruvamo. Po strani svakoj imaš i bas i gitaru, a tako smo ojačali malo zvuk nama na bini i napolje. Inače, imamo novog gitaristu, od pre nedelju dana. Tek smo pre, ma nema deset dana kako smo se dogovorili da je bolje pošto, kao prvo, ja ne mogu da iznesem sve, vodim koncert. Jednostavnije je kad i Pop i ja imamo nekog manevarskog prostora, šireg. Ovo je bilo malo nategnuto, jer ako jedan kiksa, primeti se. Inače, znaš, ta muzička trojka kao postavka je beskompromisna, tu nitko iza nikog ne može da se sakrije i tu moraš biti upucan. Još bolje četvorka takva, razumeš.

Postoji teza da kad se članovi nekog benda ožene i dobiju djecu, vrlo često se dobar punk ili bilo kakav alternativni bend prikloni toj nekoj komercijalnoj struji. Tu počinju raditi pjesme za šire narodne mase. A vi i dalje po svom.
Ako to prihvatiš kao posao, isključivo u smislu sticanja zarade, onda ćeš otići u kurac, kad-tad. Imali smo u nekim situacijama možda mogućnost da pravimo izbor, da prihvatiš neko veliko sponzorstvo. Ali to veliko sponzorstvo, traži i veliku odgovornost. Daš svoju slobodu i slobodu izražaja, kao i neopterećenost kad ćemo i dal' ćemo posnimiti album, dal' će netko pogrešiti ton. Kad staviš to na tasove, ma jebo te pare.

Koliko uopće košta Atheist Rap, obzirom na cijene ulaznica na vašim koncertima, koje su i više neg pristojne, nemam dojam da ste nešto preskupi?
Pojma nemam. Ja ne razmišljam o tome. Dobijam samo finansijski izveštaj kad se vratimo kući. Zlatko nam sređuje sve te stvari, ali zato mi i sviramo. Zato imaš i razne varijante cene. Svirka zavisi ko je organizuje. Da li su neki mega festivali, da li su neki pod pokroviteljstvom opštine, grada ili pod pokroviteljstvom sponzora i kojih ili organizuje ekipa. Znam da Zlatko sve dogovori i znam da to toliko vredi i ne postavljam pitanja. Kad podelimo, a Atheisti su uvek sve delili na ravne časti, podelimo kintu, odbijemo troškove i to je to. Totalno mi je rasterečujuće kad razmišljam samo o sviranju, a Zlatko se brine za sve ostalo.

Na novijim koncertima je malo stvari odsvirano sa zadnjeg albuma, Priče matorih pokvarenjaka.
Imaš kao prvo taj problem, kao što je "Voglio Una Donna!", koja je bila na spisku, ali ne bih mogao da otpevam, jer glas mi je u kurcu. Svirali smo mi sve stvari sa zadnjeg albuma, unazad otkad smo ga snimili. Pazi, opet ono stihija. Mi smo jučer napravili spisak koji smo svirali danas. Probali smo malo da promenimo. Svirali smo na In Musicu i to je još prenošeno na televiziji. To nam je jedan solidan set za takve svirke. Vodimo računa da ne ponavljamo u istim mestima isti spisak. Ali se desi, svirali smo sinoć u Zadru i ovde sličan set. Bis je bio totalno neplaniran. Zapišemo tamo neke stvari, al' to nikad ne odsviramo. Čisto kao podsetnik, šta je bilo od pesama. Odsviramo po koncertu oko trideset pesama, znaš šta si svirao, al' ne znaš šta nisi svirao.

Kosta iz Novembra, s tobom svira u grupi Protektori, tvojem projektu sa strane. Kako to da si malo počeo i sa strane šarat?



