Sućuraj, malo mesto na samom ćosku ostrva Hvara na Jadranu i prvo mesto na koje naidjete kada trajektom pređete sa kopna . Hvar kao takav je već odavno poznat kao jedno od najlepših ostrva na Jadranu i turisti hrle tamo kako iz regiona tako i iz čitave Evrope iz onih pravih turistickih pobuda, da se odmore i uživaju u balgodatima mora, prirode i hrane. Od pre nekoliko godina to više nije jedini razlog dolaska na Hvar, a naročito poslednje sedmice Jula. Hvar je postao poznat i po jednom muzičkom festivalu koji se polako iz godine u godinu sve više razvija i postaje značajan dogadjaj na muzičkoj mapi regiona. Prvi put sam čuo za Sućuraj i Festival Tam Tam pre dve - tri godine i to preko nekog teksta gde se pominjao Repetitor kao jedan od glavnih headliner-a. Malo sam se više zainteresovao za njega jesenas kada sam upoznao Tenu Rak na svirci u Beogradu. Tena je inače za manje upućene bivša članica mojih omiljenih Hrvatskih bendova Vlasta Popić i Seine iz Varaždina, a sada uspešna kantautorka sa svojim solo projektom ŠećeЯ. Na njenoj promociji prvog solo albuma u Beogradu u Junu su se sklopile sve kockice i posle kratkotrajnog opisa atmosfere koja vlada na festivalu, a koje mi je prenela Tena, nije mi trebalo mnogo da odlučim da i ja posetim ove godine taj čuveni najbolji mali festival u regionu, a i šire. Festival je trajao od 24-og do 31-og Jula, a ja sam stigao kasno uveče tog 24-og i to preko Dubrovnika avionom pa zatim autobusom do Drvenika i odatle trajektom do samog Sućuraja. Ovo naročito napominjem za one koji nameravaju narednih godina da posete ovaj festival a početna stanica im je Beograd, a nisu u fazonu da idu kolima ili jednostavno nisu u mogućnosti. Još da napomenem da je poželjno rezervisati smeštaj što ranije jer je kapacitet soba i apartmana za iznajmljivanje u Sućurju ograničen. Ovo nije klasično turističko mesto i u doba festivala se poveća ukupan broj stanovnika bar za duplo. Druga opcija je da se kupi festivalska ulaznica koja uključuje i smeštaj u kampu za vreme trajanja festivala.
To prvo veče sam rešio da prošetam po gradu i da se raspitam gde se održava festival i gde se nalazi Tam Tam kamp. Ispred škole u samom centru mesta sam video neku gužvu i kao na filmu prvi čovek koga sam pitao je bio baš glavni organizator festivala. Saznao sam sve detalje i momci iz organizacije su me odvezli i do samog kampa. Tu sam pronašao prijateljicu i tako je otpočeo moj boravak tamo. Moram da napomenem da je Tam Tam festival od ove godine malo u izmenjenom izdanju i trajao je čitavu sedmicu sa propratnim dešavanjima kao što su razne izložbe fotografija, instrumenata pa i retrospektivu filmova 15. Tabor Film Festivala, a bilo je i akusticnih svirki u samom kampu. To se sve dešavalo pre udarnog muzičkog programa za vikend i zaista sam uživao i u tom programu. S obzirom da sam već prvo veče upoznao i volontere festivala odmah sam se sprijateljio sa njima i od sledećeg dana krenuo i da pomažem oko pripreme za glavni muzički dogadjaj. U granicama mojih mogućnosti i slobodnog vremena. Tokom svih tih dana pripreme i završnih svirki sam video sa kolikim entuzijazmom svi volonteri i ljudi iz organizacije pristupaju poslu tj. to ne mogu nazvati poslom jer je to više ljubav prema celom ovom konceptu festivala, a to je prava suština svega toga. Da okupi ljude sa istim životnim vrednostima i afinitetima prema muzici i druženju. Ovo što sam doživeo se može poistovetiti sa regionalnim okupljanjem zaljubljenika u muziku, ali ne bilo kakvu već onu specifičnu koja je svojstvena samo odabranim bendovaim iz regiona i sam festival pokušava da zadrži taj nivo. Iz prve ruke sam od organizatora saznao da je sad već festival toliko postao popularan i cenjen medju muzičarima da je postala stvar prestiža nastupati na njemu.Tam Tam festival će zauvek ostati najbolji mali festival u regionu, ali se definitivno iz godine u godinu menja i napreduje u svakom pogledu. Organizaciono posebno. Naravno bilo je tu nekih propusta, ali suštinski svi ljudi koji dođu na festival su istinski zaljubljenici u muziku i te neke sitnice nikako ne mogu da pokvare celokupni utisak. Kako se približavao vikend i nastup bendova tako se malo osećala i pozitivna trema medju volonterima medju koje i ja mogu da se ubrojim jer sam toliko provodio vremena sa njima da sam se osećao delom tima. Nikada neću zaboraviti sklapanje bine, i to je neprocenjivo iskustvo iako smo to radili po najvećoj vrućini. Šalili smo se na račun čvrstine poda i da li će izdržati ono tradicionalno Borisovo skakanje po bini .Čak smo i mi pomalo skakutali po bini da vidimo hoće li izdržati i naravno na samom nastupu Boris je mogao do mile volje da iskaže svoj temperament i i izbaci svu svoju energiju koju ne štedi na svim Repetitorovim koncertima a tako je bilo i ovoga puta.
