Drugi album grupe Jozef K. iz Titograda. Muzičko izdanje koje je istinski walkthrough. Izvor tagovanja muzičkih albuma, pogotovo u eri interneta, krije se u tekstovima albuma Idemo na mjesec. Razdvajanje muzike od tekstova je pomalo fizičko dejstvo u tom periodu osamdesetih godina. Nije to toliko čudno jer industrial muzika već uveliko postoji, možemo početi da razmišljamo o jednoj nepoznatoj kulturi, novoj umjetnosti izrade muzičkih izdanja. Interesantno, ako bismo se pitali kakve veze Jozef K. ima s tim, odgovor se može potražiti u likovnim djelima umjetnika Antoni Tapies, ABRA Tasting creation. "Samo noću ja sam pravi, samo noću pravi, samo noću krv se pali, krv se pali", u nastavku Jacques Villon, Pour un Projet Sensationnel (For a Sensational Project) or Le Secret, 1907, prilično interesantan nastavak nakon ovih stihova, određena krajnost u industrial pokretu postoji u projektu Genocide Organ, palidrvce, navodim i neke pomalo zbunjujuće projekte, a koji mogu biti nepoznanica čitaocu recenzije. Franz Von Bayros, ilustracije iz erotskog portfolija, "Priče sa toaletnog stola", teme o dekadenciji, a na omotu ovog albuma je takođe slika dekadencije.



Ako me nikada ne pozoveš

'Kad mojih stopala više ne bude
u prašini puta ovoga,
i skela bude redovno plovila bez mene
kad budem kupio i prodao
poslednji put,
i mojim odlascima na pijacu u zoru
i vraćanju kući u sutone
bude došao kraj,
šta ako me se ne budeš sećala,
ako me nikada ne budeš pozvala
podižući pogled ka zvezdama.

Kada prah bude prekrio
strune mog instrumenta,
i gušteri se
po mom dovratku budu verali,
kada vrt moj asketsko ruho odene
spreman za pustinju,
a korov zakrili vodu u mom bunaru,
šta ako me se ne budeš sećala,
ako me nikada ne budeš pozvala
podižući pogled ka zvezdama.

Muzika neće ćutati
u flauti života,
a sati će teći
neprekidno brujeći.
Skele će biti pune,
kao danas što su,
ljudi koji žele na drugu stranu da pređu.
Goveda će pasti,
govedari će se igrati na livadama.
A šta ako me se ne budeš setila,
ako me nikad ne budeš pozvala
podižući pogled ka zvezdama.

Ali ko kaže
da mene neće biti toga jutra?
Ja ću se igrati
u svim igrama onih što žive.
Imaću nova imena
I druge ruke da ljubavlju me vežu,
jer ja u svim vremenima postojim
i večito ću se na suncu kretati.
Šta onda ako me se ne setiš,
ako me nikad ne pozoveš
podižući pogled ka zvezdama?

Izostavi moje ime iz poklona
ako ti je ono breme,
ali sačuvaj moju pesmu'.

Rabindranat Tagore Naslovi:
Vamos a la luna
Sami
Rock and roll je tvoj spas
Mjeseče povedi me
Kazanova je moj drug
Samo noću ja sam pravi
Mamipare
Pjesma o ljubomori
Zabranjena ljubav (Samo nebo zna)

ocjena albuma [1-10]: 10

edo žuđelović // 02/02/2025