Pa vidi ovako, višedimenzionalna sam ličnost. Meni ono kao Atheist Rap, koliko god da je to široko, imaš i sviračke mogućnosti i taj izražaj, ovo je isto taj fazon. Čak nema tu ni fazona, nego jednostavno mislim da je samo promena ekipe. Druga stvar, što ja i svašta slušam. Kad mi treba k'o keru istrčavanje. Mahom mi je uvek trebalo, ali sam retko imao vremena. Atheisti sviraju dvajst pet godina, a ja sam u međuvremenu imao i Fluorel Tačkaša. Kad smo počeli i kad smo celi bend implementirali u Atheiste, tu smo stali da sviramo. Pesme Atheist Rapa, kako teče ta dvadesetpetogodišnja linija, imaju vremenom dosta od Fluorel Tačkaša u sebi. Imao sam tako fazu, kad dođem da mi se svira sa strane, da mi to treba, pa sam bio inicijator reaktiviranja benda Bonebreaker. I tu opet peh jebeni. Svirali smo od 2004. do 2006., tako nešto i snimili album. Onda smo nešto stali, razišli se i taman kad smo počeli da pričamo o nekim novim varijantama, pogine Ljuba Georgijević - Ljuki. On je inače bio i u Nospeedlimit. Bonebreaker je bio totalna pizdarija, jer smo tu bukvalno svi do pevača bili motori u svojim bendovima. Tu su bili Ljuki-Nospeedlimit, Ćato-Red Union, Dules-Miteser, Baklaja-Force Union i ja-Atheist Rap, a tu sam svirao bas. Pamtim kad mi je Leki rekao posle jedne svirke, što ti radiš sa nama?"(smijeh). To je bilo jedno. Onda smo isto tako aktivirali Mitesere.

Postoje li kakve snimke tih grupa?
Mitesere smo izdali album, da. I Bonebreaker, kompletno smo uradili i SKC Novi Sad je to posthumno izdao. Album nam se zove 5-1=0, jebiga. To i Tribute To Ljubiša Georgijević - Our Role Model, gdje sam iskopao sve žive snimke koje sam imao. Mi smo ko uz kurac bili na slovenačkoj turneji, u stvari krenuli i na granici Hrvatskoj, pred granicu čujem da je poginuo. To mi je drugi put srušilo svet. On je baš bio motor ekipe cele. Posle, kad vidiš s koliko je ljudi imao kontakt na dnevnoj bazi, baš je bio struja, doslovno nospeed limit. I to ga odnelo, jebeni motor. Gde sam stao? Da, posle tog Miteseri, ali tu zbog nekih problema, ode bend u kurac.

A snimke Fluorel Tačkaša?
Imamo nekih pet pesama. Nemamo nijedan normalan snimak.

Jeste li razmišljali da se to vremenom izbaci? Ipak ste danas veliki bend, svašta se gurne van. Vjerujem da bi mnoge zanimale snimke Tačkaša, kao preteću Atheist Rapa.
Vidiš, nisam razmišljao o tome. Što se tiče tih snimaka, kad smo snimali J.E.B.A.NJ.E., u radiju u Novom Sadu, doneli smo sve trake koje smo imali da prebacimo u digitalni format, pošto nismo imali trakaše. I neko upadne Janu Šašu u orman i mazne te trake. Tu je bio drugi otisak mastera kompakt diska koji je završio u Jugotonu i nestao kad je počeo rat. A ovde na radiju nam maznu drugi master, uz to još maznu master tih pet pesama Fluorel Tačkaša, Demo D se zvao.

