Na današnji dan prije 47 godina u Buxtonu u Engleskoj rođen je Lloyd Cole, a možda je i iz tog razloga prije koji dan reizdan njegov predzadnji album. Oni malo stariji i nostalgičniji sjetit će se ovog imena, koje je u 80ima stajalo ispred "and the Commotions" i isporučilo nam barem dva predivna pop albuma, s pregrštom odličnih balada, od Perfect Skin, Rattlesnakes do Jennifer She Said.

Ni danas, dvadeset i kusur godina kasnije, nije odstupio od istog ili sličnog koncepta. No, ovajputa, nema njegovih Commotionsa, već se Lloyd zatvorio doma u svoju sobu, improvizirao studio i snimio deset predivnih akustičnih balada. Glazbena podloga svedena je na akustičnu gitaru, Lloydov specifičan soul vokal i tu i tamo klavirističku podlogu, kao u npr. Today I'm Not Sure. Bilo bi nepravedno isticati bilo koju pjesmu na ovom albumu, jer ovih 39 minuta čine cjelinu i nema tu nekih izrazitih singlova. No, ovaj je album ipak specifičan, jer je na album uvrštena i jedna obrada, što dosad i nije bila neka praksa. Iako Cole voli uživo otpjevati poneku obradu, dosada ih nije uvrštavao na albume. To je People Ain't No Good od Nicka Cavea.

ocjena albuma [1-10]: 8

pedja // 31/01/2008