home > interwju > Nenad Pejović (KANDA, KODŽA I NEBOJŠA)

kontakt | search |

Nenad Pejović (KANDA, KODŽA I NEBOJŠA)

Kanda, Kodža i Nebojša promoviraju novi album u Tvornici, 06.03. To je bio razlog da ih pitamo par pitanja...

Kao prvo, kako ste?

Hvala lepo na pitanju, sasvim dobro, nadam se da ste i vi ok, pa da pređemo na stvar.

Novi album Volja za noć je vani. Kako biste ga Vi opisali u usporedbi sa ranijim albumima? Da li ima tko od tehničke ekipe koga bi posebno izdvojili? Koliko je uopće važna uloga producenta kod snimanja Vaših albuma?

Svako ko je slušao novi i stare albume može da napravi komparativnu analizu, i u tom smislu ima ohrabrenje sa naše strane, a što se nas tiče, sve smo rekli u tih 11 pesama Volje za noć. Od tehničke ekipe koja je sa nama radila na snimanju albuma izdvojio bih Zindu, momka koji nam je omogućio da pod polulegalnim okolnostima otpočnemo snimanje albuma, a potom i Caspara Wijnberga, nekadašnjeg basiste Saintsa. Ako nekog zanima, The Saints su australijski pank bend čiji prvi singl I'm Stranded datira nekoliko meseci pre nego prvi singl Sex Pistolsa, ali to nije imalo nikakve veze sa našom saradnjom, već sa trenutkom u kome smo se spojili i kliknuli kako treba. Njegova uloga tokom rada na albumu je bila ko-producentska, kao i sa svima sa kojima je bend sarađivao na prethodnim albumima, što znači da smo se zajednički pitali i mi i on oko svih tehnikalija vezanih za zvuk pesama. U našim uslovima nema mogućnosti za angažovanjem tzv.producenta - autora, a i mi smo ponešto naučili o produkciji, pa uvek gledamo da izvučemo maksimum od saradnika u datom trenutku, a i on od nas.

Ovo je možda nepotrebno pitanje, ali većina izvođača kada ih se pita koji im je najdraži album odgovore 'ovaj zadnji'. Da li je i kod Vas tako?

Lično, uvek mi je naredni album bio najdraži, a tako je i ovaj put. Kritička misao u Hrvatskoj je opisala Volju za noć kao veličanstven album, pa mislim da nema razloga da u narednoj epizodi ne zagrizemo i dalje od toga.



Kako teče kreativni proces? Tko je zadužen za glazbu, a tko za tekstove?

Tekstove potpisuje Oliver i to važi za skoro ceo opus grupe. Glazbu nekad napravi on ili ja, ponekad neko drugi iz benda, a nekad je teško odrediti, ali to nije mnogo bitno, jer kvalitet je jedini kriterijum.

Svoj sadašnji zvuk ste definirali na albumu Prekidi stvarnosti iz 2005. godine i od tada nije bilo većih odstupanja od glazbenog izričaja za razliku od perioda prije kada ste dosta lutali po stilovima, čak ste snimili i reggae album Become koji je u potpunosti na engleskom jeziku. Da li ste zadovoljni sa sadašnjim zvukom i da li imate potrebu istraživati neke nove pravce kao što ste to činili na početku karijere?

Uvek imamo potrebu za promenom i istraživanjem, posebno jer je rokenrol stil koji obuhvata praktično svaki muzički pravac koji je postojao ili postoji i ne libimo se da zahvatimo u tu riznicu uticaja bez obraćanja pažnje da li su recimo reggae i hard zvuk spojivi. Kreativnost bi trebalo da je uspostavljanje veze između teško spojivih pojava, bar iz ugla tzv.normalnog čoveka. Inače, Become je predstavljao beg od maternjeg jezika koji još uvek neki lingvisti na obe naše obale zovu srpskohrvatskim, osim pesme Izlazim, a bilo je i drugih uticaja tu osim regea, no nije to tako važno koliko to da puno ljudi i dalje voli taj album, mada nije u početku bio tako dobro prihvaćen kao Igračka plačka ili Manifest.

Zbog spomenutog specifičnog zvuka dosta je teško razlučiti uzore. Koga biste Vi posebno spomenuli kao uzore koji su definirali Vaš sadašnji zvuk?

Dobro poznajemo ex yu scenu od njenih početaka do danas, a isto važi i sva bitna zbivanja na svetskoj sceni od II svetskog rata do danas. Na mene su, pored četverolista asova (Hendrix/Page/Beck/Clapton) i ostalih šampiona iz šezdesetih i sedamdesetih, verovatno presudno uticali heroji američkog roka iz Reganove ere. To su bili pravi novovalni uzori čije su ploče i muziciranje govorili da moraš naći sebe u zvuku koji stvaraš ili te nema. Recimo, grupe kao što je Husker Du danas nemaju nekog direktnog naslednika kada je zvuk u pitanju, ali je njihov uticaj ogroman.

Što sada slušate? Postoji li neki recentni izvođač koji Vas je u zadnje vrijeme oduševio?

Ja konkretno uglavnom slušam ploče i diskove, što je više u trendu XX veka, ali mi se to čini vitalnijim od aktuelne instant ponude, pa i ne hajem ako delujem kao neki pozni Korto Malteze. No, uvek ima sjajne muzike, Sleaford Mods imaju jedan od boljih albuma 2014., ili recimo North Mississipi All Stars.

Smatrate li da je u glazbi, a i umjetnosti općenito važnija originalnost ili virtuoznost?