Medju volonterima je vladala izuzetna sloga i iako sam ja jedini bio iz Srbije prihvatili su me kao najrođenijeg. Posebno se zahvaljujem ekipici iz Leovog apartmana.
A sad malo o izvodjačima. Prvo veče su nastupili Neofit Ritual, Moskau, Pridjevi, Repetitor i ABOP. Ranije sam slušao uživo samo Repetitor i o njima je izlišno bilo šta reći što već i vrapci na grani ne znaju. Razvalili su kao i uvek i okupili najveći broj ljudi. Mene je više interesovalo kako zvuče uživo ostali bendovi koje nikada nisam slušao uživo iako sam bio upoznat sa njihovim radom. Samo ću ukratko da rezimiram. Neofit Ritual je bend iz Szeged-a koji peva na našem jeziku Noise Pop i Post Punk i opravdali ono sto sam očekivao. Dobar uvod u nastavak programa. Od Moskau sam očekivao dosta jer sam preko nekih snimaka sa Youtube-a video da je to bend koji neguje i live act performance i neki poseban umetnicki izraz. Definitivno su opravdali očekivanja, ali ne i premašili. Možda sam ja previše očekivao ali mi je ostao upečatljiv njihov nastup. To je skup dobrih muzičara koji imaju iskustva i u drugim bendovima i svakako ih treba pogledati uživo. Pridjevi su mi ostavili najveći utisak prvog dana i posebno me oduševio glas pevačice koji je bio kombinacija Cocteau Twins-a i Kate Bush. Bar sam ja to tako doživeo. Zaista su neobičan i autentičan bend . Repetitor preskačem jer su oni van konkurencije i mislim najomiljeniji bend u čitavom regionu o kome svi sve znaju. Za njih je sve to postalo tolika rutina da više nema nekih iznenadjenja na njihovim svirkama ali su se potrudili da na bis-u ponove prošlogodišnju postavu kada je gitaru svirao Uroš Milkić iz benda Threesome. Zapalili su na kraju ceo stadion. Poslednji je nastupao ABOP (After Bolji Od Partya). Taj poslednji nastup je ustvari trebalo da bude kao neki chill out i da posluži da se ljudi na kraju opuste i djuskaju. ABOP važi za bend koji diže atmosferu sa svojim instrumentalima i zaista su opravdali svoj renome. Uživao sam.
Drugog dana su nastupili Dogs in Kavala, Seine, Seven That Spells, Spiridon i Igralom Dogs in Kavala, mladi Beogradski bend koji sam slušao već par puta u Beogradu i znao sam da se radi o veoma perspektivnom bendu sa uplivima surf rock-a i rocka 50-ih i 60-ih u modernijem aranžmanu. Pravo osveženje na regionalnoj sceni. Prvi put nastupaju i mislim da će dobiti novu armiju fanova na ovim prostorima. Posebno bih pohvalio vizuelni identitet benda sa odličnim pratećim vizualima koji su se smenjivali i bili projektovani preko celog stejdža. Seine je kao što sam u početku teksta rekao moj trenutno najomiljeniji Hrvatski bend i možda ću biti malo subjektivan ali otkada su oformili novu postavu sa drugačijom formom Bubnjevi, Bas i Ivčina frizirana akustično električna gitara zvuče bas onako kako sam priželjikvao da zvuče svih ovih godina od kada postoje. To je taj čvrsti zvuk koji diže publiku, a tekst je već i u ranijim radovima bio bitna stavka pa je sad sve to lepo zaokruženo u jednu predivnu celinu. Mogla se osetiti atmosfera u publici slična onoj na Repetitorovoj svirci dan ranije. Seven That Spells sam pogledao na Youtube-u nekoliko dana ranije i verovatno zbog kvaliteta samih snimaka nisam imao neko odredjeno mišljenje o bendu. Na samoj svirci, to je delovalo mnogo upečatljivije i videlo se da je to skup odličnih muzičara sa malo tvrdjim stonner zvukom. Sve u svemu opravdali učešće. Spiridon sam malo više pratio ranije i bio bolje upoznat sa njihovim pesmama. Njih sam pratio iz Backstage-a i možda i zbog toga ali muzika je prevladala vokal i nije mi bio kompletan doživljaj. Svakako je muzika ostavila odličan utisak i po posetiocima sam zaključio da su uživali u nastupu. Poslednji je nastupio Igralom iz Niša i dosta je ljudi već otišlo ali milsim da su bili uskraćeni za jednu odličnu svirku. Njih sam jednom gledao u Beogradu ali ovde su se predstavili u najboljem svetlu i nadmašili sva moja očekivanja. Baš odličan završetak oficijelnog dela muzičkog programa. Delovali su kompaktno i glas pevača koji me je podsećao u nekim trenucima na Oliverov iz KKN-a se odlično uklopio u muziku koja je imala i elemente regge-a.

