"A gdje su Calexico ?" - pitali smo se od sve 21.00 h do 23.30 h ... Naime, došli mi kao svi normalni ljudi na koncert u 20.45 h. Još se ne pušta unutra ... sumnjivo ... hm ... ulazimo oko 21.00 h, snimimo situaciju, zauzimamo mjesto za šankom i lociramo Matu koji nam veli da bude sve počelo za kojih pola sata, četrdeset minuta. Ajde, ok. Znači, prije 22 h to sve počinje i do pola noći je gotovo i u 01.00 h smo natrag u Varaždinu i donekle se stignemo odmoriti prije odlaska na posel ujutro.
No, prošlo je već i 22.00 h a nikome ni traga ni glasa. Gužva je već poprilična, prebogati štand sa "mrčandajzingom" smo dobro proučili i prošli s frendovima koje jen čas nismo vidli već sve teme. Oko 22.30 h na bini se konačno počelo nekaj događati i Iron & Wine počinju s programom. Tip sam na akustičnoj gitari nešto pjeva a 95 % rulje ga ne j... ni 1/2 %. Ekipa spika ko' da su na placu. Od silnog žamora se ne čuje skoro pa ništ. Uskoro mu se pridružuje i band i jedva uspijevaju nadglasati publiku. I oni su, vjerojatno, shvatili da su nepoželjni i totalno neprofesionalno odrađuju nastup. Stanke između pjesama su dugačke, komunikacije nema, neki sviraju okrenuti leđima, pa opet stanka, pa štimanje ... To je možda band za poluprazan KSET i jedan intiman koncert za nekih 50 ljudi, ali nikako za ispunjenu dvoranu pauka. U jednom trenutku im se pridružuje i Joey ali ni to nije spasilo stvar.
Sad smo mi negdje oko 23.00 očekivali da će početi Calexico, kad ono .... Pale se svjetla i muzika s razglasa. Joey, John i nekoliko roadiea se šeću stageom, štimaju svojih 20-tak gitara, razvlače kablove i djeluju užurbano i zabrinuto ... Iz publike se već polako čuju negodovanja i povici "vratite nam pare". Oko 23.15 h ponovo se priguše svjetla i Joey konačno izlazi na stage, pozdravlja nas sa "dobra dan" i .... najavljuje "svog velikog prijatelja" Salvadora Duranta - tipa koji izgleda ko' nešto stariji Benicio del Toro i koji uz akustičnu gitaru počinje svirati neku meksičku terasa-tužbaljku.
Rekoh, to je vjerojatno uvod u nastup Calexica i s obzirom da je već 23.30 h to sad mora početi. No, Salvador počinje i drugu pa onda i treću pjesma i tu nam je prekipjelo. Svaka čast Salvadoru. Ima i glas i stas. Svaka čast i Iron & Wine, ali mi smo došli u Casa de Calexico !!! Prolazimo mrtvi hladni pokraj štanda s prekrasnim vinilima, majicama, probijemo se kroz publiku i pokraj redara koji nas pitaju da li se vraćamo ...

le figuar de kranque // 10/05/2006