I dok je dio benda pokušavao spasiti cdove iz zaključanog automobila kojem su se ključevi zagubili, pjevač Žika i ja sjeli smo na suncem obasjanu terasicu te uz popodnevno piće popričali o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti benda…

Kaj ste radili za vrijeme hibernacije benda i zbog čega ste se uopće ponovno okupili? Zbog love ili nečeg drugog?

Pa Dado ima uspješnu firmu za web usluge i dizajn, al mu se uz to još i sviralo i već me nagovara duže vrijeme. Ja sam se u međuvremenu uspješno vratil na studij. Kono ima firmu, pronašel se u tome i nema vremena za svirke. Mi drugi vjerojatno nismo pronašli neke druge stvari koje nas ispunjavaju tolko, kolko svirka, pa smo se odlučili okupiti. Nikica je još '98 zamijenil Malog, koji je u preliminarnim razgovorima bil u igri, al je vrlo brzo odustal. Nikica nam je pomogel naći Zokija, novog basistu, koji inače svira u varaždinskom bendu One Step Away. Nikica je skužil da on to može odsvirati i to je to. To skužiš na prvoj probi. Probali smo s još jednim dečkom iz Zagreba, al to nije išlo.

Zbog čega ste na novoj ploči snimili neke stare pjesme i zbog čega ste baš te pjesme odabrali, a ne neke druge?

Prvi plan je ustvari bil da snimimo "lajv" ploču, al za to se trebalo dosta stvari poklopiti, pa smo odustali od toga. Al pošto nas je Danfa (vlasnik Anubis recordsa - op.p.) već i prije nagovaral da snimimo neke stvari s prve dvije ploče, s obzirom da su dobre, da su nenabavljive i da su katastrofalno producirane…

Al ja recimo "Dorothy" ne bi nikad mjenjal za, recimo, bolju produkciju…

Pa to je zato, jer si ju takvu zavolel… Al činjenica je da se nemože nabavit. Mislim, ima toga na mp3cama, al nema više cdova u legalnoj prodaji. To je jedan razlog. Drugi razlog je taj da za jedan album napravit onak kak spada, da se iskristalizira album koji traje 40-50 minuta, treba višegodišnji period. A mi smo htjeli što prije svirati, jer kod nas jedino od svirke možeš dobiti neke rezultate. U međuvremenu, smo napravili i hrpu novih stvari. Tak da je ispala ploča koja traje sat vremena, di je pola sata novog materijala, pol sata starog. Na starim stvarima promijenili smo aranžmane, ubacili nekaj novo, neke stvari smo spajali. Te stvari su živjele 10 godina na koncertima i mijenjale su se, pa više nisu iste ko na pločama. Čak i da makneš stare stvari, to je skoro cijeli novi album prema našim mjerilima. Ove stare stvari mogu se gledati ko neki bonus. A opet za neke nove generacije, bude to novo.

Obično bendovi koji se ponovo okupljaju objave prvo neki "best of" da vide kak ljudi dišu, pa onda nešto novo, eventualno. Evo npr Pixiesi sviraju već par godina bez novog materijala… Vi niste htjeli tak nekaj objaviti?

Ma neznam… To mi izgleda ko neka prevara. To je vrlo jednostavno. Uzmeš copy/paste i objaviš, al ne radiš na tome.

Kak je nastal album? Di je snimljen i to?

Snimljeno i mixano je u Novom Sadu u studiju od Raduleta iz grupe Atheist Rap. Tam su oni radili svoju zadnju ploču. Slušal sam još neke stvari kaj je on radil i to mi se dopalo, pa kad su prošle godine svirali u Varaždinu, popričali smo malo i pal je dogovor da dođemo tam snimiti materijale. Kod njega ima opcija, kojih nema u drugim studijima, da odeš tam i budeš dok ne napraviš. Tam živiš, jedeš, spavaš, snimaš. Jedina greška je bila kaj smo to išli radit po zimi, pa smo se usrali od zime, jer u Vojvodini kad je zima je zima. Al, ima veliku peć, pa smo se grijali nekak. Snimili smo to u tjedan dana, otišli doma. Ostavili malo da odstoji oko mjesec dana i vratili se natrag tam na produkciju i mixanje.

Znači zadovoljni ste s finalnim produktom?

Da da da. Zadovoljni smo. I on je zadovoljan. Njemu je to najbolje kaj je dosad radil. A i OK je, zato jer ima "druka" i ima sve to kaj treba imati.

