Čast da otvore 3. Impulse festival pripala je dansko-finskoj kombinaciji pod imenom Liima, ali čast je, siguran sam i organizatorima što su uspjeli dovesti na festival jedno tako recentno ime. Naime, ako još ne znate, Liima su trojac iz Efterklanga popunjeni s finskim perkusionistom Tatu Rönkköm. Nedavno su objavili svoj debi album "ii" i trenutno ga promoviraju živim svirkama.

Kako mi se album jako svidio, to je bio dovoljan razlog za potegnuti na još jedno "gostovanje" u proteklih sedam dana. Neću sad prepričavati moje putešestvije u tom periodu, napomenut ću još samo da je danas trebalo biti završno "gostovanje" u ljubljanskoj Šiški, međutim zbog završne predstave u školi, odustalo se od toga.

Dakle, kao što ste mogli zaključiti, ako ste poklikali barem neke dosad postavljene linkove, Liima su indie-elektro kvartet čiji instrumentarij se sastoji od jednog basa, vokala s tri mikrofona i gomilom raznih glasovnih modulatora, sintisajzera i laptopa, te električnih i priručnih perkusija. Već u početnoj pjesmi, uz lagane početne probleme sa zvukom, dali su naslutiti da će ovo biti nezaboravan doživljaj. Casper Clausen čini čuda svojim vokalom spojenim na tri mikrofona i modulatore, dok pojavom pomalo podsjeća na Mojmira iz Kriesa. Mads Brauer zadubljen je u svoje tipke na sintu i laptopu i jedva da diže glavu. Rasmus Stolberg simpatična je pojava iza basa i plijeni pažnju svojim brižno održavanim brkovima. Problem mu je jedino kamo s rukama u par pjesama kad nije lupao po žicama.

Tatu Rönkkö, bilo je za pretpostaviti, priča je za sebe. Da ga vidiš na cesti, vjerojatno bi mu bacio koju kunu, ali isto tako vrlo lako zaključio da je Finac. On je "frik" duge ravne svijetle kose, u šarenoj potkošulji i japankama, ali zato zna "posao". Nisam vidio spravicu po kojoj najčešće lupa svojim prstima zaštićenim nekim kapicama, ali čini se jako jako dobrom i efikasnom. No, ono što je diglo "publiku na noge", bilo je "razvaljivanje" psećih šalica za hranu postavljenih na dasku za peglanje, koje su se jedna po jedna prebacivale na pod ispred nas i njih. I to sve u skladnom ritmu i zvuku. Genijalno!

U tom trenutku, koji se zbio oko polovice koncerta, atmosfera je sve više ključala, da bi uz već sveoopće poznate i prihvaćene Ameriku i Roger Watersa, efektno završili ovaj, za nas u publici prekratki, koncert. Ipak, uz dozivanje iz doslovno svih pedesetak grla u publici, vratili su se vidno veseli i na bis nam izveli odličnu "zappa-ovsku" You Stayed In Touch With The Wrong Guy. Tako je moj prvi posjet Palachu i prvo gledanje Liime, završilo na najbolji mogući način.

pedja // 08/06/2016