Bend je osnovan još 1991. i vrlo brzo je svojim neobičnim zvukom koji je koketirao s funkom ali i jazzom, te osebujnim vokalom Olivera Nektarijevića zauzeo važno mjesto na beogradskoj klupskoj sceni. Uz česte promjene u postavi, jedini stalni član, od samih početaka do dana današnjeg, pjevač Oliver, povremeno je pjevao i u bendu Neočekivana sila...

Dosad su objavili pet albuma, od kojih je jedan u potpunosti otpjevan na engleskom jeziku. Neke davne godine trebali su zasvirati i u Zagrebu. Koncert je otkazan i ako me sjećanje ne vara zamjenski nikada nije održan (Nenad kaže da je ipak bio 2000. Sorry! - op.a.).

Kao najava ovotjednog koncerta grupe KANDA KODŽA I NEBOJŠA, na nekoliko pitanja odgovorio je njihov gitarista...

Nešto o povijesti benda?

Skupili se u osvit raspada SFRJ, opstali kroz godine ratova, bede, revolucije, neuspelih državnih udara… Objavili 5 albuma koji o svemu tome govore koliko i o nama koji smo ih stvarali. Sarađivali sa mnogim drugim bendovima i na mnoge načine učestvovali u kulturnom životu Srbije. Sviramo rege nošeni istim motivima kao i beli engleski pankeri. Sviramo psihodeliju jer tako doživljamo vreme u kome živimo. Sviramo rokenrol jer je u nama. Vremenom publika se menjala, ali to su uvek ljudi koji ne potcenjuju sopstveni mozak. Nastupali u svim krajevima bivše domovine. Najvažnije je što tu povest još uvek pišemo.

S obzirom na česte promjene u bendu, recite nam sadašnju postavu benda?

Oliver Nektarijević, glas; Nenad Pejović, gitara; Janko Mostarlić, gitara; Branislav Dragović, bas; Vladan Rajović, bubanj.

Novi (peti) album "Deveti život" je vani. Recite nešto o njemu?

Novih 10 pesama su lična karta prethodne 3 godine u našim životima. Sve ekstaze, svi sunovrati, sve radosti i boli koje smo doživeli su u njima. Nismo se štedeli ni u jednoj noti, niti u jednoj reči. U jednom trenutku smo se našli na ivici ambisa sa ovim pesmama, ali smo se izvukli. Svirački je raznovrstan, sve što volimo u rokenrolu, bluz, rege, dab, psihodelija, pank, classic rock…je na albumu.



Koliko se razlikuje od prošlih albuma?

Razlikuje se po tome što liči donekle na prošli album "Prekidi stvarnosti", a to se u KKN opusu nikad nije desilo, da se jedan album ne razlikuje drastično od bilo kog prethodnog. Konkretno, na "Devetom životu" je oslobođena psihodelija koja je oduvek čučala u nama, oseća se i naša ljubav prema klasičnom roku sedamdesetih. A različit je i u meri u kojoj je ova 2008. drugačija u odnosu na prethodne godine.

Album "Become" je otpjevan na engleskom (osim jedne pjesme), da bi se "Prekidi stvarnosti" opet vratili na materinji? Zašto?

Veći su izazovi i odgovornost kada se peva na maternjem jeziku, ali je i satisfakcija veća. Drugo, najpre se obraćamo ljudima koji mogu da nas razumeju, što bi bilo ok i na engleskom pošto ga većina ljudi zna. Ipak, stalo nam je da nam muzika bude što komunikativnija, bez obzira kako nas dvadesetak miliona zvanično nazivamo svoj maternji jezik. Svesni smo politike, ali nam je kultura bliskija. Become je bio ispevan na engleskom najviše kao beg od jednog bezumlja.

Opišite s pet riječi muziku koju svirate i stvarate?

Crveno, vrhovi, sumrak, magla, kandakodžainebojša.

Koji su Vam najbolji albumi 2008 dosad?

George Clinton: George Clinton And His Gangsters Of Love
Andre Williams: Can You Deal with it
Diplomats of Solid Sound: Diplomats of Solid Sound
Bellrays: Hard, Sweet and Sticky
The Dirtbombs: We Have You Surrounded

Što očekujete od zagrebačkog koncerta?

Susret sa ljudima koji, kao i mi, plivaju po stalno uskomešanom moru i koji ne prihvataju pomoć od baraba, već opstaju kao autentične ličnosti.

pedja // 24/11/2008