Za ovogodišnji INmusic kojem sam se jako veselio sigurno vrijedi neki od Murphijevih zakona, a ako još nema takav, onda je vrijeme da se napiše. Jer, sve kaj je moglo poći ne krivu stranu je pošlo. No dobro, vidio sam Viagra Boys, pa i nije totalno izgubljen slučaj, no... i ne, nije zbog kockica. Više je zbog zrnaca. Ali idemo dalje i čekamo 17i INmusic. Ove je godine junior imao "outanje" i prvi odlazak na fest. Tak su nekak krenule i cure, pa je došlo vrijeme i za njega. Pripremali smo se otkad su najavljeni VB, i bili uzbuđeni skroz.
Za taj prvi dan odlučili smo isprobati novotariju INmusica i ZETa, pa smo se uputili javnim prijevozom. 9kom do remize i onda 113icom do ulaza na fest. Sve glatko. Svaka čast. ZET je za ovu priliku podebljao liniju 113 pa je vozila, navodno, svakih 15 minuta. Uletili smo unutra taman na Sleaford Mods zakucavanje sa PSBovom West End Girls. Odlično su zvučali, no u totalno krivom slotu. Lukas se informira ko su ovi, odradimo lekciju i odemo dalje. Na merchu nema majca VB. Razočaranje, no nedaleko je Minikultura, novi sadržaj za mališane, gdje oni crtaju svoje majce. Tak da Lukas ipak ima VB majicu. Jeee.

Dok on crta, ja čekiram Bar Italia. Solidno. Fali neki hitić, al bilo bi ih zgodno vidjeti u nekom malom prostoru. Isto ko i VB. Već ste sve čuli o rakiji, bljuvanju po stejđu, hrvatskim psovkama, al ono kaj je bitno da su VB mašina koja melje. Melje i melje. Unatoč tome kaj im originalni gitarista nije nastupio, a vjerojatno roudi ulovio gitaru po prvi puta, stvarno su moćni. Al ovak po (polu)danu, pred znatizeljnicima, a ne fanovima, vjerojatno nisu ni dali sve od sebe. No bilo je dovoljno. Junior je zadovoljan. Prošetali smo i do Hiddena gdje je sviralo, izvijalo se i radilo čudne zvukove nešto zvano Lenhart Tapes. Njemu je to bilo zanimljivo, meni naporno. I polako je bilo vrijeme za lovljenje jgpp-a prema doma, pa smo usput čuli i malo pogledali Gaslight Anthem. Fallon sad više liči Tweedyu nego samom sebi, a zvuk je na putu bio prilično loš pa smo produžili. Bus je stigao brzo i uz malo spavanja po putu, sretno smo završili prvi dan.

S The National sam raskrstio davnih godina, a ono što svira u 1 u Hiddenu, što je tradicionalno najbolje, ove godine me na žalost nije vidjelo. Nijednom!

Tijekom prijepodneva i popodneva drugog dana odvijala se prava drama. Borba sa prognozom. Bu. Nebu. Bu. Nebu. Bu. Oko 15 se stuštilo i razbilo sve iluzije o suhom festivalu. I to je bila tek naznaka kaj nas je čekalo navečer, koju smo većim dijelom proveli na Hiddenu, pogledali Željezne pilule i ni krive ni dužne zvali na bis. Da ne stojimo na suhom na suho. Stvarno su cure bile simpa. I zasluženo dobile slot na festu.

Ipak, kad sam stigao bilo je suho. IDEM su taman počinjali svoj festivalski set na glavnom. Okupilo se i nešto ekipe i bilo je baš veselo i festivalski. IDEM je baš fest bend. I već tu pred kraj je krenulo padati pa smo uz pivo i krov nad glavom počekali onog zbog kojeg su svi došli tog popodneva tak rano i po kiši. Neki su stoički na ogradi kempali od 5, a on se pojavio na basu oko pol7. Iako simpa muzika, prema prikazanom umijeću bolji slot nisu ni zaslužili, a da nije njega u bendu ne bi ih tu ni bilo. Enivej, mislim da su sve koje su došle zbog njega bile zadovoljne njegovom pojavnošću. A kiša je i dalje bila dosadna.

Mi smo malo istrčavali pogledati Muscle Tribe koji su bili preglasni u šatoru i Lucy Kruger koja je bila simpa na kiši. Škot Paul O'Nuttini je tu negdje u rangu onog zbog kojeg su dosle one ranije, pa se to izbjeglo, a nije bilo teško jer je ionak lijevalo i dalje. Zanimala me Beth Ditto i Gossip. I to toliko da sam po kiši u 21:59 stao pred stejđ i čekao da krenu. Čekao sam 27 minuta i nikom ništ. Onda su došli. Ona se ispričavala. Ispričavam. Bolestan sam. Imam Covid. Razumijem ako odeš. Oprosti. Oprosti. Oprosti.

Simpatično, al zakaj smo morali pol sata čekati. Uglavnom, ona se napinjala da nekaj otpjeva, al nije baš išlo. A oni su dobro prašili. Šteta, to je mogao biti jedan od onih o kojima se priča. Mslm iovak se bude pričalo jer smo čekali, a ona ima covid. I Prester je to blagoslovila. Blago nama. Al moglo je i drugačije.

I evo nas do drugog hedlajnera. Hozier. Francesca mi je bila naj pjesma 2023. Ostatak albuma prosječan do dosadan. Al volim prvi album. Jackie & Wilson mi je top. Uglavnom blata je bilo do koljena. Al to nikom nije smetalo. Raskošna produkcija, kako i dolikuje zvijezdi tog ranga i močan zvuk i moćan prateći bend. Krenuo je lagano sa Eat your young, pa već spomenuta Jackie & Wilson i From Eden da me dobro zagriju. Francesca je došla skoro i zvuči fenomenalno. Baš trnci. I tu sam već bio spreman za doma zbog obveza drugog dana, ali bolja polovica je baš uživala, pa smo ostali sve do "crkve". Bilo je lijepo i emocionalno. I ja volim Irce. Mislio sam da će jos i neki bis, al nije ga bilo. A mi smo pobjegli prije nego krene većina. I Sprintsi me nisu dočekali. I zbog toga mi je najviše žao. A veselio sam se i bundevama. Al nije išlo. Bude bolje druge godine.

pedja // 27/06/2024

PS: Galerije fotki klikom na:
InMusic galerija prvi dan

InMusic galerija drugi dan

InMusic galerija treći dan