Pomalo witchy zvuk, prilično neodređen pravac kojem pripada. Witch je uvjek interesantna tema za one koji se bave muzikom, možda čak i  isključivo samo njima, a kao otkriće većini u vidu saznanja. Sve je već poznato, sa kim bi smo ga poredili dok slušamo ovo izdanje. Prilično zbunjen u hodnicima Kliničkog centra, čekaonicama, zvuk je toliko inkorporiran u sve djelove podstepeničnog futurizma, strah da me neko prati je toliko intenzivan da materijala za tu priču ima dovoljno i on je isključivo rezervisan za period koji provodimo u školi. Upotreba delay bank-a je interesantna, možda je on u fokusu ovog izdanja, tematski, mada može i zvučati pomalo Laswell-ovski, profesionalizam neki inženjerski. Za ovo izdanje ne bih rekao da je noise već witch, mislim, Thurston Moore je filozof tih prožimanja muzičkih pravaca, spajanja nespojivog, bavljenje dostupnim pravcem, tako da nam neće biti teško da istražimo više ako se zainteresujemo. U nekom ranijem periodu bavljenja muzikom, snimanjem, ovo izdanje bi mi bilo korisno čuti u tom razmaku između pjesama, jer je dosta snimačkog u ovom izdanju prisutno, slušanja tih perioda dok se snimak ne pusti u etar, neki vid samostalnog rada. Zvuk bez te vokalne bitnosti, pokreta poput neke sapunice, je dobar. Moglo bi se na njemu raditi mnogo više, ali osjećam da ta potreba želi opstati van domašaja estetike muzike njene mladosti. 

Naslovi:
1.a cock 09:34
2.never mind 08:53
3.Maria e volata via Maria sta bene 09:39
4.per Gabriel 09:32

ocjena albuma [1-10]: 10

edo žuđelović // 10/02/2023