Možda sam malo bio preopširan i davao neke komentare kao muzički kritičar, a što ja u suštini nisam, ali sam hteo da dočaram moje utiske kao jednog velikog muzičkog fanatika koji dosta prati regionalnu scenu i bendove ovog muzičkog senzibiliteta koji iz godine u godinu posećuju Tam Tam festival. Samo da napomenem da su svi bendovi koji su nastupili potpuno opravdali učešće i poziv organizatora. Poslednjeg dana festivala, polako se festivalski kamp (TAMp) praznio i ljudi pakovali za odlazak svojim kućama, ali se desio jos jedan svetao trenutak celog festivala. Nadolazeća zvezda regiona pod umetničkim imenom ŠećeЯ je imala svoj secret gig u samom kampu . Najsladje je ostavljeno za kraj i u jednoj intimnoj atmosferi pored mora pod krošnjama drveća je odsvirala svoj celokupni opus i oduševila malobrojnu ali odabranu publiku i tako stavila tačku na ovogodišnji festival. Samo da kažem da je ŠećeЯ projekat koji objedinjuje svo iskustvo stečeno u bendovima Vlasta Popić i Seine i pretočeno u Tenin individualni autorski izraz sa prelepim tekstovima i gitarskim rifovima koji odmah ulaze u uši. Pun pogodak za kraj.
Za kraj da rezimiram. Ako volite druženje, odlaske na koncerte, želite da upoznate nove ljude i ideje, ako ste osoba otvorenog uma i želite da iskusite nešto novo što niste do sada, toplo vam preporučujem da kao i ja, sledeće godine odlučite da posetite Tam Tam festival i obećavam nećete se pokajati. Uopšte vam nije bitno da li dolazite sami ili sa društvom ili da li nekoga poznajete , svakako ćete upoznati puno novih ljudi. Zagarantovan vam je dobar provod. Videćete svoje omiljene bendove kako bezbrižno šetaju ulicama grada i to daje posebnu draž svemu. Osećaćete se kao da ste u nekom spotu gde je sve namešteno a ustvari ste se samo našli u pravom trenutku na pravom mestu ili što kaže jedna narodna "U pravom trenutku neko podigo je glavu, to nisu stvari koje mogu da se dogode slučajno". Sa rečima koje sam čuo od volonterke Nine završavam ovaj izveštaj i koje doslovno opisuju ceo koncept festivala. Vidimo se dogodine...

Samo ljubav !

Aleksandar Živojinović

terapija // 11/08/2017

> vidi sve fotke // see all photos