Tri godine nakon sjajnog EP-ija "Eden" pariški Colossus Of Destiny su još jače naoštrili sablje. Više nisu trojac - sada su kvintet; postojećoj jezgri Guillaume Taliercio (bas), Jérémie Le Formal (bubnjevi) i Julien Laville (nekad vodeći vokal, sada samo gitara) priključio se još jedan gitarist Mathieu M. i frontmen Adrien G., premda se uloga vokaliste nije bitno izmijenila. Adrien ima skoro pa iste glasovne performanse i vrlo teško bi se njihove ranije interpretacije mogle nešto bitnije uočiti kao drugačije. Sve je tu ostalo isto nalik na najbijesnijeg David Yowa, onako skoro pa vrištavo-razjarenog grla, no kad se malo bolje razmotri, uloga novog frontmena je daleko prljavija i izraženija, te je za razliku od nekadašnjeg Lavilleovog puno višljeg glasa razina sada nešto dublja, brundavija i izbačena je u prvi plan.

Dolazak još jednog gitariste pojačao im je snagu, pa sve ono što je Laville nekad trebao nadosnimavati, na ovom debi albumu obavlja bez okolišanja umetanjem nekih background efekata, noisea, a zna katkad ušetati i u jako dobru solažu. Pjesme su im također nešto kompleksnije, dobile su i psihodeličan šmek što se posebno uočava kod gitarskih fraza s mnogo 'skrivenih' ambijenata', a žestina i razornost im je praktički ostala ista. Produkcija jest nešto bolja i generalno govoreći, napredovali su u svim pogledima.

Interesantno je da stvaraju mnogo tempova i mnogo čega sabijaju u relativno kraće pjesme od 3-4 minute, jedino su uvodna "Dismay in empty eyes" i završna "Naked & unbound" skoro dvaput dulje, te im je svaka od ovih 6 kompozicija gotovo drugačijih aranžmanskih, pa i stilskih konfiguracija. Uvodna od punih 7 minuta složenom strukturom riffova, tromog tempa i svašta nečega (post-sludge/rock/hardcore) idealno obznanjuje da je bend potpuno sazrio u kompozitorskom aspektu, te odmah šalje najbolju vibru u nazubljenoj "Unleashed" s kompaktnim gradacijama, odličnim vokalima, višeglasjima, te nekolicinom brzaških hardcore poteza i sjajnom solažom. "Get lost" pomalo asocira na neke urnebesne dane Fugazi, The Jesus Lizard, Cows, te Unsane, a nije niti za ne uočiti konstantnu post-hardcore sklonost koja se jasno ispoljava u najkraćoj, ali gitaristički i najzapetljanijoj "Heavy loads", te naslovnoj "In lesser brightness" gdje su protkali najbolje djelove čitavog albuma dodavanjem i groove elemenata.

U kolopletu s depresivnim i neoptimističnim temama punim unutarnjih nemira, grizjodušja, malodušnosti, tuge, potcijenjivanja vlastitih i tuđih vrednosti u životu, uostalom idealnih sadržaja o neprilagodljivoj ljudskoj osobini na razne teškoće, ovaj mini albumčić od nepunih pola sata (28 i pol minuta) ubjedljivo je najbolje i najdorečenije izdanje benda. Za vremenski tempo kojim isuviše sporo stvaraju kompozicije ovo jest premalo materijala u 3 godine, ali je u svim pogledima sjajno realiziran. Mada na poleđini omota stoji 2013. godina, izgleda da im je i izdavač kasnio s realizacijom. Album je objavljen tek u proljeće 2014. i podario tekućoj sezoni jedan od top-10 radova godine.

Naslovi: 1.Dismay in empty eyes, 2.Unleashed, 3.Get lost, 4.Heavy loads, 5.In lesser brightness, 6.Naked & unbound

ocjena albuma [1-10]: 9

horvi // 25/05/2014