Kad su se onda pojavili Protektori?
Fora je što smo Kosta i ja kumovi i dugogodišnji prijatelji. Od devedeset četvrte se znamo i to je bilo prepoznavanje i pozitivna identifikacija odmah na prvu loptu. Kosta iz Novembra u majici All, ja imam kapu All. I davno smo mi konstantovali da živimo blizu, da bi imali bend, definitivno. Sreća, pa sad moderne tehnologije omogućavaju to da možemo da radimo kako radimo. Mi smo u suštini imali svega par proba. Za prvi koncert smo možda imali jednu probu. Ja na bini čak ni na tonskoj, nego na samom koncertu, upoznajem pevača. I odvalimo trinaestak stvari, da nam ljudi posle kažu - jebote koji bend! Fazon je što smo svi upucani, svi sviramo po bendovima aktivno i ima tu ono što se meni sviđa, taj rad. To mi je bilo i u Bonebreakeru, kao pit bullovi. Krene neko ideju, tap-tap-tap i napravi se nova stvar, iz ničega. Na probi uradiš dve takve, odlaziš kući i jedva čekaš kad će sledeća proba. Vraćamo se sa još ideja, a ovo je već svako kod sebe prostudirao. I, ajd snimamo. U Protektorima je slično nešto, samo što se ne viđamo. Kosta sa Nikolom napravi prvo ideje, mahom Kosta i Nenad, basista, s kojim Kosta svira i u Novembru, uobliče u stvar. Pazi, to je bend gdje svi maltene sviramo gitare i neki kurac. Ja imam veze sa zvukom, radim produkciju; Nenad studira ozbiljno na Akademiji. Recimo, RTS je prenosio nešto, ovaj naš vrhovni crkveni govnar je tamo, a Nenad je glavni majstor za zvuk, dečko od 25, 26 godina. Bubnjar Nikola radi žive svirke, znači nitko od nas nije bez iskustva. Nikola i Kosta snime bukvalno na živo, kad ubodu take. Tu mi žao Nikole, jer sve ide jako brzo, a kao bubnjar kuži da je nešto tu mogao drugačije naglasiti i te neke sitne finese. To opet daje neku drugu finesu. To snime i daju snimak Nenadu, a meni se pošalje netom i da mi se rok od sedam dana da smislim i snimim gitare. A ja nisam četiri dana u Novom Sadu. Onda ponesem pa slušam, samo da mi stvari uđu. Uopće ne razmišljam o gitarama, nego slušam da mi ovo uđe u uvo. Onda se zatvorim na jedan dan i u glavu. To izvuče esenciju neku iz mene. Dovoljno je reći da ni ja ni Nenad za tu dvedeset jednu stvar koje smo napravili, imali smo samo tri neke ispravke, sitne korekcije nečeg. Ostalo sve legne, jer vučemo jedan drugog. Znaš gde da pumpaš i gde da spustiš. Nema uopće neke kolizije instrumenata da se koljemo, nego se fino dopunimo. Na to sjednu vokali, gde je Vlajko od prvih devet stvari, pet je otpevao za nekih 45 minuta i to sat i po pre nego što treba da leti za Irsku. To je jedino da smo imali rok, jer je trebalo snimiti to pre nego što pevač ide za Irsku, pošto je trebao da živi tamo na neko vreme. U međuvremenu mi pozovemo Borisa, Psycho Sonic Borisa iz Kosovske Mitrovice iz Hosenfefera da peva. Međutim, Vlajku se izjalovilo u Irskoj pa se vratio. Jebote, imamo dva pevača, bar to mi nije strano, u pičku materinu. (smijeh) Njih dvojica se jako dobro dopunjavaju, a opet svak' ima neki svoj fazon. Jedan kad peva od ovog drugog stvar, nije to baš to i obrnuto. Ali ovako to baš ide.

Kretenov Let je prljavo snimljen. Gdje je sniman taj album?
Nenad je snimao album. Prvih devet stvari koje smo snimali, sam ja snimio u svom studiju gitare, Nenad bi došao sa spravama pa smo se prikopčali. Ostalo sve je snimano u Nišu i Knjaževcu. Sledeće sam dobijao mailom, to uvučem u projekt, snimim i vratim. Album je izdan za zagrebačku nezavisnu kuću "Slušaj najglasnije".
Franjić i njegova kuća "Slušaj najglasnije" je prva nezavisna izdavačka kuća na ovim prostorima i tačka. To je na neki način i njemu skidanje kape, plus ono što su on i Kosta stari prijatelji.

Koliko svirki imaju Protektori iza sebe?
Negde oko desetak.

Planira li se Zagreb i Hrvatska u nekoj budućnosti?
Znaš, tu je osnovni problem što nam je baza u Nišu i sve kreće iz Niša. To je duplo duži put do Zagreba nego iz Novog Sada. Troškovi su ogromni, a bend nije poznat toliko da bi mogao to da pokrije. Osnovni razlog zašto i Novembar nije došao do Zagreba je upravo to. Ja sam se frapirao, sad kad smo za Sloveniju išli, ekipa iz Muškat Hamburg, imali su festival Garage Fire!. Ja bio organizator puta, pa iskalkulišem, neki troškovi osnovni sa nekom rezervom, 700 €ura. Tko će dati za Protektore 700 €ura samo za put?