Kak je došlo do ponovne suradnje s Anubis Records?

Prošle godine (2005.) u petom mjesecu smo se dogovorili da budemo ponovno svirali, onda smo cijelo ljeto proveli u potrazi za novim basistom i kad smo počeli ozbiljno početkom devetog mjeseca raditi, otišli smo razgovarati s Danfom, jer su nam kod njega izašle zadnje dvije ploče i s njim je uvijek bilo sve OK, nikakvih repova, nikakvih problema. Sve kaj smo dosad tražili za sebe, nije bilo nikakvih problema, i sve smo se dogovorili za tri sekunde. Istina je da on nije "major" kuća i da možda može ponuditi manje, ali po onome kaj ja vidim, nekak mi se više sviđa biti kod njega glavni bend, nego u nekoj većoj kući petnaesti.

Dado, Nikica, Kono svi se bave web dizajnom ili nečim sličnim, a nekog četvrtog ste angažirali da Vam napravi ovaj logo s Vašim karikaturama, koji je btw odlično napravljen. Kak to?

Pa zato kaj taj četvrti zna crtati. Ha ha! On se inače zove Dalibor Kos i radi s Dadom, tak da je ustvari bilo i logično da on to nacrta. Mi smo tražili ko nam bude radil "cover" i te stvari. Otprilike smo mu objasnili kaj hoćemo i on je to u roku od tjedan dana uobličil na najbolji mogući način. S obzirom da ste sad u bendu dva stara člana i dva novija dal sad ima neke podjele među Vama, tipa stariji su gazde a ovi mlađi moraju šutjeti ili ste svi ravnopravni ko ekipa?

Pa vidiš. Prirodnom selekcijom ili nečim sličnim bi trebalo biti tak. Da mi stariji budemo gazde. No, u ovom slučaju ovi mlađi su puno veći gazde od nas. Kad neko dođe do nas kad se nas četvorica družimo, to obično bude tak da mi stari sjedimo u prikrajku, a ovi mladi vode glavnu riječ.

Pa dobro, s obzirom da ih ja znam još iz dana kad sam i ja sviral po Varaždinu, otprilike znam o čemu pričaš. Uz ova dva Varaždinca imali ste i još jednog u bendu. Kaj je bilo s Ježekom?

Ježek je s nama odsviral "čak" 5 koncerata. On je super čovjek, kao prvo. On je moj prijatelj. Mi smo se upoznali na faxu tu u Zagrebu. Jako ga cijenim i kao čovjeka i kao stručnjaka, socijalnog radnika. Al glazbeno se nismo našli. Mi smo probali s njim, al nije išlo. U tih par mjeseci on nije uspjel doći do nivoa koji je nama trebal. Posle, kolko sam videl na koncertima, kad je sviral s Apfuken, ko da se malo oslobodil.

Pa da, onda je već postal legenda. Sviral je u Overflow, pa mu je to pomoglo… Ajmo mi sad još dublje u prošlost. Kak je nastalo ime Overflow? Znam da je to obično najgluplje pitanje, al volim to pitati.

Bilo bi ustvari super kad bi postojala neka genijalna priča o tome. Bila je to interna zajebancija iz srednje škole. Naime, nama je informatiku predaval jedan nastavnik, koji je iz moje današnje perspektive bil jako predan tome i bil je pravi pedagog. No, mi smo se iz njega sprdali, zbog načina izražavanja, koji nije bil svojstven za Podravinu. Mislim da je on sam izmislil pojam "pretičak". To je ono npr. kad zbrajaš devet i devet, osam pišeš jedan dalje. Taj jedan je bil pretičak. U informatičkoj terminologiji na engleskom, ta riječ se zove overflow. I to je na neki način posveta njemu. Ne sjećam se više dal je bilo kakvih drugih prijedloga za ime, jer to je bilo baš davno. Neko vrijeme smo pričali ljudima, da je to ona rupa u kadi koji sprečava vodu da se izlije iz kade…

Ima li neki detalj iz ranijeg dijela karijere kojeg se najrađe sjetiš, a koji bi najrađe zaboravil?

