Popričao sam s jednim od najvećih regionalnih punk bendova, pred njihov povratnički koncert u Zagrebu nakon punih četrnaest godine. Evo što nam je jedan od utemeljitelja grupe, basist Vladislav Kokotović kazao o vezi s Hrvatskom, posljednjem albumu, Borisu Novkoviću... Goblini u Zagrebu nakon 14 godina, prvi put u legendarnom KSET-u. Radujete li se koncertu?
Naravno da se radujemo koncertu u Zagrebu, a naročito KSET-u gde smo zadnji put, ako se ne varam, Alen i ja svirali zadnji put '89. godine sa našim bendom Lorelei nakon čega su posle nastali Goblini.

Postoji li pozitivna trema pred zagrebački nastup?
Pozitivna trema postoji pred svaki koncert, a kada negde nisi svirao 14 godina, svakako da ti nije svejedno. Jedva čekamo subotu da uživamo sa zagrebačkom publikom.

Iako je grupa imala jednu dugu pauzu, ipak je reaktivirana 2010. Zanima me zašto se čekalo toliko dugo na novo predstavljanje zagrebačkoj publici?
Glavni krivci za nesviranje u Zagrebu smo mi, jer nažalost, zbog Golubovih obaveza najčešće sviramo u letnjem period kada je većina zagrebačkih klubova zatvoreno. Nismo imali pozive od organizatora letnjih festivala koji se dešavaju u vašm gradu ili su, kad mi možemo, termini za koncerte već bili popunjeni. Zahvaljujemo se organizatorima iz KSET-a koji su se potrudili i omogućili nam koncert u Zagrebu.

Par godina nakon reaktiviranja, 2013. godine objavljujete i novi album Roba s greškom. Koliko ste zadovoljni s albumom?
Prezadovoljni smo time što smo uopšte uspeli da napravimo album s obzirom na našu situaciju tj. na neživljenje, ne samo u istom gradu nego ni u istim zemljama, pa i kontinentima. Sa distance od dve godine sada možemo da kažemo da je album zaista dobar. Mislim da smo se vratili ovim albumom na neki početak karijere i napravili jedan dobar R'n'R album bez puno filozofije i nekog naročitog muziciranja. Predstavi nam današnju postavu benda.
Osim Goluba, Alena i mene, Leo fon punkerstain (ex Džukele) koji je sa nama radio album "U magnovenju" se vratio ponovo u bend i zamenio Šetka Sašu, a Milan Arnautović - Firca je sa nama još od albuma "Re-contra" i svirao je na poslednjem zagrebačkom koncertu.

Jeste li se, obzirom na diskografsku pauzu, osjećali kao da krećete studijski ispočetka?
Ma i gore od toga. Kada se neko vreme ne baviš muzikom aktivno čini ti se da uopšte ne znaš kako se pesme prave. Međutim, kada se zatvoriš sa ekipom sa kojom si to radio tolike godine desi se neka čudna energija i iz svih vas počinje da teče nenormalna količina reči i tonova. Pored toga, velika je odgovornost da napraviš ploču posle toliko vremena.



Zanimljivo je što ste i dvije godine nakon izlaska albuma snimili novi spot s tog albuma "Pozdrav suncu". Ajmo malo o toj pjesmi koja, ako se ne varam, ima veze s ekipom iz Zadra?
Da, pesma je posvećena našim prijateljima Zvonetu i Keli i jednoj divnoj večeri koju smo proveli na obali na onoj mašineriji koja se zove Pozdrav suncu.

Kad već spominjem Zadar, nekako mi se čini da je veza između Goblina i Hrvatske neraskidiva. Dva člana grupe su iz Karlovca, zadnji koncert prije dugogodišnje pauze održan je u Zagrebu…
Da, izgleda da je stvar sudbine da je baš Zagreb bio zadnji koncert, te da smo Alen i ja prvi put nakon 91. otišli u Karlovac. Zaista bi voleli mnogo više da sviramo u Hrvatskoj, te ovim putem poručujem organizatorima festivala, "Zovite nas".

Još jedna veza s Hrvatskom je, posebno na početku karijere, usporedba Goblina s KUD Idijotima. S današnje perspektive gledano koliko je to pomoglo, odnosno odmoglo grupi?
Ma mi smo čak i uspeli ovde u Srbiji svirajući 90-tih njihove pesme. Ne samo da nam je pomoglo, nego su KUD Idijoti svakako velika stvar u životu benda i svakog od nas ponaosob. Nažalost, Tuste više nema, ali KUD Idijoti su večni.

Jedna od neobičnijih obrada na meniju Goblina je i "Tamara", Borisa Novkovića. Otkud ideja da se obradi jedna pop pjesma?
Za to je kriv Pop iz Atheist rap-a koji je na jednom našem koncertu, bez ikakvog dogovora počeo da peva tu pesmu, zezajući Alena koji je kraće vreme svirao u pratećem bendu Borisa Novkovića.

