Apocalyptica... jedan od najboljih metal bendova, ili je mozda rec o klasici...prosudite sami. Ne bih sada zamarala njihovim biografskim podacima, verujem da vecinu i sami znate. Fantasticni koncerti, koji vas ne mogu ostaviti ravnodusnim, sjajne pesme... sve je to doprinelo njihovoj sve vecoj popularnosti. Neki su ih proglasili cak i mainstream bendom. Prosle godine su svirali na Exitu. Nazalost, shvatila sam da mnogi nasi ljudi daleko od toga da su sazreli za takve koncerte,i publika,a i mediji, koji su potpuno neinformisani (mnogi novinari nisu znali ni imena ljudima iz benda sa kojima su radili intervju). Intervju koji sledi je malo kraci, ali, ipak, momci zamalo da zakasne na koncert. Osim toga, to je i, cini mi se, jedini ok intervju koji je Eicca tom prilikom dao (dok su ostali novinari pricali sa njim on je na svaka dva-tri minuta izlazio ). Ok, a sada procitajte sledece redove; ako vec ne slusate, obavezno pocnite da slusate ovaj bend, i ne propustite njihov koncert. Da li si nervozan na koncertu?

Eicca: Ne.

Nikada?

Eicca: Nikada.

A na početku, kada ste tek počeli da svirate?

Eicca: Daaa! I ranije, da. Narocito kada smo imali prvi veci nastup pred publikom, bili smo zaista nervozni jer zaista nismo znali kako će publika reagovati, hoce li nas ljudi gadjati flašama i sličnim stvarima. Ha ha ha. Naravno, postoji nešto specijalno, i imaš ograničeno vreme da se pripremiš, i, znaš, sve se uklopi...Ne znam, imali smo puno koncerata i stekli smo rutinu za to, i...

Slusala sam vas pre dve godine u Budimpešti...

Eicca: Na Metal maniji sa Rammstein-om?

Ne, na Szigetu... i bilo je fenomenalno...

Eicca: Hvala.

Reci mi kako se osećaš tokom koncerta?

Eicca: Vrlo različita osećanja. Ponekad mi je čak i dosadno. Ha ha ha! Ne, ne, to nije tačno.Ali...ne znam, sve zavisi od pesme koju sviraš...od trenutka... Sviramo vrlo razlišite pesme... neke su jako tužne, ili su emocionalne, neke su veoma mračne... ulazim u raspoloženje pesme. Ne obracam pažnju na samo izvodjenje, pokušavam da osetim pesmu, udjem u nju i tu nadjem motivaciju... zato i osećanja tokom koncerta jako variraju...ponekad su sasvim fina ponekad prepuna agresije. Emocije su poput voza u zabavnom parku koji ide gore - dole. Koncert je poput putovanja kroz mnoštvo različitih osećanja.

Shvatam. Koja je tvoja omiljena pesma...i muzičar?

Eicca: Hmm...Teško pitanje. Postoji mnogo različite muzike u svetu...

U poslednje vreme...?

Eicca: Rekao bih da moja omiljena muzika i dalje dolazi sa klasične strane. Dimitrij Šostaković je oduvek bio moj najdraži kompozitor. Njegova 11. simfonija. To mi se oduvek svidjalo. Najmračnije što je on napisao. Sto se toče rok scene...ne znam...volim Bjork, "Joga" sa albuma Homogenic. Naravno, ima ima mnogo dobrih metal stvari. Danas sam slušao u glavi, nažalost samo u glavi, 'Disciple', Slayer-ovu 'Disciple'...

Oni sviraju za dva dana na Exitu.

Eicca: Stvarno? O, shit! Prropustili smo ih! Ha ha ha.

Čime bi se bavio da nisi muzičar?

Eicca: Hmmm.

Da nikada nisi svirao violončelo...

Eicca: Mislim da bih radio nešto u vezi sa konjima, zato što sam ih oduvek voleo. Kada sam imao petnaestak godina voleo sam da idem na hipodrom. Mislio sam da će to biti moja buduća profesija, da podučavam jahanje ili...ne znam, nešto u vezi sa konjima. Mozda da vodim farmu sa svojim sinovima. Znam da zvuči čudno, ali... Ha ha ha!!!

Ok. Šta je sa bendovima iz Finske? Da li se družiš sa nekima od njih?

Eicca: Da, naravno.

Sa kojima?

Eicca: Mnogima od njih. Na primer HIM, The Rasmus, The 69 Eyes, Nightwish...Uglavnom poznajemo sve bendove, na neki način smo prijatelji. Sa nekim bendovima bliži, sa nekima ne nako bliski, ali znamo te ljude.

Gde bi živeo kada ne bi živeo u Finskoj?

Eicca: Voleo bih da živim u.... Norveškoj...

Hladno je...

Eicca:...Norveškoj ili Švedskoj. Ne znam zašto. Moji lični koreni su tako duboko u Finskoj prirodi, i možda mi se zato svidjaju zemlje sa sličnim pejzažima. Zato mi se te zemlje i čine najprijatnijima.

Imaš li neku poruku za fanove iz Jugoslavije? Znam da ih ima puno.

Eicca: Najpre... jako nam je žao zbog otkazanih koncerata u prošlosti...sramota nas je zbog toga...ali nažalost nije sve u našim rukama. Bend nešto ugovori, ali onda dodje neko i kaže: 'moraćemo da otkažemo ovo i ovo i uraditi ovo i ovo...'. Tako da, pre svega, jako nam je žao zbog svega toga i srećni smo što smo najzad ovde. Zato što je trebalo da dodjemo nekoliko puta... I radujemo se što ćemo najzad svirati ljudima u Srbiji ili Jugoslaviji? Kako je sada zovete - Srbija ili Jugoslavija?

Ne znam tačno... Mislim da je Srbija... ali nisam sigurna...

Eicca: Da... ha ha ha!

Očekujemo dobar koncert. Ovde su ljudi toplog srca i veoma fini tako da bi trebalo da i njima i nama bude super.

Misliš li da će koncert biti bolji od onog u Budimpešti, na Szigetu? Ili isti? Bice super i ako bude isti.

Eicca: Teško je reći koji koncert je bolji, ali, ako ništa drugo, bend je bolji nego tada, tako da ipak mislim da će večeras biti bolje.

Hoćete li večeras svirati 'Path'?

Eicca: Da, počećemo tom pesmom.

Super!

Eicca: Ha ha ha.

Ok. To je to. Hvala ti.

Eicca: Hvala tebi. Vidimo se.

višnja // 21/03/2006

PS: Intervju je vođen prilikom prošlogodišnjeg EXIT festivala...