Teško da netko tko je svoj život u devedesetima proveo uz punk glazbu nije imao bar kratke dodire s novosadskim pankburaškim veseljacima simpatičnog imena Zbogom Brus Li. Došlo je napokon vrijeme i da oni osjete čarobnu KSET-ovsku atmosferu gdje će nastupiti 03/03/2016. O tome i mnogočemu drugome pročitajte u retcima koji slijede. KSET slavi četrdeset godina, a ZBL će u KSET-u promovirati monografiju. Što reći o monografiji?
Takve knjige još videli nijeste. Uostalom, pitajte našeg zeta Kneževića Bobu, on je već stupijo u posed jedne. Živio Zet, živio KSET!

Što bendu znači svirka u KSET-u, jednom od kultnih zagrebačkih okupljališta?
U najkultnijem hrvatskom gradu i jednom od najkultnijih gradova bivše Jugoslavije, jedan od novosadskih kultnih bendova svira u kultnom KSET-u. Šta još reći? Svirka mora biti kultna.



Ima li ZBL nekakva očekivanja oko zagrebačkog koncerta, postoji li trema nakon svih godina? Što možemo očekivati mi s druge strane šanka?
Svirali smo već nekoliko puta u Zagrebu, uvek je bilo fino. Ekipa nas kuži a nama se sa vama druži. Mi ne znamo šta je trema, a šank je uvek vruća tema.

U Zagrebu grupa ima vjernu bazu fanova. Isto tako i neki drugi novosadski bendovi (npr. Atheist Rap) imaju neraskidivu vezu sa zagrebačkom publikom. Koja je tajna veza između Zagreba i Novog sada?
Nema tu velikog misterija niti dvojbe, link je istovetno Ka und Ka nasleđe.

Zbogom Brus Li, kao i mnogi drugi bendovi iz tog perioda najžešće i najintezivnije su svirali za vrijeme Miloševićeva režima. Zašto je nakon njegova pada, umjesto da cijela tadašnja punk i underground scena bukne, sve otišlo prema dolje.
Ceo kreativni Ex Yu prostor ide dolje jer kapitalizam za kreaciju nema volje.

Nekako mi se čini da je Slobino nepostojanje indirektno krivo za spomenutu pauzu benda između 2000. i 2005. godine.
Sa jedne strane razočaranost u demokratske promene, a sa druge strane realan život jer se pauza poklopila sa završavanjem fakulteta, vojnim rokovima, ženidbama i očinstvima.

Jeste li uopće mislili za vrijeme pauze o povratku grupe na svjetla pozornice?
Naravno. Izlečeni alkoholičar nikad ne prestane misliti na alkohol.

Zvuk grupe doživio je sitnu, ali rekao bih značajnu, promjenu uvođenjem novih instrumenata nakon ponovnog okupljanja. Čini mi se da je baš zbog petogodišnjeg prekida grupa postala još popularnija. Koliko je za to kriv zaokret u zvuku, a koliko vas se publika zaželila?
Nije to baš ni mala promena. Zbog uvođenja akustičnih instrumenata zvuk se, hteli-ne hteli, ublažio. Pomalo i usporio, jer begeš ne može baš da svira speed metal. Opet, tamburaški instrumenti su pogodni za ska ritam tako da sad nešto češće furamo ka tom smeru. Samim tim sad smo više bend za ''od 2 do 102 godine'', ali to je u redu. Neki tvrdokorniji fanovi su nas i napustili, ali i to je u redu. Posle fakulteta nas, zapravo manje više svi i napuste, ali to je njihov problem. Uđu u tzv. ozbiljan život i lišavaju se svega što sto zaista vredi, uključujući i nas. Koliko se danas doživljavate punk bendom?
Naravno da i dalje delujemo u okvirima panka, naročito u stavovima. Najveći pankeri nisu deo pank pokreta a pošto mi i dalje nas smatramo za deo pank pokreta iz toga proizilazi da i nismo baš neki pankeri.

Album "Ukleti salaš" prvi je dugosvirajući uradak nakon povratka. Album je sniman tri godine. Nekako mi je dužina snimanja nespojiva s punk rock filozofijom, posebno kad se sjetim da su Ramones prvi album snimili za svega trideset sati. Koji je bio razlog dugoročnog snimanja, perfekcionizam ili...
Nikako perfekcionizam. Razlog je baš pankerski, nismo imali love pa smo se grebali za termine, besplatne sate, prijateljske usluge i sl. Pošto smo već bili sa ženama, decom i redovnim poslovima ni vremena nije bilo da dovoljno brzo završimo posao. Ali album je ispao antologijski, vanvremenski tako da je sve u redu.

2009. nastupili ste i na Beoviziji. Koliko je tim nastupom grupa pronašla dio publike i među srednjestrujaškom populacijom.
Nije to baš ispao neki potez. Mašinerija je više iskoristila nas nego mi nju. Napravili smo i višak kompromisa zbog čega danas žalim. Za nas su tada saznali i oni koji inače ne bi, ali od takvih i dalje koristi ne imamo. Odvratan nekreativni, korumpirani, lažni sistem vrednosti. Smrt Beoviziji!

Koliko uopće ima punk publike i stare generacije na vašim koncertima ili su danas u prvim redovima neki novi klinci?
Dođu i stariji, kad se zajebu, obično na neke obljetničke koncerte i kada se ne plaća upad. Glavna publika su nam deca naših ispisnika.

