Atheist Rap 29.10.2016 dolaze "overiti" Tvornicu i predstaviti novi album "Überlauf". Dovoljan razlog za priču...

Nakon puno godina sviranja po svim mogućim klubovima u Zagrebu, Atheisti napokon stigli i do Tvornice, jedan od rijetkih klubova koji još nije osvojen. Koliko je Tvornica kao prostor značajna bendu?
O Tvornici smo dosad čuli sve najlepše a pošto svaki normalan čovek uvek teži većem, tako i mi jedva čekamo da overimo Tvornicu. Da osvojimo još jedan klub, I to kakav! I da nastavimo svoju misiju...

Što možemo od benda očekivati u Tvornici?
Jedan lep koncert, za pamćenje, nešto poput prethodnih u Zagrebu. Poput KSETa, Boogalooa, Pauka, Vintagea, Močvare, a svakako drugačiji jer imamo novi album, nove spotove i nove efekte za bolji zvuk.

Posljednji album, Überlauf, sad je godinu dana vani. Kako bend s odmakom od jedne godine gleda na album?
Uberlauf ispade pun pogodak u šta, realno, nisam ni sumnjao. Mislim da savršeno odgovara i našoj dobi i vremenu u kojem je nastajao, izašao i svira se. Još ne čuh argumentovanu kritiku na isti i to sve govori. Dobro je dočekan od publike i od kritike, a i od nas samih što je najvažnije.

Zašto se Überlauf ne nalazi na službenoj stranici benda, pod rubrikom diskografija, čeka li se da odleži još malo? ;-)
Verovatno je uređivač iste zaboravio parametre za dodavanje materijala ili je neka subverzivna delatnost u pitanju, saznaćemo, rešićemo svakako, i to a.s.a.p.



Album je u Hrvatskoj izašao za PDV Records, i to samo na ploči. Koliko je bendu značajno da se napokon jedan album službeno pojavio na vinilu? /
Mnogo nam to znači jer je tržište vinila, u šta mnogi nisu upućeni, u velikoj ekspanziji. Lično mi je žao da i ostali albumi nisu, sem mikro tiraža drugog za potrebe radio stanica, na vinilu, mada, nikad nije kasno da se to ispravi. PDV Records su agilni mladi ljudi koji poštuju dogovor i toplo preporučujemo i drugim bendovima da svoje materijale izdaju i na vinilu.

Planira se možda o reizdanju ranijih naslova na plejkama?
Vrlo verovatno, čim se sklope kockice i čim rešimo probleme sa ranijim izdavačima oko prava na albume.

Postoji li neka hijerarhija unutar benda po pitanju najdražeg albuma Atheista?
Bojim se da je to lična stvar svakog ponaosob, mislim da svi sve volimo, ipak su to naša deca, mislim albumi.

Ako gledamo da bend lagano klizi prema tridesetogodišnjici (kako vrijeme leti!) i to uspoređujemo s brojem albuma, nekako mi se čini da je broj albuma mogao biti i veći?
Čemu? Ako mene pitate, ne meri se kvalitet benda po broju nepotrebno izdatih albuma. Nego po kvalitetu onih koji su izdati.

A u posljednjih osamnaest godina izašla su tek tri studijska albuma. Premalo?
Taman, rekao bih. Nisam siguran da ni konkurentska družina iz nama dragih bendova nije mas produktivna u poslednjih, eto, 18 godina. Videćemo koliko ćemo biti produktivni u narednih 18, to me više zanima.

Iza benda je i Survival Tour, 17 dana na cesti, 12 koncerata i preko 5000 km. Kakva su bila razmišljanja i očekivanja prije turneje? Koliko se ista poklapaju s onima na kraju puta?
5800km odlične turneje, očekivanja behu velika a ispada da su premašena, sad kad je gotovo, ocena je čista petica, pomeramo standarde za sledeće.

Što bi izdvojili s te turneje, u kojoj ste po prvi put svirali u mnogim gradovima i klubovima?
Posebno me je oduševilo bratsvo-jedinstvo ljudi s naših prostora i mnogih drugih nacija koje trenutno žive u Nemačkoj, velika želja svih njih za druženjem i širenjem pozitivne energije.

Koliko je na turneji u publici bilo ekipe koja nema ove naše korijene? Kako oni prihvaćaju Atheiste?
Bilo ih je dosta, čak su mi prilazili i govorili da nisu naši, a prethodno su toliko uživali, skakali i pevali da sam im se obradio na maternjem jeziku misleći da jesu. Divota!

U sklopu spomenute turneje posjetili ste i Oktoberfest. Kako se bend snašao uz toliku količinu pive, je bilo teško to preživjeti?
Pošto se pivo toči isključivo u šatorima koji su 95% prodati iliti popunjeni mesecima unapred, i u koje je skoro nemoguće ući, držali smo se odlično, vrlo trezveno, da ne kažem antialkoholičarski. Pili nismo, al smo pojeli ušećeren kikiriki na ogromnom, dosad neviđenom vašaru. Fanovi iz Lions Paba iz Zrenjanina, koji nas sretoše još na autoputu, pozvaše nas u halu 13. Ali tamo ne odosmo, da li zbog ogromne gužve ili zbog naše neprilagođenosti trenutku i prostoru, mi halu 13 nismo našli, videli ni overili, ovaj put. Narednih godina hoćemo sigurno. Uzgred budi rečeno, s pomenutom, vrlo dragom, ekipom dotukosmo se par sati kasnije.

Jel' srce jače zakucalo, a suza kanula iz oka na paradi Trabanta u Leipzigu?
Mi jesmo sentimentalni i vezani za istočno nemačku auto industriju i to ne krijemo! Trabantu i Wartburgu dugujemo zahvalnost jer su svojim postojanjem doprineli našem proboju, a i novoj publici u Nemačkoj (posebno istočnoj) je zanimljivo što smo u pesmama opevali upravo proizvode njihove auto industrije. S obzirom da nismo znali za tu paradu Trabanta, kada smo ih ugledali sve je ukazivalo na to da je skrivena kamera u pitanju. Prošle godine smo posetili muzej Wartburga u krugu tvornice u kojoj se proizvodio u Eisenachu. Kada smo u muzeju rekli ko smo i pustili im pesmu o Wartburgu, odveli su nas u deo muzeja koji je inače zatvoren za posetioce u kom su prototipi nekih modela Wartburga koji nikada nisu doživeli masovnu proizvodnju. Na sledećoj turneji možćemo da očekujemo da nam na ulici priđe Pera iz bivšeg DDR-a i kaže nam: Ich bin Peter! Ne bi nas iznenadilo. Mi upoznajemo junake svojih pesama vremenom daleko bolje nego što smo mogli u početku da pretpostavimo...

jura // 21/10/2016