Složi se par svirki usput, tako bi se mogli pokriti?
Možda, odziv bi bio dobar sigurno. Pazi, to je drugačija energija i taj naboj. To je onako, kako bih rekao, opakije. Tu smo imali momenat jedan kad sam maltene izlomio gitaru svoju. Na to mi je Sanja rekla; "to je znači ta tvoja gitara koju jako voliš?" Turpijao sam je o mikrofon, ne znam dal' sam je bacao, pojma nemam. Bukvalno, bez zajebancije. Nedelju dana nisam smeo da otvorim gitaru, da vidim na šta liči. Iskidao rukama žice, isekao se sav. Neki Jack Daniels je tu bio (smijeh), garaža. Udri i rokaj.

Ono što mi se večeras na koncertu jako dopalo, obrade su grupa Pekinška Patka, Paraf i KUD Idijoti koje ste svirali na bisu. Kakva je veza između Atheist Rapa i hrvatskih bendova, jel netko od tuzemnih bendova utjecao na vas?
Apsolutno. Ono što se očigledno vidi, KUD Idijoti.

Što je s Novim valom, jel vas on oblikovao?
Ne znam, Azra je dobra. EKV je bio opasan bend. Gledao sam neke njihove svirke tamo osamdesetih, to je bilo tako dobro. Imaš foru jednu, to mi je bio uspeh. Ja sam svirao gitaru i počeo da pevam tako šta nam pevač nije dolazio na probe. I da ne sviramo instrumentale, krenem da pevam. Znači, silom nekih prilika sam upao u to. I sad, ok, dobro sam ja ovladao time. Uspeh je bio kad sam uspeo, znaš, pevam refren, a već ulazim u solo, odsviram solo, iz sola se vraćam i u kraju tog sola krećem da pevam naprimer refren ili šta je već. To je Milan Mladenović radio tako lako i bez greške. Oni nisu, u stvari mora da jesu, negde i oni uticali. Lažni Dimitrije je primer tog pozitivnog uticaja na naš način zajebancije. Već je Milan bio umro i sa Margitom se vidim negde, i reko, znaš, mi smo napravili jednu stvar, jel ti ok. Magi kaže: ma super. Da se malo vratim na ovo pevanje. Znači, tu sam krenuo da pevam i u Tačkašu sam svirao i pevao. Onda u Atheistima smo pravili pesme za tri retardirana vokala, pevam backove, ode Pećinko pa opet u neki front. A idealne pozicije su mi bile te 2004. u Bonebreakeru, kad sviram bas i back vokale. Moje pravo mesto, znaš ono kad sklapaš tim, pozicija druge gitare i back vokala. To je moja idealna formacijska pozicija. To sam imao u Miteserima i to imam sad u Protektorima.

Ali u Atheistima trenutno pjevaš i dosta lead vokala.
To je Atheist Rap. To je ono o čemu sam ti pričao, koja je razlika. Ovde u Protektorima mi je totalno druga uloga. Da sam želeo u front, onda bih u startu krenuo kao pevač. Nisam hteo to. Ne mislim da sam neki gitarista koji će izaći, to iz zajebancije mogu, kad je neki teški solo, da dignem nogu na monitor, ali to je sprdnja. Ja sam ograničen tip, sve što sam naučio, sam sam naučio da sviram. Imam neki svoj fazon, ali znaš, pozicija ta, ono druga gitara, koja samo prati onu prvu i tamo gde treba ga puniš. To za Protektore, Kosta i ja komentiramo, kakav smo album snimili. Toliko prosto, a moćno. Kažemo, moraš trideset godina drljati gitaru da tako nešto napraviš.

Električni Jurica je grupa čije pjesme ste slali po festivalima. Čak i kad ste postali veliki bend, ste nastavili tu tradiciju.
Električni Jurica, gde si se toga setio?

