Bend iz središnje Francuske, kako kaže odande gdje je Cezar sprašen nogom u stražnjicu, osnovan je 2000. godine, a punu deceniju im je trebalo da dođu do debi albuma "Rococo Holocaust" (2010) na kome su radili gotovo pune 4 godine. Postavu čine stalni i 'leteći' session glazbenici: Nicolas Senac (bas, gitara, synth), Igorrr (gitara, klavijature), Benjamin Bardiaux (klavijature), Goulwen Brager (bas, udaraljke, saksofon), Nils Cheville (gitara) i Aymeric Thomas iz čuvenih Stagnant Waters (bubnjevi, clarinet, mašine). Na ovome drugom albumu kombiniraju sve moguće stilove od black metala, jazza, glam-rocka, hardcorea, elektronike do cabareta, bossanove i samba ritmova. Sve pjesme su instrumentali (izuzev završne obrade Mussorskog "Une nuit sur le Mont-Chauvelu" u kojoj se pojavljuje kratka vokalna arija) sa maksimalno abnormalnim kompleksnim aranžmanima i šašavim melodijskim tretmanima kao da su se na jednom mjestu sastali Frank Zappa, Miladojka Youneed, Zu, Žoambo Žoet Workestrao, Brian May (Queen), nepostojeći Heavy Heavy Low Low (raspali su se prije 2 godine) i još 'mali milion' koječega uključujući The Muppet Show, Monthy Pythone, Charlie Chaplina, Buster Keatona, Alan Forda, Magnus & Bunkera... Shodno tome i naslovi kompozicija su komični (na francuskom jeziku), a ja sam ih pokušao prevesti koliko mi je to google translator dozvoljavao, pa evo nekih od njih: "Un druide est giboyeux lorsqu'il se prend pour un neutrino" (Druid igra kada uzima neutrine), "Boudin blanc et blanc boudin" (Bijeli puding i puding bijeli), "La notion de chiralité de spin et d'oscillation de saveur des particules supersymetriques definissant un champs scalaire lors d'une transition de conifold en cosmologie branaire dans un modele ekpyrotique" (Koncept spina kiralnosti i okusa oscilacija supersimetrične čestice definiranja jednog skalarnog polja na tranzicijsku branu kozmologije u modelu ekpyrotic), "Lesbian bordello" (Lezbijski bordel), "J'ai envie de te claquer" (Želim se ljubiti), "Cochenille, membrane et volcanologie" (Cochineal, membrana i vulkanologija), "Je suis venu, j'ai vu, sangouinu" (Došao sam, vidio sam, sangouinu), "Une nuit sur le Mont-Chauvelu" (Jedne noći na planini Chauvelu)... A ima i nekih sa posve šašavim nazivima poput "Jon-bon-jon-boutros-boutros-bovi-miou-miou" ili "Random Jean Vigo" koje mogu značiti svašta.

Njihov eskapizam je vedar, veseo i zabavan, a sami za sebe kažu da im je želja zvučati kao 'soundtrack za 8-bit Catpocalypse' šta god to značilo. Vjerojatno nešto u vezi s mačkama koje su im zaštitni simboli na promo fotosima. Također kažu da su proučavali ninje i njihovu prenamjenu za kontra-stručnosti u automobilskoj industriji, te da su čitali djela Tolstoja s pravim komadima pice između stranica. I sad si ti misli šta god hoćeš o njima i ovome albumu.



Ovaj prvi video može idealno poslužiti u njihovoj promociji jer se otprilike sličan zvučni scenarij nalazi i na ostalom dijelu ovog materijala od 54 minute. Različiti gitarski riffovi i solaže, bezbroj ritmova, obilje duhačkih egzibicija, elektronskih tretmana, lucidne svirke koja se neprekidno seli iz ekstremnog i brutalnog metala u krajne eksperimente, pop melodije, disco/house/d'n'b/funk šarenilo, pa čak i natruhe avangarde i elektro-akustike u pojedinim momentima. Nema čega nema.

Svirka im je fantastična, koncizna i dotjerana, pazilo se na svaki takt pri čemu se najveća pažnja posvetila izbjegavanju bilo kakvih repeticija i klišeja. A shvatiti ovaj artistički poduhvat se može samo u okviru sumanutog ludila vođenog otkačenim pristupom.

Originalno i neponovljivo!

ocjena albuma [1-10]: 9

horvi // 02/03/2013