Possible maybe, novi najbolji country-rock bend za koji niste čuli

The Maldives dolaze iz Sijetla, u pitanju je fenomenološki fascinantna devetočlana postava koja deluje u sastavu, Jason Dodson (lead vokal, gitara), Jesse Bonn (gitara, klavir, vokal), Tim Gadbois (gitara, klavir, vokal), Ryan McMackin (bubnjevi), Chris Warner (bas gitara), Chris Zaschea (pedal steel, gitara), Seth Warren (violina, vokal), Kevin Barrans (bendžo, harmonika, vokal) i Tomo Nakayama (udaraljke, klavir, vokal). Svi oni okupljeni su zajedno kako bi kreirali zvuk jednako širok kao što je i ovaj popis članova. Godine od bendovog osnutka do današnjih dana čine se kao u obrisima, i kao takve prilično grube i prevrtljive. Dok sam početak seže u 2004. godinu, kada je pevač Jason pitao Jesse Bonna i kolegu gitaristu Tim Gadboisa da sednu sa njim, popiju piće i odsviraju jedan koncert. Kao kakav letimičan pogled preko klijentele prometnog bara te večeri, ta prilika i čitav splet slučajnosti, pokazao se kao iskustvo koje je zauvek promenilo njihove živote. Nakon toga, čini se da su članovi sastava i albumi sami došli i seli na svoje mesto, a Listen To The Thunder kao njihov drugi dugosvirajući album samo upotpunio čin i uobručio smisao i životnu priču sastava. Zajedničko iskustvo prvog nastupa otisnulo je njihov splav sklopljen na prijateljstvu u muzici i životu, splav koji maestralno plovi i dan danas preko otvorene pučine country-rocka i sličnih muzičkih sazvežđa. Krmeći kroz talase sinjeg mora muzičke stvarnosti, oni koriste srce umesto kompasa, glas i gitaru kao kakvu sirovu i natprirodnu ljudsku snagu, a dušu namesto podignutih i širom razjapljenih jedara, i kreću se možda baš u pravcu Maldiva, ko zna.

Njihov zvuk, lakonski, mogli bi opisati kao country muziku koju sviraju neke nove generacije, koje su provele veliki deo srednjoškolskog vremena slušajući indie-rock. Dok sam bend svoj zvuk opisuje kao "country baš onakav kako bi zvučao da se Garth Brooks nikada nije dogodio". Svakome u Srbiji ko prati dugogodišnji radijski/novinski rad Žikice Simića, ili i sam pomalo ili mnogo konzumira country deklinaciju rock-a (koja neretko nosi i monikire kao što su amerikana, southern rock, alt country i tome slično), The Maldives zvuče kao da su "izašli" iz bukvara takvog muzičkog izraza. U tom kontekstu ovo jeste dobro poznat muzički jezik i stil, kao i prihvatljiv i obnarođen komunikacijski kod koji lako i lepo prianja svakome, svuda i uvek. Gram Parsons, Neil Young & the Crazy Horse, The Band i slične poznate reference i ostala opšta mesta, dođu nam kao apsolutni zajednički imenitelji, ali i pomalo suvislo u svemu ovome kada su u pitanju The Maldives. Jer ovo jeste komunikativni masivni country rock, ali on dolazi iz rastočene zemlje grunge-a. Odapnut iz kakvog rosnog jutra sa doka nade, pročišćen od hipokrizije današnjeg rock miljea, lišen svih strahova i grešaka muzičkog i životnog odrastanja. Iznedren danas i adresiran na svačije ime, i to u ime nade novog svitanja, i u ime ljubavi prema muzici i životu. Svako ko je otvoren i željan za lakim oplemenjivanjem sa ovakvom vrstom emocije i sa ovakvim životnim soundtrackom, neka slobodno pristupi u auru isijavanja albuma Listen to the Thunder.

Uz jedanaest hitičnih cachy-snappy pevljivih pesama sa ovog albuma, očekuje nas najlepši supstrat prašinarskog country rocka u dve hiljade i desetoj godini. Simpatične bradonje sa svojim tetovažama i svom tom preoznatljivom ikonografijom urbane kaubojštine, bacaju senku daleko napred. Pre svega zahvaljujući svojoj muzici, koju krasi kompletno razvijena emocija i ideja ljudskosti ispredana na jednom od lepših mogućih načina. Dodati svemu tome, da su oni tek u začetku svog kreativnog napona, i da dva člana benda imaju svega dvadeset i dve godine, dovoljan je zalog za neku neotkrivenu i stvaralački još srećniju budućnost koja čeka ovaj bend i sve njihove poštovaoce.

Pesma koja otvara album sa Dodsonovim ponavljajućim "Goo-ood-byeeeeeee-oooooooh", kao da ostavlja za sobom borbu sa životnim nedaćama, i prepušta da konačno život ogreje stabilnost, afirmacija i mir. Lake note i lako štivo davno nisu zvučali ovako potpuno i iskreno. Isti taj zreo stvaralački fundus karakteriše svaku pesmu sa ovog albuma, bila ona tako tipičan country (kao što su pesme Time is Right Now, Cold November, Tequila Sunday), rock riff (Goodbye, Blood Relations), setna balada - koje su na svoj način i vrhunci albuma (Say Nothing, Walk Away) ili čak gotovo gospel (pesma Going Home, koja i zatvara album). Svaka pesma je biser izgrađen od zasebnog zrna peska, a album Listen to the Thunder je zbilja country rock niska bisera najnovijeg doba. I to COUNTRY pisan velikim slovima, baš kao i ROCK.



"Ex next big thing", "perfect soundtrack to the Saturday's drinking and Sunday's churching", spasioci alt country muzike… U rodnom Sijetlu ih slave sa svim ovim i sličnim epitetima, njihovi koncerti su unapred rasprodati, sve ovo deluje predimenzionirano, a da li je stvarno tako? Šta je prava slika i prilika njihove muzike i koliki je njen stvaran značaj? Najbolje da poslušate, osetite i prosudite sami, neće škoditi nikome. Dok The Maldives sa albumom Listen to the Thunder, i sa svojim gotovo školskim, a opet samosvojno vrlim country rock pesmama, neotuđivo dobro nesebično daruju svakome.

goran grubišić // 03/08/2010