Ne znam, možda zato jer i ja imam identično ime. Tako mi ostao taj podatak negdje u glavi zapisan.
Električni Jurica ti je inače lik iz knjige za decu. Nama se svidelo to ime, pa smo Zare i ja pod tim imenom slali u Zaječar snimke Tačkaša i Atheist Rapa. Nikad nismo prošli, a imali smo tad album godine i poslali ovima ORU. Nikad nismo dobili ni odgovor, bar ono, majmuni, provalili smo vas. To je bila neka naša zajebancija, šalješ tamo kasete onim majmunima.

Koja je priča oko Žute Kuće?
Žuta Kuća je mesto gde smo mi bili smešteni. U Žutoj Kući se okupljao novosadski underground. To je bilo baš podzemlje. Subkulturno, naravno i to raznih oblika umetnosti. Važila je za mesto gde su se okupljali ''probisveti i narkomani'', kako su za nas govorili oni što su se kasnije fiksali mržnjom i ratom. U prizemlju je bio kafe i prostorija za vežbanje bendova, a na spratu likovna radionica i još nešto, pomoć depresivcima ili tako nešto... Pope, Teča i ja i većina nas u stvari smo više vremena provodili u Žutoj nego u svojim kućama. Srušena je posle 95-e, posle su joj i temelje izvadili, sada nema ničega sem trave na tom mestu.

Prijateljevanje s Overflow?
Počelo je u Makedoniji, tad smo se sreli i upoznali. To je bio totalni trip. Njima je Kosta pravio prvu svirku u Zagrebu. To mi je pričao. On ne zna tko mu dolazi. Zove mama jednog od njih da ih ovaj sačeka na stanici. On se čudi, jesu li ovi debili, pa ne znaju sami. Ajde otići će on po njih, a ispada da su deca. U Makedoniji su nas hapsili u nekoj raciji, budalaština neka, napravili smo neko polupolitičko sranje na bini vezano za Miloševićevu kučku pa su nas pecali kasnije, valjda, prenosila televizija, sve u svemu dobar početak druženja. Desetak godina kasnije smo snimali At the parties, jedan od dražih albuma, meni. Svirali ste na koncertu u spomen Tuni 2010. godine. Koliko si slušao Mikrofoniju?
Bili su dobar bend. Prvi put kad smo svirali u Zagrebu, dobio sam njihovu kasetu. Pazi sad ovu provalu, slušam taj live i nešto mi čudno. Jebote, ovaj ne peva u falšu, štreber. (smijeh) Tek kad sam to čuo sam skapirao koliko ja bezobrazno drljavim, stalno negde šetam oko onog tona. Druga stvar, znaš imaš slike nekih prijatelja koji nisu više tu. Tunu imam ovako u kadru kad smo radili svirku za dvadeseti rođendan, tri i po soma ljudi u sali. To je bio totalni trip. Svirka je takva bila, puna emocija, samo mi slike iz života prolaze. U svakom kadru imam minimum dvoje ljudi koje znam. Ogromno mnoštvo prijatelja na jednom mestu. Ide "Godina kulture" i pogledam desno, tu na petnaest metara, Tuna. Onako visok i ja dignem prst. Onako, kao za tebe. I odvalim seljački solo sa nogom na monitoru.

Uživo uvijek imate veliki sound. Kad se sjetim tog koncerta u Močvari, sve grupe prije vas nisu ni približno imale takav zvuk.
Znaš šta je kod nas fora? Iskustvo dugogodišnje i monitoring. Mi glavni ton napravimo na bini. U monitore stavljamo samo vokale i u zavisnosti od toga kolika je bina; noga, doboš i overheadi. I ti praktički nemaš šta da ti pravi buku. Ti ako staviš gitaru u monitor, onda staviš u monitor i bubanj. Onda fali mi bas, daj mi jedan vokal, daj mi još jedan vokal i odeš u kurac. A mi napravimo totalni minimalizam, ali zato imamo, k'o što si video, bubanj u sredini, pa bas i gitare, pa još jedni bas i gitare. Napraviš taj zid potporni sa bine, a nama je super. Kao na probi. Gruva Leki kod mene, gruvam ja kod njega, a svi gruvamo oko Atzketa. Onda je lako da se napravi napolje ton jer ništa nije u koliziji. Zanimljiva je oko zvuka i jedna stvar što se tiče gitarista i instrumentalista uopšte. Isto pojačalo, ista gitara, različiti ljudi i totalno različiti sound. Ili što kaže Kosta, tonove treba imati u prstima.

