Kao što znate, Zdenini Babilonci su s novim albumom "Za jedan dobri fuk" oborili rekord u dužini vremenskog trajanja. Na DVD nosač zvuka utkano je skoro 8 sati glazbe u 22 kompozicije od kojih nekolicina iznosi i po 40-tak minuta. Zvučno i stilski su se posve pomladili i bitno osviježili, a glavni pokretači za to su dvojica prekaljenih underground glazbenika Petar Car i Mario Kralj - Marek nekad znani kao projekt Smrt i čekić. Njih dvojica s udrugom Krlja Ustvari su još prije 7-8 godina u Zagrebu počeli organizirati čuvena Smaranja, koncertne nastupe brojnih post-industrial, electro, EBM, neo-folk, eksperimentalnih i avangardnih izvođača svjetske scene. Njihovom zaslugom smo prisustvovali koncertima Boyd Ricea, francuskih PPF i Nihiltronix, madžarskih Sturmast i Cawatana, talijanskih Teatro Satanico, 1997EV, Mushroom's Patience, Ballo Delle Castagne, The Green Man, austrijskih Allerseelen, bugarskih Voyvoda, španjolskog O Paradis, a talijanski Ait! nas je posjetio dvaput, dok francuski Nocturne čak triput. Mobitelom sam nakratko porazgovarao s Marekom oko ove iznenađujuće i krajnje neobične suradnje s našim pionirom nezavisnog izdavaštva.

Kako je uopće došlo do ideje da se vas dvojica (Car i Marek, ex-Smrt i čekić) udružite sa Zdenom Franjićem?

MAREK: Ma sasvim slučajno. Ja sam bio u onom dvorištu Katrana na nekom partyiju i kad sam se vraćao kući lunjajući između onih hala i hangara iz jednog sam čuo neku mjuzu. To ti je bilo taman kad je ona ekipa iz Stillnessa, oni dub/hip-hoperi kad su pokrenuli onaj prostor, jebate, sad se ne mogu sjetiti kak' se zvao taj klub... Skladište kulture, čini mi se...

MAREK: E, da, tak nekako. I znam da je jako kratko vrijeme egzistirao. Šteta. Ja sam otišao unutra da vidim kaj se to događa i tam je bila ta ekipa, a na pozornici je Zdena imao nastup. Znaš ono, matrica i vokal... Ne sjećam se jel' i Ljubica bila s njim. E, a ja sam onda s tim ljudima počeo neku spiku i tak sam ostao do kraja, a onda nam se i Zdena priključio. A kak' nisam imao prevoz kući i već je bilo jako kasno, Zdena se ponudio da me odveze autom jer živimo u istom pravcu i mi smo ti tak počeli razgovor iz kojeg je on saznao da radim 'neku' mjuzu, pa ga je interesiralo kaj je to, da bi on to rado poslušao i došao na našu probu. A znaš i sam otprilike kaj i kako Car i ja radimo. I tak ti je Zdena došao na naš jedan session, svidjelo mu se, uzeo mikrofon i počeo pjevati, mantrati, recitirati, semantički nešto mrmljati. Inače, Car i ja takvi kakvi jesmo uvijek sve što radimo, eksperimentiramo i sviramo, mi ti to sve odmah snimamo. Tak su ti počele nastajati naše prve stvari sa Zdenkom. Moram ti reći da me oduševilo to što sam čuo na albumu "Za jedan dobri fuk".

MAREK: E, hvala ti. To mi puno znači da je netko uopće poslušao album. Nije ga lako preslušavati, dugačak je... A i nama se dopada. Manje-više svi smo zadovoljni mada ima tu puno materijala kojeg je još trebalo dorađivati produkcijski, neke stvari rezati, skratiti sekvence. Možda ga budemo i dotjeravali, ali tko zna kada. Sada nam se uistinu to ne da raditi. Ovako kako jeste je sasvim solidno i to su gole snimke naših proba.

Na kojoj ste aparaturi radili?

MAREK: Klasika - programi, sempler, Commodore 64 i klavijature Korg Poly 800, to ti je uglavnom to.

Čujem i neke gitarske distorzije.