Kolega, prvo bismo morali razmotriti umjetnički status rokenrola, pa onda preći na vaše pitanje. A posebno ako znamo da masovni ukus na našim prostorima određuju proćerdani srednjeklasni snovi iz vremena oko Titove smrti, a pre ratova koji nas stalno prate i celu kulturnu ponudu određuju kroz model ratnika - seljaka u vremenu nagle urbanizacije i potom još naglije devastacije urbanog ambijenta. Drugim rečima, da se u Srbiji ili Hrvatskoj pojavi bend koji bi sačinjavali Lenon, Džeger, Betoven i Paganini na vrhuncu moći, do slave i uspeha bi se najviše približili kad bi njihov imaginarni bend provukli par puta kroz tabloidska olajavanja, tako da je taj diskurs "originalnost/virtuoznost" više vežba iz retorke. A vrlini, razume se, treba težiti.
[ kkn ]

kkn   © aleksandar zec

Kako i koliko ste se promijenili od početka karijere početkom devedesetih? Kao ljudi, glazbenici, umjetnici? Koliko se glazbena scena promijenila? Da li je bendovima lakše sada ili tada?

Strahovito puno smo se menjali, pretpostavljam u želji da sačuvamo tog klinca u nama, poput biljaka koje se hiberniraju. Ima paradoksa u tome, no takav je život, a naša muzika živi više od dve decenije. Glazbena scena, bar ona koja privlači najšire slojeve, je ostala ista u našim državama od Opatijskog festivala 1974. ili Posela 202 iz 1987., i služi za održavanje nostalgije za lažno zlatnim vremenom pre kiše, kako se ne bi primetilo koliko se svet menja iz časa u čas. Bendovi sa talentovanim, kreativnim i vrednim ličnostima nemaju tu mesta kao u vreme Jugoslavije, kada je rokenrol i popularna muzika sistemski hrabrena kao nadnacionalni ventil za nagomilane frustracije u nacionalnim torovima, što će reći da pomenuti tipovi ličnosti mogu da spakuju kofere, jer živimo generalno u zemljama iz kojih se odlazi, ali mogu i da se odvaže i da pokušaju proboj na sceni. Uveren sam da postoji šansa da se na južnoslovenskoj sceni prepozna kvalitet.

Kao bend sa pozamašnim iskustvom puno ste koncertirali, pogotovo po tzv. regionu. Koji koncert ili publika su Vam najdraži?

Skoro svi koncerti su nam dragi, kao i publika, a stalo nam je da tako bude i u Zagrebu. Već neko vreme imamo uzlaznu izvođačku formu, pa je sva prilika da ćemo odsvirati toliko dobar koncert u Tvornici da ćemo i sebe iznenaditi, bez zezanja.

Puno ste šarali po etiketama, album Manifest ste čak besplatno objavili preko Exitove etikete. Koje je Vaše mišljenje o cijeloj toj debati besplatno-plaćeno? Da li spadate u one koji smatraju da bi glazba trebala biti besplatna ili ne?

Glazba, kao ni ručak, nije besplatna, a druga je stvar što su vlasnici interneta predstavili audio - vizuelne sadržaje kao besplatne, naravno nakon što im daš 15-20 evra mesečno za internet pretplatu, pa onda mogu da glume velike filantrope i ljubitelje umetnsoti. To što su nam albumi objavljeni na nekoliko različitih etiketa nije puno važno izvan lokalnih okvira, major label sistem je u svetu propao oko 2000., a mi ovde i tako nikad nismo bili deo svetske muzičke industrije.

Politički kutak. Ako imate koji komentar o domaćoj ili stranoj politici ili događanjima, ovo je mjesto za to.

Budite ljubazni i osmehujte se. Posle svega što smo prošli, a o čemu nećemo čitati u udžbenicima istorije jer nema ni ko da je piše, a ni za koga, ostaje svet mašte, uvek superiorniji od nametnute i po pravilu pogrešne političke stvarnosti.

Što možete poručiti zagrebačkoj publici na predstojećem koncertu? Kako će izgledati set lista?

Za sve Zagrepčane i druge iz kraja koji nas vole i koji dođu u petak u Tvornicu potrudićemo se da doživite super snažno i razigrano koncertno iskustvo. Za sve ostale, poziv takođe važi i mislim da će vredeti da nas vide i čuju, a sviraćemo, osim nekoliko komada sa Volje za noć, i odabrane pesme od prvog albuma na ovamo.

tomislav // 02/03/2015

Share    

> interwju [last wanz]

cover: JOŠKO RATKOVIĆ - 'Mi smo bili klinci novog vala, Santorius Santorius su potreba izražavanja umjetničkog momenta bluesa i rocka'

JOŠKO RATKOVIĆ - 'Mi smo bili klinci novog vala, Santorius Santorius su potreba izražavanja umjetničkog momenta bluesa i rocka'

| 27/09/2024 | horvi |

>> opširnije


cover: DRAŽEN ĐORĐEVIĆ (Dichotomy Engine): 'lomljenje gitare može da napravi jako dobar efekat'.

DRAŽEN ĐORĐEVIĆ (Dichotomy Engine): 'lomljenje gitare može da napravi jako dobar efekat'.

| 02/05/2024 | horvi |

>> opširnije


cover: Simon Bonney (Crime and the City Solution)

Simon Bonney (Crime and the City Solution)

| 30/11/2023 | pedja |

>> opširnije


cover: ZMAJ ORKO STAR: Još ne razmišljamo o novom albumu

ZMAJ ORKO STAR: Još ne razmišljamo o novom albumu

| 21/11/2023 | horvi |

>> opširnije


cover: GORAN POLAK: 'Šarlo je kriv za sve'.

GORAN POLAK: 'Šarlo je kriv za sve'.

| 17/09/2023 | horvi |

>> opširnije



well hosted by plus.hr | web by plastikfantastik*