Dal' je izašlo što od Atheista dosad na vinilu?
J.E.B.A.NJ.E. je snimano bilo za PGP, a pošto je vinil večiti format, oni svoju datoteku čuvaju na vinilima i svako izdanje PGP-a ima izdanje na vinilu. Neki tiraž, tipa pet stotina primeraka, koji se podele državnim radio stanicama. To je bilo bar ranije. To je ono što se naštampa, bez omota.

Znači, u prodaji ga nije bilo. Jeste li razmišljali uopće o vinilu?
Jesmo, ali mi smo takva stihija, ne znam kako nas opisati. Pričamo već neko vreme o tome, a nikako da uradimo nešto. Za sledeće izdanje definitivno treba da se uradi vinil, pošto sad u stvari je kompakt diskove besmisleno raditi. A i dosta je pala cena proizvodnje vinila i ljudi su ih počeli, bar ja gledam, kupovati. Kod nas je berza ploča u Novom Sadu jednom mesečno što organizuje ekipa i uopšteno vinile kupuju ljudi koji, moraš mi sad pomoći, malo sam umoran.

Koji vole muziku i skupljaju je kolekcionarski?
Da, kolekcionari. Kad hoćeš da imaš nešto kao dokument, onda uzmeš vinil. Kompakt diskove ja kupujem u smislu mog benefita, na kocertu nekog benda. Dođu neki stranci i razvale, a nas petnaest na koncertu. Jednostavno imam taj trip, da ću tad uzeti cd ili ću uzeti majicu. Ako imam para za oboje, onda oboje. D.O.A. kad su bili, ne znam što mi je trebalo. Imao sam sve u nekim oblicima, nešto na kasetama, nešto na pločama, ali sam ipak i tamo kupio tri ili četiri diska i majicu ili dve. Znači mi čovek u životu od osamdeset četvrte, legenda koja me oblikovala i utjecala na mene. A prvi put u životu dve hiljade i neke godine da ih gledam.

Koliko ih je uopće bilo i prilike ranije pogledati?
Bilo je. Zavidim Kosti, kad mi priča što je sve gledao. Sve što je sviralo iz Amerike po Evropi, to je kačilo Ilirsku Bistricu. Kaže, gledao je koncerata; Fugazi, D.O.A.. Jebote, D.O.A. kad su dali početak, hard core '83, verovatno. Ja nisam znao ni da dolaze. Tad nisi imao ova sredstva komunikacije kao sada. Tu se osećam da smo bili uskraćeni.

Što slušate, imate li u Atheistima neke zajedničke bendove koje slušate ili ste različiti?
Ima tu svega. Zajednički su nam definitivno KUD Idijoti. Meni jedan od bitnijih bendova, da se ne zavlačim samo u Idijote, bili su tu i Pankrti, kao prethodnica Idijota. To mi je ta neka paralela koju mogu žestoko povući. Onda Paraf, koji su izdali prvi punk album. Pankrti su svirali k'o zmajevi, ovi nisu imali tu izvedbu, ali su imali energiju kao Pistolsi ili Clash.