MAREK: To je slučajno. Ne, gitare nismo koristili ali imamo nekih noise efekata koji mogu asocirati na gitare. Car i ja smo se stalno mijenjali na instrumentariju i onda je došao Hotko na trubi. On je unio jedan eterični jazzy štimung i sad mi je žao što ga više nismo potencirali i iskoristili. Znaš, kad s Carom radim, mi ti padamo u određeni hipnotički trans repetacijama i nadopunjujemo se tražeći momentalne inspiracije u datom trenutku. Nekad tako znamo po 10-15, a i više minuta 'jamirati' sve dok nam neka suvisla ideja ne padne na pamet. Tražimo kreacije po eksperimentima čega god da se sjetimo. A kako se Hotko pojavio taj proces je tekao puno lakše jer je on neprekidno, kak' bi to rekao, proširivao horizonte i unosio neke sasvim nove percepcije.

Puno toga mi zvuči poput Throbbing Gristle i Coil.

MAREK: Jest. To je zbilja fini kompliment. Išli smo na to da radimo različite stvari. Evo, neke jesu drone, ali ima ih i s plesnim beatovima, s EBM, industrial, pa i noise elementima. Sve je to ustvari post-industrial, ima svega, jako je široko i posebno zbog Hotkove trube. Planirate li izlazak pred publiku jer su ovo posve novi Babilonci? I jel' ti smeta ono što su oni prije radili, uglavnom new-wave, kraut-rock, samplirane stvari, blues, garažu?

MAREK: Ni govora da bi me to nešto smetalo. Ono su Babilonci s onom postavom u kojoj je bio Hrc alfa i omega, a mi smo samo frakcija. On se na ovim našim probama pojavio, jednom ili dvaput, mogao se uključiti u naš rad, ali nije. No, Zdena je s tom 'prvom' postavom paralelno snimio drugačiji album "Na daždevnjakovom izvoru". Još ga nisam čuo, ali me baš zanima. Nego, pital si za koncerte... Imali smo mi već jedan probni nastup u Močvari prošle godine na Pesničenju, ali nismo s time osobito zadovoljni. Kod nas ti je stvar u tome što ne radimo poput sličnih electro-industrial izvođača koji se baziraju na matricama i unaprijed programiranim sekvencama, već stvaramo i sviramo na licu mjesta. Gotovo onako kako nam dođe. Mi ti u principu ne težimo tome da ponovimo ovo što je odsvirano i izvedeno na albumu, radimo ti gotovo bez ikakvih priprema. Svaka pjesma na albumu ti je jamiranje, baš ono, prava trenutna ekspresija i sve je odsvirano uživo. Evo, na programima imamo masu beatova i efekata, ali da me pitaš što smo točno koristili u kojoj stvari, to se teško budemo prisjetili jer uopće ne zapisujemo i ne bilježimo nekakav raspored. Zato ako bude živih nastupa, to će sve biti unique, tj. drugačije od onoga što se čuje na albumu. Imamo i neku namjeru održati turneju po Zagrebu. Za početak. Ne mislimo preslikavati atmosferu tih jamova, već težimo da svaka izvedba bude drugačija. To nam je daleko zanimljivije.

Sjećam se da je u jednom interviewvu pred više od 20 godina Genesis (tada radio samo u Psychic TV) rekao da ne voli ponavljati studijske procese na koncertu, već kada osjeti, dok ima oko sebe pogodne muzičare da mogu odvaliti jednu pjesmu po sat-dva.

MAREK: Da, nešt slično. Onako kako nas inspiracija povuče. Evo, triput smo gledali, vašom zaslugom Nocturnea. Svaki puta je bio drugačiji.

MAREK: Dobro, on je kompleksniji i konceptualniji. Može svašta, ali otprilike to je tu negdje što bismo mi mogli raditi uživo. A znaš i sam kak' ljudi reagiraju na to dok ne čuju, nazovimo svoju 'omiljenu' stvar u onoj varijanti kakvu znaju, već u nekoj drugoj. Pazi, nama je to uzbudljivo da tako radimo, a Zdenko nas s ničime ne ograničava i ne postavlja nikakve uvjete da to treba izgledato ovako ili onako. Imamo slobodu da radimo što god hoćemo. Za nas je to potpuna kreacija.

Ajd, pa da doživimo i live nastup. Promociju albuma. Ih, ti bokca, pa koliko dugo bi takav koncert trebao trajati, pol dana?

MAREK: Ha-ha-ha. Ne vjerujem. Zavisi kako će nas inspiracija uhvatiti... Vidimo se i čujemo se!

horvi // 18/03/2014