Oвaкви албуми су стварно ретки. Hије дa их nema, нису разумљиви или су медијиcки неприхватљиви, али их је врло мало због своје неуобичајене чињенице која стоји. На овоземној, бившoj Југославeнsкoj сцени последњи такве врсте направили су Александер ЦЕПУС - "Самски дом" и Чопор, а пре њих било је оних неколико врсних мајсторија Бојан Илић Бокеринија. Знали су и неки наши песници и глумци радити овакве потезе (Раде Шербеџија, Јосип Пејаковић ...), а да будем јаснији, реч је о спокен-ворд албуму. Светски најпознатији је постхумно објављен "Ан Америцан Праиер" Тхе Доорс (1978) са снимцима рецитирања поезије директно од Јим Морисона 7 година након смрти, а један од таквих значајнијих је она колаборација Кевин Схиелдсa (Ми Блооди Валентине) и Патти Смитх "Тхе Цорал Сеа "(2008). Сам термин 'читалачког' илити 'наративног' далеко више је уобичајенији у или / ван контекста рапа / хип-хопа, те широке популарне музичке сцене на којој се често догађа да аутор потегне за понеком спокен-ворд деоницом или композицијом, но комплетан албум на коме се одвија ток читања, рецитирања или било каквих срицања литерарног дела јесте, као што то и практични примери показују толико je ретка пракса да се у задњих десетак-двадесетак година могу избројати на прсте једне руке. Раније се могy споменути нека професионална и сврсисходна образовна постигнућа за школе и библиотеке, углавном аудио књиге за децу и ученике. Како год, након дужег времена ево једног правог таквог албума на коме је избачен речник вокалних арија и певања, а заправо, овде се на непунa 45 минута материјала слободно може констатовати да се заправо ради о слојевитој радио драми с 2 говорника. Исидор Игић, којег већ дуже времена нисам наилазио испод сопственог радара, те његов ортак Џони Промис, креативци су из Мајданпека. Некада и роцкери у локалном бенду коме не спомињу име, а потом кантаутори и сада дует, тачније од претходног албума "Кућа страве V" из 2013. Глобална музичка структура овог рада је практички врло слична осовина која се често сусреће у елецтро / амбиент / пост -индустријски / дроне / нoиjз/ изрази тамног таласа. Има ту понешто и експеримената, али од неке ђускe и плесних ритмова нема практично ништа, но то и нити није генерална намена. Музика овде само служи као пропратни декор за ишчитавање и срицање богато осмишљеног литерарног дела у краћим прозним форматима причица којима мало треба па да не дођу до обрасца Бокеринијеве слем поезије, те су кроз 11 комада обједињени у артистички концепт конструктивне критике дањашњег друштва гледаног из призме индивидуалца .

Из свега тога пршти много паметовања и разборитости на духовито ироничан начин који понекад изазове и мизантропски панегрике да је сва околина и сав систем друштвених норми и вредности безначајан у њиховим очима и њиховим животима, да се они не дају само тако лако заварати и да све одлуке доносe јасне главе. То су углавном аспекти и животни свјетоназори с којима се може, а и није потребно сложити проламајући почетни цинизам о старим церемонијама прослава којекаквих нео-комунистичких обљетница, људској савести, људској глупости, гузицаре, онима који с 'више свести мисле да су бољи од других' , па игнорисању таштине, употреби куртоазије у емотивним ситуацијама, те тако редом свашта што се односи на реалност хуманизма с дефиниpаним вредностима укључујући и поређења самог себе са осталима, односно развезан је један врло интересантан монодраматуршки интелектуализам зрелог човека који би нешто желео постићи у животу, али је континуирано донекле спутан и спречен у овом потезу. Тежња је бити супериоран, логичан, рационалан и инфериоран да се не испадне инфантилан и дегутантан, а у таквим стварима баш и нема много неке забаве.

Не тврдим да због ставова којима итекако обилује ово издање доноси психолошки пресек ова два уметника што се донекле огољују или приказују онаквима каквима би волели да их други виде и доживљавају, али мени лично овде мањка прикладније уживљености у интерпретацију. Линеарна је попут некоћ најпознатијег југословенског ТВ 'талкинг хеад' водитеља Владимира Левака који никад није давао нити мрвицу емоције или личности у оно што је читао са блесиметра или говорио директно из главе. А овде је Исидор као аутор текстова написао много интересантних цртица што у одређену руку прате ток мисли и уочава се да је годинама сабирао и сакупљао 'штоф' који му врло добро стоји кад би био опипљиво штампан у облику кратког памфлета. Истина и јесте штампан на Бандцамп страници (на ћирилици дакако, свака част), али та равнодушна вокализација умногоме одузима драж и чар попут оних раних драматуршких комада прастаре југословенске ТВ из 60-их и 70-их година прошлог века препуне патетике и неуживљеног глуматања које данас је само платформа за исправљање традиционалних позоришних / филмских режијских метода, пропуста и типичног Балкана просечна потрага за тихим и закривљеним памфлетом у коме аутор каже да је најбоље бити Владимир Левак. Ако не претерам далеко, ' изговорена реч' или ' спокен-ворд' укључује вриштање, плакање, циктање, уздахе, смех, нормалну интонацију уобичајеног говора у коме постоје псовке када нешто иде наопако (исто као и Цепушa), али то је превише гломазно да би се концизно читало без икаквих импровизација, кашља и емоција.

Либрето је веома добар за дугорочно разматрање. Али вокална интерпретација шепа Напор/ труд и идеја су одлични.

Наслови: 1. Нешто о прославама, 2. Љубазно према човеку, 3. Због чега вам не смета, 4. Све што ћете добити, 5. Од свих путника, 6. Нова пошта, 7. Направите пуно честитки, 8. Пажљиво читање читања, 9. Један корак изнад земље, 10. Надам се да вам то није познато, 11. Бинарни ОМ

ocjena albuma [1-10]: 7

horvi // 22/11/2018