Uz impozantnu diskografiju ovaj danski death metal bend se može pohvaliti i poprilično zvučnim imenima sa kojima su radili splitove, pa su tu redom od Anatomie, Spectral Voice, Dead, kao i velikani primitivnog death revivala Funebrarum. Mislim da je jedini razlog zašto se ovo izdanje vodi kao EP trajanje kraće od pola sata, ali na njemu ima 7 pjesama pa bi ga komotno mogli nazvati i albumom. Ne treba posebna introdukcija, znamo što očekivati, prljavi i beskompromisni death metal. 'Død' otvara album sa groove riffom kao u kakvom death'n'roll fazonu, da bi nakon sporog prelaza stvar uz kratko ponavljanje inicijalnog dijela krenula u tupa-tupa goregrind, pa onda u blastbeat. Sekvence se izmjenjuju dosta brzo ali to u ovom slučaju i nije neki kompliment jer djeluje dosta nabacano. Groove sentiment dominira pjesmom koja traje manje od 3 minute. 'Mælkehvid og gennemsigtigt' stoga udara čisto death metalski furiozno, sirovo i na finoj granici deatha i goregrinda. Stvar kao takva je kaotična i opet, to nije kompliment jer najbolji dio joj je spori doomerski riff, dok se brzi dijelovi izmjenjuju tako učestalo i djeluju nepovezano da bi vrlo lako mogao odagnati potencijalnog slušatelja. Šestosminski prelaz i povratak na inicijalni blastbeat zatvaraju pjesmu. Solo gitare bodu uši koliko su prenaglašene. 'Livløs i en pøl af egne udskillelser', treća stvar, počinje lagano, ali prelazi u furiozni d-beat i meni osobno je zasad najbolja na albumu. Drugi dijelovi su previše groovy za moj ukus ali siguran sam da će naći svoju publiku. Death'n'roll je jednostavno muzika za djecu. Ringe ringe raja. Produkcija je malo za reći očajna, jer dok su bubanj i solo gitara pojačani do 11, sve ostalo je stišano.



'Dødsstivhed' nastavlja s ovom formulom: spori uvod, malo solo gitare i onda furiozni d-beat praćen klasičnim death metal riffom i traje kraće od pijanog sexa. 'Misfarvning af liget' se zato vraća u death metal vode, ali opet ništa posebno, i ta prokleto prenaglašena solo gitara koja nadglašava sve ostalo. Dobivam dojam da je ep sakupljen od nekih ostataka prijašnjih izdanja i izbačen pro forme radi. Eto ova stvar je ajde još i dobra, ali dojam općenito nije baš najbolji. 'Forrådnelse' počinje zujanjem muha i opet isto- malo sporoga, pa malo blasta, pa d-beat koji se izmjenjuje sa nekim kao grooveom koji bi drugdje služio samo kao bridge prema nečem boljem. To nešto bolje je blast kojim se stvar nastavlja, no ostajem neimpresioniran. Dosad su od svega ponuđenog najbolji spori riffovi, a imajte u vidu da su i oni totalno generični i ni po čemu posebni. Album koncu privodi pjesma 'Skeletisering' koja kao i ostatak ep-a djeluje nabacano i nedorečeno.

Mogli su i bolje. Zbrčkano, nabacano, a imajte u vidu da ove retke piše lik koji preferira primitivno i sirovo i skakuće kao malo dijete na svaki tupa-tupa grind isprdak koji čuje. Za metal ipak treba malo više truda. Više sreće drugi put.

Naslovi: 1. Død, 2. Mælkehvid og gennemsigtigt, 3. Livløs i en pøl af egne udskillelser, 4. Dødsstivhed, 5. Misfarvning af liget, 6. Forrådnelse, 7. Skeletisering

ocjena albuma [1-10]: 4

marko šiljeg // 11/09/2023