Postoji i kompilacija "Neki novi klinci..." na kojoj ste se i vi našli s "Jadna i Bedna 2007". Koliko je Đole utjecao na bend?
Đole je okej, naravno ali nije presudno uticao na nas. Više su to bili Pekinška patka i Laboratorija zvuka.

Kad gledate 2007. koliko je ona različita od originalne jadne i bedne '87, te hoće li nam i 2017. biti isto takva?
Isto sranje. 2017. godina može biti bolja jedino ako se između desi treći svetski rat, pa čovečanstvo iz njega izađe negujući nove anarhističke svetonazore.

Zvonko Bogdan ili Đorđe Balašević, kojeg bi izabrali i zašto?
Zvonko. Čovek odlično jaše i ima švalerke.

Postoje dosta kompilacija na kojima su ZBL prisutni. Ima li koristi od takvih kompilacija, koliko one doprinose bendu?
Materijalno ne, ali mi I nismo ovdje samo zbog para. Veći broj se preko kompilacija upozna sa radom benda.

Zvonko Bogdan jedan je od uzora bendu. Postoji li koji zajednički nastup s njim? Jeste li razmišljali o zajedničkom duetu?
Ne postoji zajednički nastup, na žalost. Svirali smo na istim manifestacijama, mi se pojavljujemo u njegovoj knjizi a on u našoj. Takođe će ga biti u našem dokumentarcu. Duet je neostvarena želja, više naša nego njegova

Tu u Hrvatskoj je (mislim) manje poznato da ste 2009. godine osnovali virtualnu partiju: Partiju Smeha. Koliko je danas partija aktivna i koja je uopće bila ideja iza nje?
To je bila ta zajebancija u okviru kampanje za Beoviziju. U pitanju je bilo kompletno izrugivanje politici i političarima uz vapaj ka Novom Optimizmu. Jedna od ključnih krilatica je bila: Posle smejanja nema kajanja!

Zadnji veći studijski zapis je mini album Kokainka iz 2012. godine povodom dvadeset godina grupe. Mnogo zanimljve ekipe gostuje gore…
Pa da. Legendarni Nikola Pejaković Kolja, legendarni Bobo Knežević i mega-legendarni Peđa Vranešević. Uz prijatelje i prijateljice iz NS bendova poput Drum'n'Zez i drugih.

Jednako zanimljivo je što je album izašao na 10" bijelom vinilu. Koliko je kod vas bila prisutna želja da bar jedan od albuma izađe na ploči i ima li ploča ono što drugi glazbeni formati nikad neće imati?
To je bila neostvarena želja gitariste Smuka, i ja sam mu je kao moćan čovek ispunio. Vinil je simbol starih dobrih vremena kada se muzika manje štancala i više poštovala. Osobno, meni je ipak važnija pesma od zvuka. Dakle, ja najviše žalim za kasetofonima jer sve što sam u muzici naučio bilo je sa njih.



Na tom mini aibumu gostuje i Nikola Pejaković - Kolja. On se pojavljuje u naslovnoj pjesmi, ali ga nema u spotu za istu. Zašto?
On je genijalni, multitalentovani umetnik i kao svi njemu slični boksa se sa porocima. Kada je snimanje spota došlo na red, on je bio u minus fazi, i moš ga jebat. Danas je dobar i uspešno svira sa svojim Grobovlasnicima.

Svojim nastupima nastupate profesionalno s dosta kostimografskih elemenata. Koliko je vama uz dobru glazbu bitan vizualni nastup?
Mi smo svesno preuzeli funkciju dvorskih luda ili klovnova ako hoćete pa nam je vizuelni identitet gotovo jednako bitan.



S krajem prošle godine stigao je i novi singl "Pevaju Svi (Ljubavna)" s kojim se najavljuje i dokumentarni film o bendu. Možete otkriti čitateljima portala terapija.net malo više o filmu?
Pesma je sa nešto izmenjenim tekstom zapravo pravljena za potrebe Fudbalskog Kluba ''Vojvodina'' iz Novog Sada zato i stoji u zagradi da je ljubavna pošto će verzija koja će uskoro iskočiti na vašim kompjutorima biti striktno navijačka, uz naravno potpuno drugačiji spot. Film će biti dobar, trejler već izaziva salve smeha. Drugar režiser Miroslav Jović nas je pratio pune četiri godine na putovanjima, koncertima, probama, snimanjima a usput smo pokupili i puno tzv. selebritija od kojih svaki ima nekakav komentar o nama. Ima i igranih delova. Čista zabava sa porukom. Uskoro.

Da rezimiramo, izašla je monografija, uskoro će i film o bendu. A kad se očekuje novi punokrvni album?
Nemož se stići, mi bi voleli ali jebešga. Na monografiji smo vredno radili tri godine. Neke nove pesme već sviramo, za neke smo uradili demo snimke, za neke imamo kostur. To je sledeći nam zadatak, definitivno. Verovatno sledeće godine, ipak. Kad nema smisla, nema ni žurbe, jelde?

Za kraj da pitam, što ima u Novom Sadu, postoje li neki novi klinci koji mogu nastaviti put stare garde?
Klinci postoje, svi imaju bolje instrumente i informacije nego mi što smo imali. Međutim, ne daju im, niko ih ne podržava, ni mediji, ni političari, ni kapitalizam, ni roditelji pa onda logično ni devojke. Nema od toga ništa deco, ne zaluđujte se, bolje tu energiju prebacite na ulicu, povešajte govna o bandere i donesite nam bolje Kama sutra.

jura // 26/02/2016