Pa sad, ima toga dosta, al jedan kojeg sam htel zaboraviti, a sad je više nego dobra anegdota je onaj kad su nas opljačkali u Italiji 1995 na turneji. Bili smo tam mjesec dana i taman dva tri dana prije zadnjeg koncerta otišli smo spavat na neku plažu skroz dole na jugu u peti od čizme. Zapalili smo si neku vatricu, a karabinjeri su došli do nas oboružani s mitraljezima i upozorili nas da je tu mafija jako aktivna i da nam baš nije pametno spavati na plaži. A mi ono, jebeš muriju i otiši spavat. Kad smo se ujutro probudili, razmilili smo se po beskrajnoj praznoj plaži i ostavili kombi otvoreni. Kad smo se natrag okupili skužili smo da nema love. Ukrali su nam 200.000 lira, oko 2.000 DEM, a to je bila cjelokupna naša zarada. Srećom nisu nam dirali opremu, koja je bila malo vrednija od te love i imali smo puni rezervoar, tak da smo otišli i odsvirali još dva koncerta, koji su nam tolko pokrili da smo taman došli do doma. Neka čudna i sretna okolnost je bila i ta da nam je pukla mjenjač sajla tek kad smo došli u Koprivnicu. Tog se uvijek prvo sjetim. Tad je to bil totalni bed. Sad se toga rado sjetim. A fakat smo bili oprezni do tad.

Tad ste već bili punoljetni, bar većina. Al imali ste neke frke oko prve turneje po Francuskoj kad ste još bili svi maloljetni.

Da, problem je bil u tome, kaj je kod nas počelo puškaranje u to doba, a mi smo bili vojni obveznici, makar još nismo odslužili vojsku. Onda nas je pustil Vojni odsjek, pustil nas je Ured za društvene djelatnosti grada (tak se nekak zvalo), al mene i Konrada razrednik nije pustil, jer je bil lud. Onda su sazvali sjednicu razrednog vijeća, na kojoj su izglasali da mi možemo ići na dva ili tri tjedna iz škole na turneju. Onda su još za Francusku trebale vize, a francuzi su pobegli iz ambasade u Zagrebu, pa smo morali u Beč po vize. Baš je bilo to dosta komplicirano.

Na toj turneji svirali ste s Les Thugsima! Kak je to bilo?

To je bilo super, oni su tad bili veliko ime. Svirali smo pred soma ljudi, na odličnoj opremi u super klubovima. Vidlo nas je hrpa ljudi, tak da su još do dan danas ostali nekakvi kontakti.

Znači može se dogoditi da ponovo krenete svirati po Europi? Vi ste ionak više svirali po vani nego u Hrvatskoj.

Da, već se planira turneja. Pregovara se i vjerojatno bi to bilo, ili negde u kasnu jesen ili na proljeće sljedeće godine. Konkretne datume još nemamo dogovorene, al radi se na tome. Nikad se nismo ni htjeli ograničiti samo na Hrvatsku. Mislim da sad ima puno više prostora i mogućnosti za svirke nego u nekim periodima kad smo prije svirali. Iako uvijek postoji ta neka fama da je loša situacija za svirke, da se nema gde svirati. Mislim da neki ljudi koji to tvrde da možda čak i svjesno to govore, da bi situacija izgledala bolje. Nama je od 12.5. do osmog mjeseca popunjen skoro svaki vikend.

Svirate ispred Pixiesa, možda čak upoznaš Franka ili Kim. To može biti ostvarenje sna nekom kome su oni idoli. A ti nisi daleko od toga! Dal ima nekaj kaj im hoćeš reći?

To je stvarno super da sviramo ispred njih. Svirali budemo pred puno ljudi. Sreća je da sam ih gledal u Ljubljani prije dvije godine, jer bi mi inače bilo draže da sam u publici nego ovak. Nije da patim od nekakve želje da ih upoznam i stvarno nemam ideje kaj bi im rekel da dođe do toga. Kaj da mu velim "Gle, promjenil si mi život!" Pa zna on da je promjenil život tisućama.

S obzirom da ti nema ostatka benda, otkri mi neke njihove tajne za kraj ovog razgovora.

Da ti budem iskren nemogu ništ loše reći za nikog, a opet ne volim ih hvaliti da se ne umisle. Osebujna smo ekipa. Četiri čovjeka koji smo totalno različiti i dobro se držimo skupa. Različiti smo po karakteru, godinama, slušamo drukčiju muziku… Al zasad to funkcionira.

OK. To je onda to! Vidimo se 13.5 u PAUKu!

Vidimo se!

pedja // 09/05/2006