U svim najavama vaših nastupa spominju se epiteti "legendarni" i "kultni". Gode li vam takve najave. U kojem trenutku si ti osjetio da je grupa dosegnula taj vanvremenski status?
Zaista nikome od nas ne prijaju takvi epiteti. Svesni smo toga šta je bend, ali svakako nismo legende ili kultni bend. Ne želimo to da budemo i ovo radimo isključivo za sebe bez nekih velikih pretenzija.

Jesu li Goblini ikad bili u trenutku da mogu živjeti od glazbe?
Pred kraj '90-ih godina smo zaista svi živeli od toga. Kad kažem živeli, mislim imali neku prosečnu platu kao i bilo ko, ko je radio. To nije bila neka kinta, ljudi su u tom vremenu živeli loše u Srbiji, pa samim tim ni nama nije bilo mnogo bolje.

Raspad grupe dogodio se 2001. godine. Zašto i kako je došlo do njega? Nekako mi se čini da su Goblini iz godine u godinu samo rasli, da nije bilo stagniranja, pa samim tim je raspad (možemo ga zvati i kreativna pauza), odjeknuo kao neugodno iznenađenje?
Ponovo se sudbina poigrala sa nama. Golub se oženio, počeo da radi posao humanitarca i nije živeo u Šapcu. Vrlo brzo su i ostali članovi benda počeli da odrastaju, prave porodice i sve ostalo što ide uz to. Jednostavno, bend nije mogao više da funkcioniše i najbolje je bilo da se raziđemo.



Koliko je pauza od skoro deset godina utjecala na bend? Nekako mi se čini da ste obzirom na pauzu, postali još luđi i divlji (u pozitivnom smislu, naravno) pri svojim koncertnim nastupima?
Pa nema ništa lepše od toga kad godinama misliš da si završio muzičku priču, a bend ti se ponovo vrati, pri tome, mi ne možemo da radimo kao svaki normalan bend, vidimo se svakih par meseci i pored toga što odsviramo neki koncert, to je jedini način da budemo zajedno. Svaka mini-turneja nam je mala maturska ekskurzija gde kao zadnji klinci uživamo u tome. Mislim da se to vidi i na bini.

Jezgra benda; ti, Alen i Golub uspjeli ste se održati zajedno sve ove godine. Koliko su se prolazni članovi prilagođavali jezgri?
Pa zaista mislim da su svi ljudi koji su prošli kroz Gobline, dali Goblinima veliki pečat. Pomagali su nama trojici svojim idejama i svojom različitošću da ne budemo isti tj. da se menjamo. Najsretniji bi bio kada bi mogao da odsviram koncert sa svima njima zajedno.

U devedestim godinama ste svirali i po Italiji. Kako su Talijani prihvatili punk rock iz Šapca?
Baš dobro. Imali su, naravno, problem sa jezičkom barijerom, ali im je Golub na svom "tarzan talijanskom" pre svake pesme, barem, pokušao da objasni o čemu se radi. Jako je bilo zanimljivo gledati ljude koji ne razumeju tekst, ali nekako vide da se tu nešto mnogo zajebano dešava u pesmi, pri tome je nama ta turneja bila zaista pravo uživanje.

Iznenađuje li te da na vašim koncertima danas zbilja ima generacije od 6-66 godina?
Kad smo svirali prvi povratnički koncert u Šapcu, prvi put smo postali svesni toga. Predivno je prepoznati ljude koji su dolazili na naše koncerte 90-ih, ali je još lepše videti generaciju naše dece.

Jesi li više iznenađen što su mlađi klinci prihvatili bend ili što ga stariji fanovi nikad nisu napustili?
U starije fanove nisam sumnjao kao što, i ja, i bilo ko od nas, i dalje, sluša i voli bendove koje je slušao kao klinac.. Ali novi klinci su nešto što te zaista iznenadi i potvrdi da ono što si radio godinama, izgleda zaista i vredi.

Pratiš li današnju regionalnu scenu, ima li nekih novih punk klinaca koji mogu ponoviti uspjeh i kult koji imaju Goblini ili Atheist Rap?
Zaista mislim da u regionu ima mnogo, mnogo dobrih bendova. Međutim, situacija sa medijima, klubovima i celom infrastrukturom je veoma loša. Internet je sjebao celu priču, a najveći problem je publika koja isključivo dolazi na koncerte starijih bendova i uopšte nema potrebu da čuje nešto novo, tako da teško mogu da ti kažem koji će to bend biti.



Za kraj, što očekivati u subotu u KSET-u?
Koncert Goblina u gradu u kojem nisu svirali 14 godina sa mnogo ljudi koji nikad Gobline nisu gledali i sa mnogo naših prijatelja, što iz Zagreba, Zadra, Karlovca i mnogih drugih gradova. Sve su indicije da će taj koncert zaista biti nešto posebno.

jura // 25/09/2015