Zabranjeno je ni sumnjali nismo uspješno predstavilo Muzej revolucije. Zabranjeno pušenje nesumljivo predstavlja Zagrebu jako puno, jednako koliko i Zagreb zabranjenom pušenju. Možda je promocija povod ovome koncertu, no on znači njegovim fanovima mnogo više. To je kao ono, okupljamo se da bismo se okupili, i nije potreban nikakav povod. Bitna je kohezija svih koji uživaju u jednom idealu, a siguran sam i da svatko kroz neku svoju prizmu promatra pjesme zabranjenog pušenja. Netko možda čak i više suživa sa zezantskim dijelom liste nadrealista u kojoj su neki članovi benda sudjelovali, i to mu je dosta. U svakom slučaju, svi ćemo na kraju tralalat onu o Pišonji i Žugi.
Jugo 45 je poprimio standardnu pažnju u setlisti, tako da smo ponovili tko je sve od raje koristio auto, koliko je on zapravo predstavljao onaj sistem i ponos, tako da u sljedećim minutama retrospektirajte se uz fini mini video uz taj auto ipo:
K'o što vidite, na kraju odsviraše i jednu plemenitu stvar s novog albuma: Express folky star. Ne moram govoriti da se Sejo na nove stvari upravo i više trudio, da ih promovira ali i da pokaže kako su još u igri s novima 'zdanjima i stvaranjima.
Uz Saxona koji je taj dan diplomirao (slavio promociju) povijesti na Filozofskom fakultetu i očito imao razloga za slavlje, te večeri je bio vrlo uzbuđen i Robi na violini i sintiću, koji je stalno bio angažiran s publikom, dok je recimo gitarist Crne materije, Toni, doživio potpuni egotrip kada ga je Sexo hvalio i neprestano hvalio.
Sejo je bio oduševljen publikom jer nisu htjeli otići nikako, tako su odsvirali još dva dugačka bisa, i koncert je za tvornicu vrlo kasno završio, iza 1 sat. To se ne viđa ni na ciganskim feštama.