Iza nas je još jedan u nizu letnjih festivala ove godine. Viva la Pola je naime ove godine održan na Monumentima pokraj Pule, navodno zbog velike zainteresovanosti publike i veličine imena nekih od bendova koji su trebali da nastupe.

Za one koji možda nisu upućeni na prostor namenjen za svirku, na isti moglo se stići iskljucčvo autom ili brodićima koji su najavljeni da će ploviti svakih pola sata i znatno olakšati prevoz publici koja je došla iz cele Hrvatske i susednih zemalja. Sve bi bilo divno i krasno da je to prvi dan festivala sprovedeno u delo kao najavljeno, ali pošto je to sve jelte punk, mi smo par sati pokušavali naći taj brodić zajedno sa većinom ljudi koji su odlučili da posete ovaj festival. Na kraju je sve ispalo donekle okej i u ranim večernjim časovima smo se zatekli na kapijama festivala. Posle uzimanja press akreditacija i traženja pogodnog tla za postavljanja šatora, bilo je jelte i vreme da se pogleda koji bend.

Na velikoj bini pogledalo se par bendova te večeri. Sa obzirom da glam rock metal i nije maj kap of ti, većina me nije nešto preterano oduševila. Richard Crhrist iz Italije sa svojim bizarnim igledom belih čizmica, sa štiklama od pola metra koje smo zapazili kod frontmena ovog benda, sa muzičke strane mene podseća na Merlin Mensona recimo ali daleko da su me oborili sa nogu. Od bendova koje možemo izdvojiti tu su Overflow koji su zvučali kao i svaki put u poslednje vreme, a to je genijalno i prevežbani. The 69 Eyes nisam nikad ranije slušao, a ovo je i poslednji put. Mislim da je prelazak na drugu binu sa moje strane bila njihova pesma ''I am a rocker baby'', koja me upravo toliko obradovala. Zato na manjem stejdžu uspeo sam da pogledam Hitchcock. Momci stvarno dobro sviraju i razigrali su malobrojnu publiku ispred bine. Na ovoj bini od bendova bih spomenuo Barrakudu koji su pržili odličan i brzi rokenrol.

Pošto je pivo koštalo 15 kuna i to jos Favorit, bio sam prilično trezan pa stigoh i na Disciplinu Kičme. Šta reći, bend koji postoji jako dugo vremena i dalje ume da raspleše masu. Nikad nisam bio poklonik njihovog zvuka, al su zvučali skroz okej ovaj put. Nakon njih dolazi na red bend koji je toliko voljen širom Hr, a toliko omražen u mom rodnom gradu na istoku, Six Pack. Ja ih nisam slušao dugo vremena, i ovaj put sam to uspeo do treće 4 pesme. Loš zvuk samog benda i nimalo energičnosti su doprineli takvoj odluci. Još spika između pesama na nekom akcentu, koji ne liči šumadiskom i oni trenutci kada vam je neugodno dok neko drugi priča između pesama, joj. Sve u svemu, to je bilo to za mene i zaputio sam se putem kampa i pronalaženja sna. Nisam pomenuo ćevape od 30 kuna koji su bili 2 cm dugački i odličnog ozvučenja na obe bine. Toliko, ojavljujem.

d.b. // 30/07/2007