Pekinška Patka, obzirom da ste sugrađani?
Od Pekinške Patke se slušalo "Ružan, pametan i mlad". Sećam se kad sam to prvi put čuo i mislim si, šta "či či pa pa kva kva"? Nije mi to bilo nešto. To me nije toliko pomelo. Iako je album Plitka poezija bio bitan. A opet, tu nemaš stvari koje bi nabrojao i rekao, to je to. Jer su sve bile neka debilana i zajebancije. Tad više slušaš Azru koja ima poruku. Pekinška Patka mi je bila kao Toy Dolls, naprimer. Ali su to bili dobri likovi. Imali smo mi veze s Pekinškom Patkom, pošto na primer prva gitara koju smo kupili u bendu je pravio jedan od gitarista Pekinške Patke Srbislav "Srba" Dobanovački. Na njegovoj gitari, ali drugoj jednoj, pravljeni telecaster, ludilo. Na njoj sam snimio Fluorel Tačkaša. "Cila" Pihler, njihov bubnjar, on je s Atzketom i Zaretom sa Detelinare. Mi kao Tačkaš smo tamo imali prostoriju za probe pa je dolazio ponekad. Dovoljno je bilo gledati ga kako svira deset minuta i imaš materijala za provaljivati mesecima.

Drugi poznati sugrađanin, Đole Balašević?
Pa onako, volim neke stvari. Jadan od zaštitnih znakova Novog Sada. Makar mi je malo pičkica. (smijeh) Kod Idijota imaš taj jedan otvoreni plus. Ovde nemaš ni plus ni minus.

Tvoji punk počeci?
Vidiš, točno se sećam tog jednog događaja. Vraćam se u autu sa vikendice od starih, koliko sam tad imao? Jedno dvanaest godina. Te dvanaeste su zajebane, tad se počinje svašta. Na Vencu Iriškom na Fruškoj Gori prelazimo i Minimax u Tup Tup pusti, mislim da je on bio, "Narodnu pjesmu" od Parafa i to necenzurisanu verziju. Matori mi nešto priča, a ja pojačavam, matori priča i smanjuje, ja pojačavam. U jednom trenutku mu kažem, ajde ćale malo stani, hoću samo ovo da čujem. I ništa, prestao ćale da priča i ja posle te stvari skapirao šta je punk i tad sam postao punker.

Jesi li imao kakve gitarističke utjecaje?
Ramonesi, oni su neka osnova. To nisi mogao da promašiš. Još kao Tačkaš smo imali foru, dođemo na probu, samo uhvatiš bare, bez skidanja i kreneš. Baš smo bili napucani kad smo krenuli, a stil nam je bio ono nešto između punk rocka i hard cora uz nešto melodije. Zbog toga smo i prešli u Atheiste jer je postojalo još nešto šire. Oslobodilo nas je to u stvari. Atheist Rap u startu nije morao da bude ništa. Onda smo tako neopterećeni krenuli da se zajebavamo, a ljudi su prihvatili to. Tu dobiješ jednu novu dimenziju, gde imaš slobodu da radiš apsolutno šta ti padne napamet. Sviramo što otprilike osećamo i šta nas pokreće. Mene lično jedino nikad nije privlačila neka unplugged fora.

Zaboravljaš li ponekad harme koje pjesme? Gledao sam jednom prilikom live NOFX-e, krenu svirati stvar, pa prekidaju, jer ili Melvin ili El Hefe zaborave kako ide pjesma.
Nije mi se još desilo, ustvari jeste. Ma dešava se, ali ne ono nepovratno. Danas mi je bilo da sam krenuo iz pogrešnog tona "Narodnu" i stanem i kažem, ček, ček, ček. I krenem kako treba. Meni je to pizdarija, što na primer, sad bi rek'o mali Mile, morate ponovno naučiti da svirate "Gusti sok". Ja reko, kaži to ovim ostalima, jer ja znam sve stvari u životu što sam napravio. Svaku mogu da se prisetim i iz trećeg ili petog puta da ti odsviram. Makar su stvari retardirane. (smijeh) Tako neke stvari pamtim, al mi se desi da popasem neki bug. Jedno vreme nisam mogao da izbacim šesti ton, koji ne treba da se svira iz pet tonova na "Video". Zato zaboravljam gomilu drugih stvari.

Vidiš, u toj pjesmi čujem Motörhead, kao utjecaj.
Ja tu čujem NOFX i Kennedyse. Moguće da su i oni tu.

