On Tour su beogradski super-trio koji slavi pet godina postojanja, uz reizdanja svoja dva albuma i kratku "onturnejicu", na kojoj dolaze u Umag i Zagreb...

1. Ove godine slavite pet godina postojanja. Kako je uopće došlo do formiranja On Toura?

Iz druženja. Ivana i je smo se nasli na koncertu The mothership orchestra koji je bio odložen zbog kiše. Ispod neke strehe u Savamali smo pevali uz gitaru i spontano nam se pridružio Marko. Veče pre toga smo svi gostovali na promociji prvog albuma Ivaninog sastava Ika... tako, pesme su došle lagano, a snimanje je prošlo neosetno. Nismo se ni osvrnuli, a imali smo album...

2. Dva albuma su iza Vas i upravo su objavljena reizdanja. Da li na njima ima nekih dodatnih pjesama?

On Tour i Folkrock su do sada imali samo limitirana samo izdanja na CD-Ru, tako da je ovo prvo pojavljivanje na klasičnom CDu. Ipak, osetili smo potrebu da ljudima koji nas prate od početka ponudimo još nešto. Zato se na oba albuma nalaze živi snimci, na drugom naše pesme iz TV emisije "Bintasound poziva", a na prvom obrada numere Jasona Moline Coxcomb Red sa Popdepresijine kompilacije posvećene ovom velikanu.



3. Iako je On Tour trebao biti samo side project, čini se da je preuzeo ulogu matičnog benda. Kakva je situacija s tim bendovima?

Hm, čini se da si u pravu. Ika i Ventolin rade smanjenim tempom. The mothership Orchestra su, na moje zadovoljstvo ponovo i koncertno aktivni, ali Marko više ne svira sa njima.

4. Da li je teško svirati i stvarati kada si "ograničen" na samo akustičnu gitaru i mandolinu?

Hahahahh, pa i i nije ako se stvari gledaju malo drugačije. U stara jazzerska vremena, gitaru su zvali "highhat with strings" - tako da zapravo sviram bas i bubanj, a marko na mandoli plete melodijske linije klavira, gitare... dodajmo tu i duvačku sekciju - tri usne harmonike i melodike, tri vrlo različita vokala i eto Šarenila big benda :-)
Šalu na stranu, već smo na Folkrocku malo proširili paletu instrumenata, a verujem da ćemo u tom pravcu nastaviti.

5. S druge strane to je i prednost kada ste na turneji. Uskoro krecete na mini "onturneju" s pet mjesta i pet datuma i tri države. Dva od njih su i u Hrvatskoj, Umag i Zagreb. Da li spremate nešto posebno za ove nastupe?

Počeli smo sa radom na novom albumu i dobro nam ide, osvežili smo malo i repertoar obrada. Tako da za "Onturnejicu" imamo 6-7 pesama koje ranije nismo izvodili. Obično je svaki nastup drugačiji, pa cemo novitete uklapati sa starim stvarima na licu mesta.

6. Kako odabirete obrade pjesama koje ćete svirati i da li ima neka pjesma koju već dugo želite obraditi, a niste još uspjeli?

Najčešće pričamo o tome, pošaljemo po neki link mejlom koji najčešće potone u dopisivanju... ponekad nam prijatelji predlože neku pesmu koju vole ili misle da bi nam pasala... ponekad su obrade radikalno drugačije kao sto je Winterlong Neila Younga, ponekad samo prilagodjene svedenoj orkestraciji, a najviše našoj emociji.
Dešava se da nam poneka pesma ne legne i ako je odsviramo na par koncerata i tada obično odustanemo. Medjutim, par puta se dogodilo da nas pesme potpuno prisvoje i postanu naše. E, to je osecaj.

7. Koji su glazbenici/pjesme/albumi utjecali na Vas da se počnete baviti glazbom?

Vladimir: Znam da sam ostao duzan rezultate ankete koju sam sproveo na fb pre par nedelja :-) (Nedavno je Vladimir postavio anketu o najboljim Neil Youngovim albumima, pa sam ga zamolio da na kraju sve zbroji, da vidimo rezultat. Nije to napravio :-) - op. pedja)
Svirao sam gitaru vec par godina pre toga, ali ploča koja me je izvrnula i postavila na mesto gde sam i sada bila je "Ragged glory" sastava Neil Young & Crazy Horse. Za mene su Crazy Horse najveci r'n'r bend svih vremena.
Inače, u to vreme, kada sam počinjao da sviram znao se redosled - Smoke on the water na sestoj zici, pa Crni leptir i Hey Joe. (Kao uostalom kad smo i svi počinjali - op. pedja)

Ivana: Mislim da sam poželela da pevam kad sam na radiju prvi put čula Saru Von i Ninu Simon. Otkrile su mi potpuno novi svet. Stalno sam, na hiljadu načina ponavljala "summertime" i "mississippi goddamn!". Mnogo godina kasnije, tu su bili Songs: ohia i Iron and Wine, i čini mi se da i danas jednako uzbudjenje osetim kad čujem "lioness" i "cinder and smoke".

Marko: Britanski pop iz šezdesetih uticao na to da počnem da slušam muziku, a američki rok s kraja 80-tih i početkom 90-tih da sviram. Sad gledo trenutnu playlistu na kompu, to sve pomrlo. I meni pomor najveća asocijacija na ovu godinu.



8. Vinil/cd/mp3?

Sve od navedenog smo izdali :-) Vinilno izdanje Folkrocka je stvarno ostvarenje sna iz detinjstva. Ploča nas je stigla na prošlom gostovanju u Zagrebu i tu je bio dirljiv trenutak.
I kao slušalac najviše volim vinil. Sećam se trenutka kada sam prvi put pustio cd Ragged Glory i bio zaprepašćen neprijatnom oštrinom zvuka, a pri tome sam izlizao licencno izdanje ploče na najprosečnijim uredjajima koje je studentarija tog vremena mogla da priušti. To je gledano sa današnjeg stanovišta vrhunski hi fi - jer muziku strimujemo mobitelom, a u najboljem slučaju slusamo na zvučnicima u automobilu...
Nije ni tako čudno da je vinil prvi medij po prodaji-a sigurno daleko iza strimiga.

9. S obzirom da se približava kraj godine, nabrojite nam Vaše favorite iz 2016?

Vladimir: Dok ti i ja razgovaramo Ivana je u Berlinu na nastupu His Golden Messenger, to već nešto govori. Ova godina je godina velikih gubitaka i nikako da stane. Guy Clark, Merle Haggard, Leonard ... i možda je bitnije da je švedska akademija istakla svog favorita, te da se on u datoj situaciji poneo baš kao pravi r'n'r svetac, nego da mi ovde nešto pametujemo.

Ivana: 2016? definitivno Heart like a Leeve, koji je Hiss Golden Messenger objavio oktobru. Ova ploča ima prefinjenu grandioznost velikih rokenrol albuma, a u isto vreme je intimna i jednostavo rečeno divna.

Marko: Sad gledo trenutnu playlistu na kompu, to sve pomrlo. I meni pomor najveća asocijacija na ovu godinu.

10. Neka poruka...

Dodjite na koncert On toura ako ste u blizini. Ako niste, organizujte se nekako, pozovite nas i doćićemo.

pedja // 12/12/2016