Mi Balkanci!!!!! Naravno da ne kupujemo kartu za koncert prije dan do samog dogadjaja ili ako vec i to ne stignemo onda na sam dan koncerta. I naravno da ne dolazimo pred dvoranu prije pol 9 makar na karti lijepo pise da DM pocinje u 9. I onda sve krene ovak.

Neki ljudi koje znam nisu ni uspjeli kupiti karte jer je koncert bio rasprodan par dana prije samog koncerta. Pa je recimo jedna polovica para bila na koncertu a druga na cugi pokraj Doma Sportova. Neki su jako htjeli ici pa su imali srecu i kupili kartu prije pocetka ispred dvorane za sitnih 530 (u ranoj pretprodaji su bile 310 a u kasnijoj 360) i to je bila stvarno sretna okolnost jer kad smo dolazili pred dvoranu svi su trazili kartu vise a o cijeni se ni nije raspravljalo.

Mi smo se oko 8:15 trebale naci pred Sheratonom, pokupit neke Amere pa se vozit zajedno do Doma Sportova i tamo u gomili traziti parking. Pa sam ja rekla nema sanse, nalazimo se kod fontane. Pa je ona (naravno) kasnila, ja se nasla sa Slovencima (ovo je po svemu sudeci trebao biti multinacionalni koncert), pa se ona 20 do 9 javila da je ona blizu i da samo jos trazi parking i dal da dodje do same dvorane i tam se parkira. Pa ja rekla ni u ludilu jer se jos 10 tis ljudi tam htjelo parkirati.

Pa smo stali u red i sve je izgledalo jos kolko tolko OK. Prosli smo sve teme, kak se dugo nismo vidli i sve to i onda je sve nekak krenulo krivo jer se sve zablokiralo pred ulazom, nikud se nismo pomakli preko pola h, security si je dao truda i vremena i gusta pregledavat valjda svakom i carape u potrazi za skrivenim oruzjem, zraka je bilo sve manje, a ja sam pocela razmisljat dal je mozda greska bila sto nisam unovcila tu kartu, pokupila mozda koju tisucicu i otisla u shoping sutra pod pauzom.

9:00. Iz dvorane se cuju sumnjivi taktovi - ali ne to ne mogu biti oni, valjda je predgrupa. Ali zasto bi predgrupa svirala Precious??? Shit, to su ipak oni. Munje i gromovi po organizatoru, securitiju i svemu ostalom. Ona se javlja, sparkirali su se i sad idu jos na cugu pa dodju posle. Poslala joj poruku - nemoj, oni vec sviraju.

Pa smo nekak usli - nist od pisanja, pive i bilo cega drugog na P ili bilo koje drugo slovo. Sve tribine zatvorene jer su popunjene, znaci parket- super, a ja metar i zilet. Probijam se nekak naprijed kroz gusto nabijena tijela, znoj - prestara sam, s tugom gledam prema tribinama i sretnicima koji imaju mjesta i za ljuljanje u taktu. Ni ne kuzim kaj trenutno sviraju kak sam ljuta (nije jos definirano na koga), svi se pogubili, svi osim mene odustali od daljnjeg probijanja. Da skratim dosla skoro do ograde, zaobisla jedan visoki korpulentni zagrljeni hetero par (ona je bas i mogla tu bujnu rascupanu kosu svezati u rep) i u njihovom zaledju sigurna od ostalih probijalaca odgledala 2/3 genijalnog koncerta.

Zacas sve zaboravis, pocnes se njihati u ritmu, ruke gore, pjevusis, gledas ih opcarano i samo se nizu - malo nove stvari, malo stare (Silence, Personal Jesus, No Good, ….). Dave skakuce po stageu, pali publiku, skida gornji dio (klasika), zene vriste, svi se super zabavljaju, pjevaju, plesu, njisu se. Ona salje poruku - mi usli, narucili cugu, mislis da budu skoro poceli? NO comment.

Na kraju je zakljucak - super sviraju, super pjevaju, sami smo si krivi kaj ne znamo citati kaj pise na karti i kaj se ponasamo ko pravi Balkanci kaj i jesmo.

Posle koncerta ona salje poruku - "steta kaj je bilo tak kratko". Nismo se ni vidle. No comment. Zurim do auta, pohani sir, brzinsko prepricavanje dogadjaja u kuhinji, beba prvi put prespavala noc - zlato mamino. Mozda odemo i u Ljubljanu u 6 mjesecu da iskoristim priliku za popravni, prisjetim se kak zvuce Placebo, nadjemo se sa Slovencima….

lana // 23/03/2006