U pjesmi "Fatamorgana" ima stih "ja sam punjačica najluđih želja".Znaš, kad sam to prvi put slušao, bio sam uvjeren da to pjeva Nele iz Pušenja.
(smijeh) Da, ja sam to otpevao. Vidiš, sada mi pada na pamet, album Dok čekaš sabah sa šejtanom, tu su svi njegovi vokali nekako topli.

"Igraš grubo" je hokejaška himna Srbije.



Da. Došli likovi, ne znam tko je bio tamo, lik je reprenzetativcima pustio to. Kaže da su to slušali i to im je bila kao himna, njihova interna. Meni malo čudno, da hokejaši slušaju uopće tako nešto.

Rekoh ženi da ću te pitati, pjesma "Dve žetve godišnje", to su mi čisti, samo malo usporeni, Rage Against the Machine i stvar "Killing in the Name".
Da, jeste, al' tekst nema veze. To je MC5-ovski neki rif. Ma zajebao sam se, mislio sam na nešto drugo, na Vašar i Beastie Boys, s tim što je Vašar nastao pre Sabotaže, malo sam već polupan. Vrlo moguće. Vidiš, trebalo bi da te konsultujem, zato što na svakom albumu, to znaš, imamo thanks listu od koga smo krali. Kad završimo album, ja slušam, slušam. Onda napravimo listu, hvala bendu: Mighty Mighty Bosstones, Descendents, Spermbirds, All, EKV... Zato ti ja uvek tragam i pravim listu bendova koji su utecali. Grupe bez kojih Atheist Rap ne bi bio Atheist Rap. Kao kad sam taman krenuo da slušam Beatlese, pa se pojavio punk i prva kaseta koja mi je promenila život. Kad sam čuo "Narodnu pesmu", onda sam kontaktirao drugara, zgrada pored. Znaš ono, burazer punker daj mi nešto snimi. I dobijem prvu kasetu.

Što je bilo gore?
Prvi Damned, Stiff Little Fingers - Nobody's Heroes, Kennedys - Fresf Fruit, Discharge - Why i Ramonesi, mislim. Ta prva kaseta je bila zlo zla.Tek posle dolaze Pistolsi i Clash. Clash su pizdarija, London Calling je mrak mrakova. A možda najviše sam slušao Crass. Atzke, Zare i ja smo slušali Crass i Dead Kennedyse. To je kad kažeš ono, što si me pitao. Neka zajednička osnova. Atzke i Leki na primer slušaju Beatlese. Ima tu svačeg, Zappu smo isto slušali, Scars on Broadway, Faith.No more, lude osamdesete i devedesete. Ima sve preplitanja. To što tragam za korenima tih naših stvari, to je kao što sam Beatlese najviše slušao kroz Descendents. Znaš koji mi je još zajeban bend? UK Subs. To su mi legende. Charlie Harper, kakav deda, kakva energija. Od te matore ekipe su mi jaki i Citizen Fish.

Addicts?
Ne. Adicts i Chelsea, ne. Pazi, malo mi zajebano bilo. Odvuk'o me hardcore, Crass. Al' pazi nisam slušao samo Crass, tu su bili i Flux of Pink Indians, Rudimentary Peny, Amebix ili kako su se zvali, ne, D.I.R.T. pa onaj Bullshit Detector, kompilacija. Let them eat jellybeans, osamdesprva-druga, meni najzajebanija kompilacija ikada, kojih tu bendova ima.

Američka scena? Black Flag, Minor Threat, Hüsker Dü, Minutemen?
Hüsker Dü su mi sjajni. Sve od njih, uključujući i poslednji, Warehouse: Songs and Stories. Meni je New Days Rising, njihov London Calling. Black Flag i Circle Jerks...Za razliku od njih, neke sam promašio. Minutemen na primer, Minor Threat i rane 7 Seconds. Njih sam slušao, ali nisam to imao u svojoj kolekciji kaseta. Znaš meni su ti od te američke scene, ali malo kasnije, zajebani bili Victims Family, No Means No, Alice Donut. A onda se vratiš na Youth Brigade i tu scenu. Pa Fugazi....

Radule, hvala, ti. Umoran sam ja, a umoran si i ti.
Uživaj!

jura // 10/09/2014